Никола Тасић
Никола Тасић (Београд, 19. јануар 1932 — Београд, 15. март 2017)[1] био је српски археолог, универзитетски професор и академик.
| Никола Тасић | |
|---|---|
 Фотографија академика Тасића | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. јануар 1932. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 15. март 2017. (85 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Биографија
уредиЗавршио је Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954) и докторирао (1965). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).[2]
Тасић је био археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду,[3] члан САНУ и Европске академије наука и уметности.
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава и Градина на Босуту.
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.
После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.[4]
Научни радови академика Тасића обухватају све периоде праисторијске археологије[5] на простору између Карпатског базена и Егејског мора.[4]
Након Тасићеве смрти, његова породица је поклонила библиотеку од 1500 књига као и личне предмете Универзитетској библиотеци у Крагујевцу.[6]
Одабрана дела
уреди- Неолитска пластика, (1973)
- Праисторија Војводине, (1974)
- Праисторија југословенских земаља, (1979)
- Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983)
- Винча: центар неолитске културе у Подунављу, коаутор са Драгославом Срејовићем и Братиславом Стојановићем (1990)[7]
Референце
уреди- ^ Преминуо археолог академик Никола Тасић („Вечерње новости”, 15. март 2017)
- ^ Тасић, Никола. „Баденски и вучедолски културни комплекс : [докторска дисертација]”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд. Београд : [Н. Тасић], 1965. Приступљено 2. 2. 2018.[мртва веза]
- ^ „Preminuo arheolog akademik Nikola Tasić”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-12-13.
- ^ а б „NAUKA Strast otkrivanja praistorijskog Balkana”. www.planeta.rs. Приступљено 2022-12-13.
- ^ „akademik Nikola Tasić”. Glas Šumadije (на језику: српски). Приступљено 2022-12-13.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Библиотеку Николе Тасића породица је поклонила Универзитетској библиотеци у Крагујевцу”. www.rts.rs. Приступљено 2022-12-13.
- ^ „[Projekat Rastko] Tasic - Srejovic - Bratislav Stojanovic: Vinca - Centar neolitske kulture u Podunavlju”. www.rastko.rs. Приступљено 2022-12-13.
Литература
уреди- Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.
