Википедија

Никола Аксентијевић

Никола Аксентијевић (Крагујевац, 9. март 1993) је српски фудбалер.

Никола Аксентијевић
Лични подаци
Пуно име Никола Аксентијевић
Датум рођења (1993-03-09)9. март 1993. (31 год.)
Место рођења Крагујевац, СР Југославија
Висина 1,79 m
Позиција десни бек
Јуниорска каријера
0000 Раднички Крагујевац
2006—2010. Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2012. Партизан 17 (1)
2011. → Телеоптик 10 (0)
2012—2016. Аполон Лимасол 0 (0)
2012—2013. → Витесе 0 (0)
2013—2014. → Партизан 4 (0)
2014—2015. → ОФК Београд 15 (0)
2015—2016. → Мускрон-Перувелц 19 (1)
2016—2017. Војводина 0 (0)
2017—2018. Раднички Ниш 35 (1)
2019—2020. Напредак Крушевац 38 (0)
2020—2022. Раднички Ниш 82 (1)
2023— Етникос Ахна 5 (0)
Репрезентативна каријера**
2009—2010. Србија до 17 6 (0)
2011—2012. Србија до 19 6 (1)
2013. Србија до 21 5 (0)
2017— Србија 2 (0)
* Датум актуелизовања: 10. новембар 2023.
** Датум актуелизовања: 26. јануар 2021.

Клупска каријера уреди

Фудбалом је почео да се бави у омладинској школи крагујевачког Радничког. Као тринаестогодишњак је дошао у београдски Партизан, где је прошао све селекције. Услед изостанка већег броја првотимаца због репрезентативних обавеза, Аксентијевић је са неколицином саиграча прикључен тренинзима сениорског састава пред сусрет са екипом Младости из Апатина у оквиру Купа Србије.[1] На тој утакмици је дебитовао, ушавши у игру у 51. минуту, уместо Саше Илића.[2]

Након краћег каљења у Телеоптику, од сезоне 2011/12. враћен је у први тим „црно-белих“.[3] Иако је у млађим селекцијама по доласку 2006. из крагујевачког Радничког играо претежно на месту задњег везног, током позајмице у Телеоптику и у сениорском тиму „црно-белих“ профилисао се на месту десног бека.[4]

У августу 2012. потписао је уговор са холандским клубом Витесеом. Тако је гласила званична верзија. Истина је била нешто другачија. Аксентијевић је 27. августа 2012, уз посредовање фонда Пини Захавија, који стоји иза већинског дела кипарског Аполона, тајно потписао четворогодишњи уговор са тимом из Лимасола, који га је само 48 сати касније, проследио у холандски Витесе.[5] Износ и детаљи тог уговора нису познати.[6]

У Холандији се није наиграо, тачније, читаве сезоне није уписао ниједан минут на терену, па је већ у јулу 2013. позајмљен назад Партизану, а затим и ОФК Београду.

Након што је фонд Пини Захавија, у лето 2015. године преузео Мускрон, српски играч је позајмљен белгијском клубу на једну сезону.

Неко време провео је и у новосадској Војводини,[7] где је стигао после истека уговора са кипарским клубом.[8] Без иједног минута проведеног на терену, средином јула 2017. прешао је у нишки Раднички. Током сезоне 2017/18. у Суперлиги Србије је био стандардан у тиму Радничког и одиграо је 31 првенствени сусрет. Током јесењег дела сезоне 2018/19. изгубио је место у првом тиму и наступио је на само четири првенствена сусрета. У јануару 2019. године прешао је у Напредак из Крушевца.[9] У нишки Раднички вратио се средином 2020. године.[10] Клуб је напустио крајем новембра 2022.[11] Био је без клуба све до јула 2023. када је потписао за кипарски Етникос из Ахне.[12]

Репрезентација уреди

Прошао све млађе репрезентативне селекције. На шест сусрета облачио дрес репрезентације до 17 година.

За репрезентацију Србије до 19 година наступио на шест мечева уз један постигнут гол, док је за младу репрезентацију Србије одиграо пет утакмица.

У новембру 2017. након прекида сарадње ФСС са Славољубом Муслином, добио је позив вршиоца дужности селектора репрезентације Младена Крстајића да се прикључи А тиму Србије пред пријатељски меч са Јужном Корејом који су Орлови одиграли у Бусану.

Дебитовао је 14. новембра 2017. у надокнади сусрета са Јужном Корејом (1:1) заменивши Антонија Рукавину.

Аксентијевић је у јануару 2021. добио позив вршиоца дужности селектора, Илије Столице за учешће на турнеји репрезентације Србије, састављене претежно од фудбалера из домаће Суперлиге.[13] Истог месеца је наступио на пријатељском сусрету са Доминиканском Републиком у Санто Домингу када је на полувремену заменио Јована Влалукина.[14]

Статистика уреди

Клупска уреди

Ажурирано 25. новембра 2022.[15]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Партизан 2010/11.[1] Суперлига Србије 0 0 1[а] 0 — — 1 0
Телеоптик (позајмица) 2010/11.[16] Прва лига Србије 10 0 — — — 10 0
Партизан 2011/12.[17] Суперлига Србије 14 1 2 0 2[б] 0 — 18 1
2012/13.[19] 3 0 — 5[в] 0 — 8 0
Витесе (позајмица) 2012/13.[22] Ередивизија 0 0 0 0 — — 0 0
Партизан (позајмица) 2013/14.[23] Суперлига Србије 4 0 0 0 5[г] 0 — 9 0
Укупно[д] 21 1 3 0 12 0 — 36 1
ОФК Београд (позајмица) 2014/15.[27] Суперлига Србије 15 0 1 0 — — 16 0
Мускрон (позајмица) 2015/16.[28] Прва лига Белгије 19 1 2 0 — — 21 1
Војводина 2016/17.[29] Суперлига Србије 0 0 0 0 — — 0 0
Раднички Ниш 2017/18.[30] Суперлига Србије 31 1 0 0 — — 31 1
2018/19.[31] 4 0 1 0 1[ђ] 0 — 6 0
Напредак Крушевац 2018/19.[34] Суперлига Србије 15 0 1 0 — — 16 0
2019/20.[35] 23 0 0 0 — — 23 0
Укупно 38 0 1 0 — — 39 0
Раднички Ниш 2020/21.[36] Суперлига Србије 36 0 2 0 — — 38 0
2021/22.[37] 33 1 1 0 — — 34 1
2022/23.[38] 13 0 0 0 2[е] 0 — 15 0
Укупно[д] 117 2 4 0 3 0 — 124 2
Каријера 220 4 11 0 15 0 — 246 4

Репрезентативна уреди

Ажурирано 26. јануара 2021.[40]
Србија
Године Наступа Голова
2017. 1 0
2021. 1 0
Укупно 2 0

Трофеји уреди

Партизан уреди

Напомене уреди

  1. ^ Односи се на сусрет шеснаестине финала Купа Србије, са екипом Младости из Апатина.[2]
  2. ^ Односи се на двомеч са Шкендијом у оквиру другог кола квалификација за Лигу шампиона.[18]
  3. ^ Укључује четири утакмице у квалификацијама за Лигу шампиона,[20] те једну у квалификацијама за Лигу Европе.[21]
  4. ^ Укључује три утакмице у квалификацијама за Лигу шампиона,[24] односно две у квалификацијама за Лигу Европе.[25]
  5. ^ а б Укључује све сезоне у којима је наступао за клуб.[26]
  6. ^ Односи се реванш сусрет другог кола квалификација за Лигу Европе,[32] са екипом Макабија из Тел Авива.[33]
  7. ^ Односи се на квалификације за Лигу конференција.[39]

Референце уреди

  1. ^ а б „Crno-beli, pamet u glavu!”. mondo.rs. 5. 10. 2010. Приступљено 8. 7. 2011. 
  2. ^ а б Т, В. (6. 10. 2010). „Куп Србије: Шестица црно-белих у Апатину”. Вечерње новости. Приступљено 8. 7. 2011. 
  3. ^ „Аксентијевић, Никола”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 21. 1. 2019. г. Приступљено 21. 11. 2021. 
  4. ^ „Sveža krv crno-bele familije”. mozzartsport.com. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 23. 7. 2015. г. Приступљено 21. 11. 2021. 
  5. ^ „Njuzvik otkriva fudbalsku mafiju: Evo kako je Apolon sa Kipra zarađivao milione na našim fudbalerima”. newsweek.rs. Курир. 15. 12. 2016. Приступљено 21. 11. 2021. 
  6. ^ „СУМЊИВО?! Аксентијевић продат кипарском Аполону, а "игра" у Холандији!”. telegraf.rs. Приступљено 29. 11. 2012. 
  7. ^ „Гаврић и Аксентијевић нови фудбалери Војводине!”. ФК Војводина, званична презентација. 31. 8. 2016. Архивирано из оригинала 21. 11. 2021. г. Приступљено 21. 11. 2021. 
  8. ^ „Фудбал 36/2016” (PDF). Фудбалски савез Србије. 2. 9. 2016. стр. 3076. Приступљено 7. 9. 2016. 
  9. ^ „Напредак довео појачање из нишког Радничког”. telegraf.rs. Приступљено 15. 1. 2019. 
  10. ^ Marković, Mirko (8. 7. 2020). „Želja Partizana završila u Nišu”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 08. 07. 2020. г. Приступљено 8. 7. 2020. 
  11. ^ „Велике промене у Нишу: Аксентијевић напустио Чаир, отишла још тројица”. Спортски журнал. 25. 11. 2022. Приступљено 25. 11. 2022. 
  12. ^ „U MODI Dva srpska igrača iz Superlige otišla na Kipar”. maxbetsport.rs. 5. 7. 2023. Приступљено 10. 11. 2023. 
  13. ^ „Илија Столица позвао 25 играча за северноамеричку турнеју”. Фудбалски савез Србије. 13. 1. 2021. Приступљено 26. 1. 2021. 
  14. ^ „Нула Србије и Доминиканске Републике”. Спортски журнал. 26. 1. 2021. Приступљено 26. 1. 2021. 
  15. ^ „N. Aksentijević” (на језику: енглески). BeSoccer. Приступљено 25. 11. 2022. 
  16. ^ „N. Aksentijević”. resultados-futbol.com (на језику: шпански). Приступљено 21. 11. 2021. 
  17. ^ „Licencirani igrači FK Partizan za sezonu 2011/2012”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 2011. Архивирано из оригинала 10. 10. 2011. г. Приступљено 21. 11. 2021. 
  18. ^ „FK Partizan”. УЕФА (на језику: енглески). 2011. Архивирано из оригинала 2. 9. 2011. г. Приступљено 21. 11. 2021. 
  19. ^ „Licencirani igrači FK Partizan za sezonu 2012/2013”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 2012. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 21. 11. 2021. 
  20. ^ „FK Partizan”. УЕФА (на језику: енглески). 2012. Архивирано из оригинала 19. 8. 2011. г. Приступљено 21. 11. 2021. 
  21. ^ „FK Partizan”. УЕФА (на језику: енглески). 2012. Архивирано из оригинала 29. 8. 2011. г. Приступљено 21. 11. 2021. 
  22. ^ „Vitesse 2012-2013”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2021. 
  23. ^ „Partizan Beograd » Squad 2013-14”. eufo.de (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2021. 
  24. ^ „FK Partizan”. УЕФА (на језику: енглески). 2013. Архивирано из оригинала 8. 8. 2013. г. Приступљено 21. 11. 2021. 
  25. ^ „FK Partizan”. УЕФА (на језику: енглески). 2013. Архивирано из оригинала 18. 11. 2013. г. Приступљено 21. 11. 2021. 
  26. ^ „Nikola Aksentijević”. macsonuclarim.com (на језику: турски). Архивирано из оригинала 15. 4. 2022. г. Приступљено 21. 11. 2021. 
  27. ^ „OFK Beograd - Igrački kadar”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 21. 11. 2021. 
  28. ^ „Nikola Aksentijevic”. altomfotball.no (на језику: норвешки). Приступљено 21. 11. 2021. 
  29. ^ „Aksentijević, Nikola — sezona 2016/17.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 21. 11. 2021. 
  30. ^ „Aksentijević, Nikola — sezona 2017/18.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 21. 11. 2021. 
  31. ^ „Aksentijević, Nikola — sezona 2018/19.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 21. 11. 2021. 
  32. ^ „FK Radnički Niš”. УЕФА (на језику: енглески). 2018. Архивирано из оригинала 11. 7. 2018. г. Приступљено 21. 11. 2021. 
  33. ^ „Станисављевић после 0:2 са два гола донео реми Радничком са Макабијем (ВИДЕО)”. Спортски журнал. 2. 8. 2018. Приступљено 21. 11. 2021. 
  34. ^ „Aksentijević, Nikola — sezona 2018/19.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 21. 11. 2021. 
  35. ^ „Aksentijević, Nikola — sezona 2019/20.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 21. 11. 2021. 
  36. ^ „Aksentijević, Nikola — sezona 2020/21.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 21. 11. 2021. 
  37. ^ „Aksentijević, Nikola — sezona 2021/22.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 21. 11. 2021. 
  38. ^ „Aksentijević, Nikola — sezona 2022/23.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 29. 7. 2022. 
  39. ^ „FK Radnički Niš”. УЕФА (на језику: енглески). 2022. Приступљено 29. 7. 2022. 
  40. ^ „Nikola Aksentijević”. eu-football.info (на језику: енглески). Приступљено 26. 1. 2021. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Аксентијевић&oldid=26950865”