Мустахфизи

Мустахфизи (тур. muhafiz, чувар, командант тврђаве) су били војнички ред месних снага (тур. jerli-kulu) у санџацима, настао у османлијској војсци у 15. веку за службу по градовима, називани и чувари тврђава. Уживали су мање тимаре (лена), и по томе су припадали реду спахија, локалних феудалних поседника у санџацима. Као и сви власници тимара, били су обавезни да се наоружају сабљом, копљем и луком, и опреме коњем, кацигом и штитом.

Турске акинџије у бици на Мохачу 1526. Сиромашније спахије и позадинске трупе по градовима вероватно су биле слично наоружане и опремљене.

Било је и мустахфиза-најамника, са платом-алуфом, такозвани мустахфизи-алуфеџије. У 17. веку, када се Турско царство почело територијално смањивати, мустахфизи-тимарници све више постају мустахфизи-алуфеџије.

У Босни

У српским земљама мустахфизи се први пут јављају у скопском крајишту, а затим у Босни као прве турске градске посаде. Поред мустахфиза помињу се у тврђавама још мартолози, рејси и азапи. Мустахфизи су били позадински део провинцијске војске, који је био стално стациониран у градовима и одржавао опкопе и утврђења. Раја која је радила на овим пословима могла је, такође, да добије статус мустахфиза, а тиме и ослобађање од десетине и других пореза који се од војника не узимају. Касније, регрутовани су из редова домаћег муслиманског становништва. До 1835. сачињавали су главнину посада у важнијим босанским градовима.

У 19. веку, реч "мустапез" (искварено од мустахфиз) била је у Босни заједнички назив за позадинске војнике уопште.

Литература

• Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (том 5) (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. 
• Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 8) (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. 
• Фотић, Александар (2017). „Мустахфизи Илока 1686. године - питање хришћанских имена” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 96: 25—33.