Нина Буњевац
Нина Буњевац, (Велaнд, 1973[1][2]) је српска и канадска карикатуристица, илустратор и стрип аутор.
| Нина Буњевац | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1973. |
| Место рођења | Велaнд, Канада |
| Уметнички рад | |
| Поље | стрип |
| Најважнија дела | Хладна као лед Отаџбина Безимена |
Биографија уреди
Рођена је 1973. у Велaнду од родитеља српских досељеника из Југославије. Кад је имала двије године њена мајка се са њом и сестром Саром вратила у Југославију, гдје је живјела у Земуну и Нишу,[3] да би побјегла од свог супруга Петра, радикалног српског националисте. Њен отац, рођен у Славонији (село Доњи Богићевци) који се педесетих година 20. вијека доселио у Канаду, погинуо је у својој гаражи приликом израде бомбе 1977. у Торонту.[4] Са њим су погинули његови саборци Раде Панић и Павле Кљајић. Био је припадник Српског ослободилачког покрета Отаџбина (СОПО)[5] и Покрета српских четника "Равна Гора".[6]
У Нишу је завршила Средњу школу за дизајн "Ђорђе Крстић" смјер графички дизајн.[7] У Торонто се враћа 1990. године гдје је похађала Централну техничку школу и дипломирала на Факултету умјетности и дизајна Универзитета у Онтарију 1997.[2] Радила је као сликар, илустратор и наставник ликовне умјетности прије него што се окренула стрипу. Први стрип нацртала је 2004. Њени стрипови су се појављивали у бројним међународним стрип часописима. Између осталог објављени су у Комиказама, Black (Итлија), GIUDA-i (Италија), Стрипбургеру, Zone 5300 (Холандија), Стрипполису, ArtReviewu (Уједињено Краљевство), Asiatroma/Le Dernier Cri (Француска), Broken Pencil, Exile, Taddle Creek (Канада), Mineshaft и The Best American Comics (САД).[2] Добитница је "Златног пера Београда" на 11. Међународном бијеналу илустрације у Београду за насловницу антологије Женски стрип на Балкану („Балканске жене у стрипу”), коју је објавила Издавачка кућа "Фибра" из Хрватске 2010.[2][8] Енглеска верзија овог стрипа објављена је 2012. Њена прва збирка стрипова била је "Хладна као лед" објављена 2011. у Србији. Стрип је објавила издавачка кућа Омнибус.[2] Исти албум, под називом Heartless, септембра 2012. објављује канадски издавач Conundrum Press, а потом и француски издавач Ici-même Editions.[2] За овај стрип је добила награду "Даг Рајт" за најбољег новог талента 2013.[2]
Стрип "Отаџбина" објављен је 2014. Енглеско издање овог стрипа се нашло и на Њујорк Тајмсовој листи најпродаванијих књига.[9] Овај стрип је 2015. освојио награду "Даг Рајт" за најбољу књигу 2015. Гардијан је "Отаџбину" односно "Fatherland" уврстио у најбоље графичке новеле за 2014.[10][11] Преведен је на шпански, њемачки, италијански, словеначки, француски, чешки и хрватски. Српско издање објавио је System Comics.[6]
Њена трећа стрип књига "Безимена" ушла је у званичну селекцију Међународног фестивала у Ангулему 2019. освојивши награду "Артемизија" у категорији најбољег цртежа у Француској. Такође је освојила награду за најбољи стрип на Лука Комикс енд гејмс фестивалу 2019. у Луки, Италија.[12]
Референце уреди
- ^ KRIŠTOFIĆ, BOJAN (20. 05. 2015). „Pričali smo s Ninom Bunjevac, jednom od najpoznatijih strip autorica na svijetu, o budućnosti stripa”. Telegram. Приступљено 7. 3. 2022.
- ^ а б в г д ђ е D., G. (18. 5. 2015). „Stripašica Nina Bunjevac gostuje u Booksi”. Tportal.hr. Приступљено 7. 3. 2022.
- ^ Rakezić, Saša (9. 8. 2007). „Između svetova”. Vreme. Приступљено 7. 3. 2022.
- ^ Đukanović, Zoran (1. 12. 2011). „O hladnoći ljubavi, samoći i samilosti”. Vreme: 59.
- ^ Мирковић, Марина (14. 1. 2012). „Балкан, обећана стрип земља”. Вечерње новости.
- ^ а б Kožul, Dejan (17. 6. 2015). „Strip “Otadžbina", tačka na generacije sjebane ratom”. Vice. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ Стојаковић, Б. (15. 08. 2007). „Стрип прича Нине Буњевац”. Политика.
- ^ Sutlović, Leda (22. 12. 2010). „Ženski strip na Balkanu nema seksipilne nego sposobne likice”. Voxfeminae. Приступљено 7. 3. 2022.
- ^ Zajović, Milena (10. 2. 2015). „Strip 'Zemlja otaca' 6. na listi bestselera New York Timesa!”. Večernji list. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ Cooke, Rachel (7. 12. 2014). „The best graphic novels of 2014”. The Guardian. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ Živko, Tijana (09. 12. 2014). „NINA BUNJEVAC – ˈZEMLJA OTACAˈ: PRIČA JEDNE KĆERI O SVOME OCU”. Ziher. Приступљено 7. 3. 2022.
- ^ „About”. Nina Bunjevac. Приступљено 8. 3. 2022.
