Николај Генадијевич Басов
Николај Генадијевич Басов (рус. Никола́й Генна́диевич Ба́сов; Усмањ, 14. децембар 1922 — Москва, 1. јул 2001)[1] био је совјетски физичар, који је 1964. године, уз Чарлса Таунса и Александра Прохорова, добио Нобелову награду за физику „за фундаментална истражвиња на пољу квантне електронике, што је довело до конструкције осцилатора и појачивача заснованих на масер-ласер принципу”.[2]
| Николај Генадијевич Басов | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. децембар 1922. |
| Место рођења | Усмањ, Руска СФСР |
| Датум смрти | 3. јул 2001. (78 год.) |
| Место смрти | Москва, Русија |
| Научни рад | |
| Поље | Физика |
| Награде | Нобелова награда за физику (1964) |
Референце уреди
- ^ „Nikolay Gennadiyevich Basov | Soviet physicist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1964”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 21. 12. 2018.
