Нови Травник
Нови Травник (Пуцарево од 1980. до 1992) је градско насеље и сједиште истоимене општине у средњој Босни, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.
Нови Травник | |
|---|---|
 Панорама Новог Травника | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Средњобосански кантон |
| Општина | Нови Травник |
| Становништво | |
| — 2013. |  9.008 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 10′ 16″ С; 17° 39′ 27″ И / 44.1711895° С; 17.6575893° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 515 m |
  Нови Травник Нови Травник на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 72290 |
| Позивни број | 030 |
| Веб-сајт | www |
Географија уреди
Нови Травник се налази у средишту Средњобосанског кантона, на надморској висини од 516 метара.
Назив уреди
Насеље и општина су од 1980. до 1992. носили назив Пуцарево, по Ђури Пуцару Старом.
Историја уреди
У љето 1949. године, у крају густих шума и ријетких насеља, четрнаест километара од старог везирског града Травника, ископани су темељи ММК БРАТСТВО (Машинско Металуршки Комбинат) и Новог Травника, једног од најмлађих градова у тадашњој СФР Југославији.
Овде се налази Некропола жртвама фашизма (Нови Травник).
Други о Новом Травнику уреди
Књижевник Младен Ољача је 1960. године овако видио Нови Травник: Ово је град без седих власи. Овдје нема пензионера. Ово је град без скитница и беспосличара... Ово је град без гробља и без књига умрлих јер овдје још нико није сахрањен...
Становништво уреди
Насељено мјесто Нови Травник, национални састав уреди
| Састав становништва – насеље Нови Травник | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[1] | 1991. | 1981.[2] | 1971.[3] | ||||
| Укупно | 9 008 (100,0%) | 11 522 (100,0%) | 8 473 (100,0%) | 6 681 (100,0%) | |||
| Хрвати | 4 815 (53,45%) | 2 751 (23,88%) | 1 985 (23,43%) | 1 778 (26,61%) | |||
| Бошњаци | 3 624 (40,23%) | 3 176 (27,56%)1 | 1 783 (21,04%)1 | 1 415 (21,18%)1 | |||
| Срби | 329 (3,652%) | 3 200 (27,77%) | 2 464 (29,08%) | 2 897 (43,36%) | |||
| Неизјашњени | 91 (1,010%) | – | – | – | |||
| Босанци | 74 (0,821%) | – | – | – | |||
| Остали | 17 (0,189%) | 508 (4,409%) | 122 (1,440%) | 69 (1,033%) | |||
| Босанци и Херцеговци | 10 (0,111%) | – | – | – | |||
| Муслимани | 9 (0,100%) | – | – | – | |||
| Црногорци | 8 (0,089%) | – | 132 (1,558%) | 130 (1,946%) | |||
| Албанци | 7 (0,078%) | – | 18 (0,212%) | 6 (0,090%) | |||
| Непознато | 6 (0,067%) | – | – | – | |||
| Југословени | 5 (0,056%) | 1 887 (16,38%) | 1 899 (22,41%) | 275 (4,116%) | |||
| Словенци | 5 (0,056%) | – | 28 (0,330%) | 59 (0,883%) | |||
| Македонци | 3 (0,033%) | – | 14 (0,165%) | 14 (0,210%) | |||
| Турци | 3 (0,033%) | – | – | – | |||
| Православци | 2 (0,022%) | – | – | – | |||
| Мађари | – | – | 28 (0,330%) | 38 (0,569%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Референце уреди
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
