Операција Трајна слобода

Операција Трајна слобода (ОЕФ) био је званични назив који је америчка влада користила за Глобални рат против тероризма. Дана 7. октобра 2001, као одговор на нападе 11. септембра, председник Џорџ В. Буш је објавио да су ваздушни напади на Ал-Каиду и талибане почели у Авганистану[18]. Операција Трајна слобода првенствено се односи на рат у Авганистану[19][20], али је такође била повезана са операцијама против тероризма у другим земљама, као што су ОЕФ-Филипини и ОЕФ-Рог Африке[21][22].

Операција Трајна слобода
Део рата у Авганистану и Рата против тероризма

Амерички војници 10. брдске дивизије армије, прва јединица распоређена током
Време7. октобар 2001. — 28. децембар 2014[1][2]
(13 година, 2 месеца и 3 седмице).
Место
УзрокНапади 11. септембра 2001.
Статус

Повлачење већине НАТО трупа крајем 2014. године са територије Авганистана

Територијалне
промене
Талибани преузели контролу над 40% територије Авганистана до 2014. године
Сукобљене стране

у Авганистану од 2001
 Авганистан (до 2021)
 НАТО
 САД
 УК
 Канада
 Аустралија
 Нови Зеланд
 Италија
 Немачка
Подршка у војном ангажману НАТОа (до 2015):

Остали у војном ангажману (до 2021):

————
ОДКБ
ШОС
 Русија
 Казахстан
 Узбекистан
 Таџикистан
 Туркменистан
 Киргистан
 Пакистан
 Кина
 Иран
 Индија
на Филипинима (2002 — 2015)
 Филипини (до 2021)
 САД
 УК
 Аустралија
 Нови Зеланд
 Индонезија
на Рогу Африке/Сомалија (2002 — данас)
 Сомалија
 НАТО
 САД
 УК
 Аустралија
 Нови Зеланд
 Италија
 Француска
Остали у војном ангажману:

Исламски Емират Авганистан (Талибани)
Ал Каида
————

Исламска Држава
Команданти и вође

Авганистан Хамид Карзај
Авганистан Ашраф Гани
Авганистан Абдул Рашид Достум

————
НАТО Џорџ Робертсон
НАТО Јап де Хоп Схефер
НАТО Андерс Фог Расмусен
НАТО Јенс Столтенберг
Сједињене Америчке Државе Џорџ В. Буш (2001 — 2009)
Сједињене Америчке Државе Барак Обама
Сједињене Америчке Државе Џозеф Бајден
Уједињено Краљевство Тони Блер (2001 — 2005)
Уједињено Краљевство Гордон Браун (2005 — 2010)
Уједињено Краљевство Дејвид Камерон
Канада Жан Кретјен (2001 — 2003)
Канада Пол Мартин (2003 — 2006)
Канада Стивен Харпер
Аустралија Џон Хауард (2001 — 2007)
Аустралија Кевин Рад (2007 — 2010;2013)
Аустралија Џулија Гилард (2010 — 2013)
Аустралија Тони Абот
Нови Зеланд Хелен Кларк (2001 — 2008)
Нови Зеланд Џон Ки
Италија Силвио Берлускони (2001 — 2006;2008 — 2011)
Италија Ламберто Дини (2006 — 2008)
Италија Марио Монти (2011 — 2013)
Италија Енрико Лета (2013 — 2014)
Италија Матео Ренци
Њемачка Герхард Шредер (2001 — 2005)
Њемачка Ангела Меркел
Хибатула Акунџада
Забихулах Муџахид
Абдул Гани Барадар
Мохамед Јакуб
Осама Бин Ладен 
Мухамед Омар 
Ајман ал Завахири
Џалалудин Хакани
Сираџудин Хакани
Халил Хакани
Јачина
 Авганистан: 300.000
 НАТО: 100.000 до 150.000 (2009/10)
Талибани 80.000
Ал Каида 5.000—10.000
Жртве и губици

Авганистанске снаге безбедности:
45.000+ убијено
Коалиција
Мртвих: 3.561
(Сједињене Државе: 2.414 у Авганистану, 17 на Филипинима, 5 у Нигеру и 2 у Сомалији), Уједињено Краљевство: 456,[3] Канада: 158, Француска: 89, Немачка: 57, Италија: 53, Други: 321)
Рањени: 22.773 (Сједињене Државе: 19.950, Уједињено Краљевство: 2.188, Канада: 635)[4][5][6]
Предузетници
Мртвих: 3.937[7][8]
Рањених: 15.000+[7][8]

Укупно убијено: 69.698+ убијено[9]

Џихадисти: 72.000+ убијено у Авганистану[9][10][11][12]
Ал Каида Филипинима: 328 убијено[13]

Ал-Шабаб у Сомалији: 326 убијено[14][15]
Цивилно становништво: 50.000 — 110.000 људи убијено и 5.000.000 — 10.000.000 избегло[16][17]

После 13 година, 28. децембра 2014. године, председник САД Барак Обама најавио је крај операције Трајна слобода у Авганистану.[23]. Накнадне операције војних снага Сједињених Држава у Авганистану, неборбене и борбене, догодиле су се под називом Операција Слободина стража[24]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Torreon, Barbara Salazar (2017). U.S. Periods of War and Dates of Recent Conflicts (PDF). Washington, D.C.: Congressional Research Service. стр. 7. Архивирано (PDF) из оригинала 28. 3. 2015. г. Приступљено 3. 5. 2018. 
  2. ^ „Operation Enduring Freedom”. Naval History and Heritage Command, United States Navy. Архивирано из оригинала 15. 11. 2018. г. Приступљено 2018-05-03. 
  3. ^ UK military deaths in Afghanistan
  4. ^ Operation enduring freedom (oef) u.s. casualty status fatalities as of: December 30, 2014, 10 a.m. EDT Архивирано 2009-07-06 на сајту Wayback Machine
  5. ^ „Number of Afghanistan UK Military and Civilian casualties (7 October 2001 to 30 November 2014)” (PDF). www.gov.uk. Приступљено 28. 6. 2017. 
  6. ^ „Over 2,000 Canadians were wounded in Afghan mission: report”. National Post. Приступљено 1. 2. 2012. 
  7. ^ а б „U.S. Department of Labor – Office of Workers' Compensation Programs (OWCP) – Defense Base Act Case Summary by Nation”. Dol.gov. Приступљено 2. 8. 2011. 
  8. ^ а б Miller, T. Christian (23. 9. 2009). „U.S. Government Private Contract Worker Deaths and Injuries”. Projects.propublica.org. Архивирано из оригинала 27. 7. 2011. г. Приступљено 2. 8. 2011. 
  9. ^ а б Nordland, Rod; Mashal, Mujib (26. 1. 2019). „U.S. and Taliban Edge Toward Deal to End America’s Longest War”. The New York Times. Приступљено 28. 1. 2019. 
  10. ^ „Who is Lashkar-e-Jhangvi?”. Voanews.com. 25. 10. 2016. Приступљено 2. 6. 2017. 
  11. ^ Iraj. „Deadliest Year for the ANSF: Mohammadi”. Архивирано из оригинала 1. 1. 2015. г. Приступљено 17. 7. 2015. 
  12. ^ 7.000 убијено (2015),[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2019) 18.500 убијено (2016),[2] total of 25,500 reported killed in 2015–16
  13. ^ 300 killed (2002–2007)[3] Архивирано 7 март 2016 на сајту Wayback Machine 15 killed (February 2012)[4] Архивирано 29 фебруар 2012 на сајту Library of Congress Web Archives|Web Archives
  14. ^ "The Bureau of Investigative Journalism" Архивирано 8 јун 2015 на сајту Wayback Machine, Somalia Datasheet. Retrieved 4 February 2016.
  15. ^ Cooper, Helene. ""US Strikes Kill 150 Shabab fighters in Somalia, officials say". Washington Post. 7 March 2016. "American warplanes on Saturday struck a training camp in Somalia belonging to the Islamist militant group the Shabab, the Pentagon said, killing about 150 fighters who United States officials said were preparing an attack against American troops and their regional allies in East Africa." Архивирано 17 фебруар 2017 на сајту Wayback Machine
  16. ^ Isby, David C. (1986-06-15). Russia's War in Afghanistan. ISBN 9780850456912. Архивирано из оригинала 6. 4. 2015. г. Приступљено 18. 10. 2014. 
  17. ^ Giustozzi, Antonio (2000). War, Politics and Society in Afghanistan, 1978–1992. ISBN 9781850653967. Архивирано из оригинала 18. 7. 2014. г. Приступљено 18. 10. 2014. 
  18. ^ „Operation Enduring Freedom Fast Facts”. CNN. Архивирано из оригинала 22. 8. 2017. г. Приступљено 17. 8. 2017. 
  19. ^ Philipps, Dave (31. 12. 2014). „Mission Ends in Afghanistan, but Sacrifices Are Not Over for U.S. Soldiers”. The New York Times. Архивирано из оригинала 18. 8. 2017. г. Приступљено 17. 8. 2017. 
  20. ^ Dempsey, Judy (20. 7. 2005). „NATO to add to Afghanistan troops”. The New York Times. Архивирано из оригинала 18. 8. 2017. г. Приступљено 17. 8. 2017. 
  21. ^ „Helping Georgia?”. Boston University Institute for the Study of Conflict, Ideology and Policy. March—April 2002. Архивирано из оригинала 7 September 2006. г. Приступљено 14 February 2007.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  22. ^ Lamothe, Dan (29. 12. 2014). „Meet Operation Freedom's Sentinel, the Pentagon's new mission in Afghanistan”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 20. 10. 2017. г. Приступљено 17. 8. 2017. 
  23. ^ DOD News, Defense Media Activity (29. 12. 2014). „Operation Enduring Freedom comes to an end”. U.S. Army (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 8. 2017. г. Приступљено 17. 8. 2017. 
  24. ^ Tilghman, Andrew (19. 2. 2015). „Despite war's end, Pentagon extends Afghanistan campaign medal”. MilitaryTimes. Архивирано из оригинала 21. 2. 2015. г. Приступљено 28. 2. 2015. 
    Sisk, Richard (29. 12. 2014). „Amid Confusion, DoD Names New Mission 'Operation Freedom's Sentinel'. Military.com. Архивирано из оригинала 28. 2. 2015. г. Приступљено 28. 2. 2015. 
    Rosenberg, Matthew; Scmitt, Eric; Mazzetti, Mark (12. 2. 2015). „U.S. Is Escalating a Secretive War in Afghanistan”. The New York Times. Архивирано из оригинала 17. 2. 2015. г. Приступљено 28. 2. 2015.