Награда Зоран Радмиловић
Награда Зоран Радмиловић је глумачко признање, награда за глумачку бравуру, коју од 1988. године додељује компанија „Новости“ на Стеријином позорју у Новом Саду.[1]
Добитнику се уручује фигурина Зорана Радмиловића у лику краља Ибија.[1]
Године 1992. основана је Фондација „Зоран Радмиловић“ која од 1993. године заједно са „Новостима“ учествује у додели ове награде, осим тога она организује фестивал „Дани Зорана Радмиловића“ у Зајечару.[2]
Добитници уреди
Досадашњи добитници ове награде су:
- 1988 — Милан Гутовић за улогу Уче у драми „Ружење народа у два дела“[3]
- 1989 — Лазар Ристовски за улогу Павла у представи „Оригинал фалсификата“
- 1990 — Жарко Лаушевић за улогу у представи „Кањош Мацедоновић“
- 1991 — Аница Добра за улогу Невена у представи „Урнебесна трагедија“
- 1992 — Бранимир Брстина
- 1993 — Лидија Стевановић
- 1994 — Драган Мићановић
- 1995 — Горан Шушљик
- 1996 — Растко Лупуловић
- 1997 — Бранимир Поповић
- 1998 — Сергеј Трифуновић
- 1999 — Анита Манчић за улогу у представи „Каролина Нојбер“[4]
- 2000 — Небојша Дугалић
- 2001 — Небојша Глоговац
- 2002 — Милица Михајловић за улогу Госпаве у представи „Чудо у Шаргану“[5]
- 2003 — Јелена Ђокић за улогу принцезе Атех у „Хазарском речнику“[6]
- 2004 — Александра Јанковић за улогу Ирене у представи „Америка, други део“[7]
- 2005 — Ненад Јездић за улогу „Лепи Дуле“ у представи „Смртоносна мотористика“[8]
- 2006 — Исидора Минић за улогу Надежде у представи „Скакавци“
- 2007 — Јасна Ђуричић за улогу Мајке у представи „Ја или неко други“[9]
- 2008 — Љубомир Бандовић за улогу у представи „Ћеиф“[10]
- 2009 — Нада Шаргин за улогу Розе у представи „Невиност“
- 2010 — Гордан Кичић за улогу Вуфа у представи „Коса“
- 2011 — Никола Ђуричко за улоге у представи „Метаморфозе“[11]
- 2012 — Хана Селимовић за улогу Сене Зољ у представи „Отац на службеном путу“[12]
- 2013 — Слободан Стефановић за улогу Манулаћа у представи „Зона Замфирова“[1]
- 2014 — Горан Јевтић за улогу Живке у представи „Госпођа министарка”[13]
- 2015 — Бранислав Лечић
- 2016 — Милош Самолов
- 2017 — Борис Миливојевић
- 2018 — Катарина Жутић
Референце уреди
- ^ а б в M. Lj. Popović. „Слободану Стефановићу уручена награда „Зоран Радмиловић“ („Вечерње новости“, 31. октобар 2013)”. Novosti.rs. Приступљено 17. 8. 2014.
- ^ Фондација „Зоран Радмиловић“
- ^ S. Todorović. „Милан Лане Гутовић селектор у Зајечару („Политика“, 4. новембар 2012)”. Politika.rs. Приступљено 17. 8. 2014.
- ^ „44. Стеријино позорје („Време“, 3. јул 1999)”. Vreme.com. Архивирано из оригинала 20. 08. 2014. г. Приступљено 17. 8. 2014.
- ^ „Награда дошла у праве руке”. Balkanmedia.com. 1. 1. 2007. Приступљено 17. 8. 2014.
- ^ „Тријумф „Породичних прича“ („Глас јавности“, 5. јун 2003)”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 17. 8. 2014.
- ^ „49. Стеријино позорје 2004”. Pozorje.org.rs. Архивирано из оригинала 09. 11. 2013. г. Приступљено 17. 8. 2014.
- ^ „50. Стеријино позорје 2005”. Archive.is. Архивирано из оригинала 25. 10. 2013. г. Приступљено 17. 8. 2014.
- ^ „Стеријине и остале награде”. Pozorje.org.rs. Архивирано из оригинала 09. 11. 2013. г. Приступљено 17. 8. 2014.
- ^ „Љубомиру Бандовићу награда „Зоран Радмиловић“ (РТС, 2. фебруар 2009)” (на језику: (језик: српски)). Rts.rs. Приступљено 17. 8. 2014.
- ^ V. V. S. „Награда Николи Ђуричку („Вечерње новости“, 2. октобар 2011)”. Novosti.rs. Приступљено 17. 8. 2014.
- ^ „Стеријино позорје - награде и протест”. Vesti.krstarica.com. Архивирано из оригинала 09. 11. 2013. г. Приступљено 17. 8. 2014.
- ^ „23. Dani Zorana Radmilovića | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 18. 3. 2020.