Одбојка на Летњим олимпијским играма

Одбојка се на Олимпијским играма први пут појавила у службеном програму на Олимпијским играма у Токију 1964. године и то истовремено у мушкој и женској конкуренцији. Иако је било планирано да одбојка буде демонстрациони спорт на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. године, промоција је ипак отказана. У Токију 1964. Совјети су приказали најбољу игру и освојили златну медаљу, док је у женској конкуренцији Јапан победио Совјетски Савез.[1] Као најуспешнија репрезентација током историје код одбојкаша се истакла Русија са укупно 10 медаља, од чега четири златне. С друге стране, Рускиње су такође најуспешније са осам медаља. На Олимпијским играма у Атланти 1996. године у програм је укључена и одбојка на песку, за мушкарце и за жене.

Мушкарци уреди

Освајачи медаља уреди

Година Домаћин Финале Меч за треће место
Злато Резултат Сребро Бронза Резултат Четврто место
1964.
детаљи
 
Токио
  СССР Берг. систем   Чехословачка   Јапан Берг. систем   Румунија
1968.
детаљи
 
Мексико сити
  СССР Берг. систем   Јапан   Чехословачка Берг. систем   Источна Немачка
1972.
детаљи
 
Минхен
  Јапан 3:1   Источна Немачка   СССР 3:0   Бугарска
1976.
детаљи
 
Монтреал
  Пољска 3:2   СССР   Куба 3:0   Јапан
1980.
детаљи
 
Москва
  СССР 3:1   Бугарска   Румунија 3:1   Пољска
1984.
детаљи
 
Лос Анђелес
  Сједињене Државе 3:0   Бразил   Италија 3:0   Канада
1988.
детаљи
 
Сеул
  Сједињене Државе 3:1   СССР   Аргентина 3:2   Бразил
1992.
детаљи
 
Барселона
  Бразил 3:0   Холандија   Сједињене Државе 3:1   Куба
1996.
детаљи
 
Атланта
  Холандија 3:2   Италија   Југославија 3:1   Русија
2000.
детаљи
 
Сиднеј
  Југославија 3:0   Русија   Италија 3:0   Аргентина
2004.
детаљи
 
Атина
  Бразил 3:1   Италија   Русија 3:0   Сједињене Државе
2008.
детаљи
 
Пекинг
  Сједињене Државе 3:1   Бразил   Русија 3:0   Италија
2012.
детаљи
 
Лондон
  Русија 3:2   Бразил   Италија 3:1   Бугарска
2016.
детаљи
 
Рио де Жанеиро
  Бразил 3:0   Италија   Сједињене Државе 3:2   Русија
2020.
детаљи
 
Токио

Биланс медаља уреди

Стање након Олимпијских игара 2016.

Држава        
  Русија 4 3 3 10
  Бразил 3 3 0 6
  Сједињене Државе 3 0 2 5
  Јапан 1 1 1 3
  Холандија 1 1 0 2
  Југославија 1 0 1 2
  Пољска 1 0 0 1
  Италија 0 3 3 6
  Чехословачка 0 1 1 2
  Бугарска 0 1 0 1
  Источна Немачка 0 1 0 1
  Аргентина 0 0 1 1
  Куба 0 0 1 1
  Румунија 0 0 1 1
Укупно 14 14 14 42

Жене уреди

Освајачице медаља уреди

Година Домаћин Финале Меч за треће место
Злато Резултат Сребро Бронза Резултат Четврто место
1964.
детаљи
 
Токио
  Јапан Берг. систем   СССР   Пољска Берг. систем   Румунија
1968.
детаљи
 
Мексико сити
  СССР Берг. систем   Јапан   Пољска Берг. систем   Перу
1972.
детаљи
 
Минхен
  СССР 3:2   Јапан   Северна Кореја 3:0   Јужна Кореја
1976.
детаљи
 
Монтреал
  Јапан 3:0   СССР   Јужна Кореја 3:1   Мађарска
1980.
детаљи
 
Москва
  СССР 3:1   Источна Немачка   Бугарска 3:2   Мађарска
1984.
детаљи
 
Лос Анђелес
  Кина 3:0   Сједињене Државе   Јапан 3:1   Перу
1988.
детаљи
 
Сеул
  СССР 3:2   Перу   Кина 3:0   Јапан
1992.
детаљи
 
Барселона
  Куба 3:1   Уједињени тим на олимпијским играма   Сједињене Државе 3:0   Бразил
1996.
детаљи
 
Атланта
  Куба 3:1   Кина   Бразил 3:2   Русија
2000.
детаљи
 
Сиднеј
  Куба 3:2   Русија   Бразил 3:0   Сједињене Државе
2004.
детаљи
 
Атина
  Кина 3:2   Русија   Куба 3:1   Бразил
2008.
детаљи
 
Пекинг
  Бразил 3:1   Сједињене Државе   Кина 3:1   Куба
2012.
детаљи
 
Лондон
  Бразил 3:1   Сједињене Државе   Јапан 3:0   Јужна Кореја
2016.
детаљи
 
Рио де Жанеиро
  Кина 3:1   Србија   Сједињене Државе 3:1   Холандија
2020.
детаљи
 
Токио

Биланс медаља уреди

Стање након Олимпијских игара 2016.

Држава        
  Русија 4 4 0 8
  Кина 3 1 2 6
  Куба 3 0 1 4
  Јапан 2 2 2 6
  Бразил 2 0 2 4
  Сједињене Државе 0 3 2 5
  Источна Немачка 0 1 0 1
  Перу 0 1 0 1
  Србија 0 1 0 1
  Уједињени тим на олимпијским играма 0 1 0 1
  Пољска 0 0 2 2
  Бугарска 0 0 1 1
  Јужна Кореја 0 0 1 1
  Северна Кореја 0 0 1 1
Укупно 14 14 14 42

Србија на олимпијским играма уреди

Мушка сениорска репрезентација Србије до сада (2019) је учествовала шест пута на најважнијем спортском такмичењу. Дебитовала је 1980. у Москви, када је освојила шесто место. Највећи успех је златна медаља у Сиднеју 2000, као и бронза 1996. у Атланти. Поред две медаље, освојена су пета места, 2004. у Атину и 2008. у Пекингу, поред девете позиције у Лондону 2012.

Женска селекција Србија играла је три пута, а најбољи резултат је сребрна медаља на Олимпијским играма у Рију, које су одржане 2016. У Лондон је освојено 11. место, а у Пекингу 2008. пето.

 
Олимпијске игре 2012. у Лондону

Одбојкашка правила уреди

Екипа мора из највише три додира да пребаци лопту на противничку страну терена, али један играч не сме два пута заредом да додирне лопту. Осим у случају, ако је претходно блокирао противника, тада су дозвољена четири додира (блок и још три одигравања). Одбојка се игра на терену димензија 18 са 9 метара, а на средини терена налази се мрежа, која у зависности од пола, може да буде 243 cm за мушкарце и 224 cm за жене. На удаљености три метра од мреже, налази се линија три метра, која дели играче на мрежи и играче иза линије три метра.

Јако је битно и правило пецања, које се мењало током година. Данас се грешком сматра ако било којим делом тела додирнете мрежу.

Правило ротације уреди

Најважније правило које важи у одбојци је правило ротације. Играчи који се налазе на терену морају да се ротирају у смеру казаљке на сату, али само после освојеног поена.

Јако је важно да тим у сваком тренутку зна ко би требало да сервира. Уколико погрешан играч сервира, екипа аутоматски губи поен или поене, ако је грешка установљена касније. Ако играч пре противничког сервиса направи промену у пољу, свира се погрешна постава. Наравно, играчи из друге линије и играчи на мрежи не могу да мењају позиције. Правило ротације такође може да приближи зашто техничар повремено изгледа као да се крије иза саиграча.

После Олимпијских игара у Атланти 1996, а од Олимпијских игара у Сиднеју 2000. уведено је правило да се играју три сета до 25 поена уз пети сет, познатији као тај – брејк, који се игра до 15. Према некадашњим правилима поен је могла да освоји само екипа која је сервирала.

Либеро уреди

Олимпијске игре у Аустралији 2000. донеле су још једну промену. Репрезентације су могле по први пут да користе либера, играча за другу линију. Правила прописују да он има ограничење и да може само да игра у одбрани и на пријему сервиса. Није му дозвољено да скаче у блоку, осваја поене и сервира.

 
Одбојкашки терен

Занимљивости уреди

Занимљиво је да поред одбојке на песку, постоји шанса да још један вид овог спорта добије олимпијску верзију. На Зимским олимпијским играма 2018. у Пјончангу, направљена је промоција одбојке на снегу. Један од промотера, био је и Владимир Грбић, прослављени српски одбојкаш.

Један од најбољих потеза Олимпијских игара у Сиднеју 2000, догодио се у финалној утакмици између Југославије и Русије. Владимир Грбић је после сервиса Романа Јаковљева прескочио рекламе, вратио лопту у игру и у наставку акције блоком зауставио Јаковљева.[2]

Референце уреди

  1. ^ „Volleyball at the 1964 Tokyo Summer Games”. Olympics at Sports-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 12. 12. 2019. 
  2. ^ Slepčević, Petar. „DA LI SE SEĆATE? Potez Vanje Grbića koji je najavio olimpijsko zlato u Sidneju /VIDEO/”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 12. 12. 2019. 

Спољашње везе уреди