Огњен Короман

Огњен Короман
Огњен Короман
	Огњен Короман као играч Крила Совјетов, 2011.
Лични подаци
Датум рођења	19. септембар 1978. (45 год.)
Место рођења	Пале, СФР Југославија
Висина	1,77 m
Маса	71 kg
Позиција	десни везни
Јуниорска каријера
	Жељезничар Сарајево
	Црвена звезда
Сениорска каријера
Године	Клуб
1997—1998	Раднички Крагујевац
1998—2000	Спартак Суботица
2000—2001	ОФК Београд
2003—2005	Крила Совјетов
2003—2005	Терек Грозни
2006	→ Портсмут
2007	→ Црвена звезда
2007—2009	Црвена звезда
2009—2010	Инчон јунајтед
2010—2011	Црвена звезда
2011—2013	Крила Совјетов
Репрезентативна каријера
2002—2007	Србија
Тренерска каријера
	Црвена звезда (млађе категорије)
2019	Жарково
2020—	Смедерево

Огњен Короман (Пале, 19. септембра 1978) фудбалски је тренер и бивши репрезентативац Србије у том спорту. Најчешће је играо на десном боку везног реда.

Клупска каријера уреди

Своје прве фудбалске кораке направио у млађим категоријама сарајевског Жељезничара. Са почетком рата са породицом се сели у Београд и наставља у Црвеној звезди где су га следећих шест година тренирали Тома Милићевић, Владимир Петровић Пижон и покојни Зоран Антонијевић. За све што је научио у фудбалу се захваљује њима тројици.^[1] Међутим, када је напунио осамнаест година тадашње руководство је проценило да клубу није потребан и био је практично отеран са Маракане.^[1]

Носио је дресове крагујевачког Радничког од 1997. до 1998. и суботичког Спартака до 2000. године, а афирмисао се у дресу ОФК Београда, за који је наступао од 2000. до 2002. године. Као фудбалер плаво-белих са Карабурме дебитовао је и у дресу репрезентације СР Југославије.

Каријеру је 2002. године наставио у Русији у којој је провео пет година и пружао стварно добре партије тако да је две године за редом проглашаван најбољим странцем Премијер лиге Русије. Био је и најбољи стрелац и фудбалер Динама из Москве у којем је провео две успешне године. Одатле одлази у Крила Совјетов одакле се, после две и по године, сели у Терек из Грозног. После три месеца је уследио позив Милана Мандарића и заиграо је у Премијер лиги, у екипи Портсмута из истоименог града, за ког постиже једини погодак у последњем колу против Ливерпула.

У Црвену звезду је стигао у зимском прелазном року 2007. године.^[2] Допринео је освајању дупле круне постигавши три гола на 15 мечева, а од тога је најзначајнији погодак постигао у финалу Купа против Војводине за вођство од 1:0 у 62. минуту, а коначан резултат био је 2:0 за црвено-беле, који су на тај начин одбранили дуплу круну у сезони 2006/07, јер су на крају шампионата имали огромних 17 бодова више од вечитог ривала.

Огњен је наредне сезоне у квалификацијама за Лигу шампиона постигао победоносни гол против Левадије (1:0), али екипа није успела да елиминише Глазгов Ренџерс у одлучујућој рунди квалификација. Звезда је ипак такмичење у Европи наставила у Купу УЕФА, где је Короман у групној фази постигао гол против Бајерна (2:3) у Београду. Два гола је постигао у ремију против Партизана (2:2), али и поред тога што Звезда није поражена те сезоне у шампионату и што је била најефикаснији тим лиге уз победу од 4:1 против комшија у другом делу сезоне, није стигла до титуле. Короман је у сезони 2007/08. одиграо 41 меч у свим такмичењима, постигао осам голова и уз Ненада Милијаша био најбољи играч екипе. Изабран је и у идеални тим шампионата по избору Спортског журнала.

Ни наредна сезона није била успешна за Звезду, која је имала лош почетак сезоне. Короман је у свим такмичењима забележио 27 наступа уз четири поготка, да би каријеру наставио у јужнокорејском Инчону, где је играо као позајмљен фудбалер од 2009. до 2010. године. У Звезду се вратио у сезони 2010/11,^[3] али није поновио одличне игре из ранијег периода. На 28 сусрета постигао је само два гола. Играо је још једном и за Крила Совјетов од 2011. до 2012. године.

Репрезентација уреди

За репрезентацију Југославије, касније СЦГ и на крају Србије наступио на 36 утакмица и постигао један погодак. Био је један од ослонаца репрезентације Србије и Црне Горе у квалификацијама за Светско првенство у Немачкој, али након што из тактичких разлога селектора Илије Петковића није био стартер у премијерном мечу са Холандијом (0:1), био је видно незадовољан.^[1] У мечу са Аргентином (0:6) добија и други жути картон, тако да је пропустио меч са Обалом Слоноваче (2:3).

Иако је врло ретко наступао за енглески Портсмаут и каснији селектор репрезентације Србије Хавијер Клементе имао је поверење у овог везисту. Последњи меч за Србију забележио је 22. августа 2007. године против Белгије (2:3).