Народне новине (Мађарска)

Народне новине биле су недељник Демократског савеза Јужних Словена у Мађарској.

Народне новине
Типнедељне новине
Оснивање3. октобар 1957.
Језиксрпски
ГрадБудимпешта
ЗемљаМађарска

Лист „Народне новине“ излазиле су од 3. октобра 1957. до краја априла 1991. године у Будимпешти на српском, хрватском и словеначком језику. Овај недељник је на осам страна објављивао чланке писане углавном латиницом а понешто и ћирилицом. Лист је пратио догађаје и извештавао о животу и културним збивањима Срба, Буњеваца, Шокаца, Бошњака, Словенаца и Хрвата у Мађарској.

„Народне новине“ су имале и рубрику за децу под именом „Даница“.

Од децембра 1982. године излазио је „Невен“ као прилог „Народних новина“ за културу, књижевност и уметност. Зачетник и уредник „Невена“ био је познати српски књижевник Стојан Д. Вујичић. Најдуже су обављали дужност главног уредника: Милутин Стевановић и Марко Марковић.

Претходни листови уреди

После Другог светског рата кратко време је излазио лист „Слобода“. На првом конгресу Антифашистичког фронта Јужних Словена одржаном у Баји 19. и 20. маја 1946. одлучено је да се реши проблеме штампања недељника Срба, Хрвата и Словенаца у Мађарској. Тако је почео да излази недељни лист за тзв. „јужнословенску“ мањину у Мађарској под називом „Наше новине“. Оне су се објављивале од 20. октобра 1946. до 3. октобра 1957. године. „Наше новине“ су биле под јаким утицајем владајуће комунистичке партије.

Гашење „Народних новина“ уреди

Након распада СФР Југославије дошло је до разилажења и у Демократском савезу Јужних Словена. Ова политичка организација која је била под контролом владајуће Мађарске социјластичке радничке партије након демократизације и промене политичког система у земљи 1991. године је угашена. Уместо ДСЈС-а настао је Српски демократски савез и Савез Хрвата у Мађарској.

Заједничке „Народне новине“ угасиле су се крајем априла 1991, да би се уочи Ђурђевдана (2. маја) исте године појавиле „Српске народне новине“ и „Хрватски гласник“.

Литература уреди

  • Из наше прошлости (Будимпешта, 1979)