Општина Деспотовац

Општина Деспотовац;
	; Библиотека у Деспотовцу
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Седиште	Деспотовац
Становништво
Становништво	18.278 (2022)
Географске карактеристике
Површина	623 km2
	;
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт	www.despotovac.rs

Општина Деспотовац се налази у Поморавском округу у Србији, око 130 km југоисточно од Београда. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 18.278 становника^[1] (према попису из 2011. било је 23.191 становник).^[2] На територији општине се налази Манастир Манасија.

Река Ресава протиче кроз овај крај па се и читав овај крај зове Ресава. Горњи ток Ресаве је живописан са кањонима и клисурама, а од села Двориште тече наредна 24 километра ка ушћу у Велику Мораву мирнијим током кроз плодну равницу.

Насеља уреди

Општина Деспотовац се састоји од 33 насеља од којих су Деспотовац и Ресавица градска насеља и 31 села.

Насеље	Број становника		Промена (%)
Насеље	Попис 2011.^[2]	Попис 2022.^[3]	Промена (%)
Балајнац	360	310	-13,89%
Баре	19	6	-68,42%
Бељајка	251	180	-28,29%
Богава	533	345	-35,27%
Брестово	334	225	-32,63%
Буковац	490	305	-37,76%
Велики Поповић	1.254	1.123	-10,45%
Витанце	689	552	-19,88%
Војник	880	692	-21,36%
Грабовица	670	547	-18,36%
Двориште	458	437	-4,59%
Деспотовац	4.197	3.595	-14,34%
Жидиље	83	39	-53,01%
Златово	461	509	+10,41%
Јасеново	959	586	-38,89%
Језеро	366	275	-24,86%
Јеловац	278	255	-8,27%
Липовица	502	381	-24,10%
Ломница	997	739	-25,88%
Маквиште	30	57	+90,00%
Медвеђа	838	632	-24,58%
Милива	1.073	793	-26,10%
Пањевац	518	356	-31,27%
Плажане	1.369	1.036	-24,32%
Поповњак	305	216	-29,18%
Равна Река	276	180	-34,78%
Ресавица	2.035	1.568	-22,95%
Ресавица (село)	132	105	-20,45%
Сењски Рудник	438	291	-33,56%
Сладаја	691	576	-16,64%
Стењевац	608	458	-24,67%
Стрмостен	783	642	-18,01%
Трућевац	314	267	-14,97%
Општина Деспотовац	23.191	18.278	-21,18%

Становништво уреди

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	33.262
1953.	36.509
1961.	38.389
1971.	36.553
1981.	35.690
1991.	33.869	28.357
2002.	25.611	32.855

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	24.529	95,78%
Власи	427	1,67%
Роми	72	0,28%
Црногорци	72	0,28%
Југословени	63	0,25%
Муслимани	41	0,16%
Румуни	38	0,15%
Хрвати	35	0,14%
Македонци	30	0,12%
Словенци	14	0,05%
Албанци	13	0,05%
Бугари	10	0,04%
Мађари	3	0,01%
Руси	3	0,01%
Немци	2	0,01%
Украјинци	1	0,00%
Бошњаци	1	0,00%
Горанци	1	0,00%
остали	11	0,04%
неизјашњено	124	0,48%
непознато	121	0,47%

Географија уреди

Општина Деспотовац се простире на површини од 623 километра квадратна. Обједињује 3 геоморфолошке средине: Бељаницу, Кучај и Моравску долину. Граничи се са 8 општина: на северу са Петровцем на Млави и Жагубицом, на истоку са Бором и Бољевцем, на југу са Параћином и Ћупријом, и на западу са Свилајнцем и Јагодином. Источни део је брдовито-планински, док је западни претежно равничарски. Најнижу надморску висину има село Јасеново (143 м), док је врх Бељанице (1.339 м) највиша кота општине Деспотовац.

Историјат уреди

Деспотовац се први пут помиње 1381. године као село Воинци (Војник) у повељи даровници кнеза Лазара, којом оснива манастир и властелинство Светог Успења Господњег у Раваници. У време турске владавине Деспотовац је обично село под именом Војник. По предању име је добио по великом броју војника који су из тог места отишли у Косовски бој. Неки историчари везују име Војник за пребивалиште војске деспота Стефана Лазаревића. У аустријским списима из 1783. године Војник (Деспотовац) има 30, 1819. 45 хришћанских кућа. Краљ Милан 16. јуна 1882. године доноси одлуку да се село Војник убудуће зове Деспотовац, у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића, који је ту од 1407. до 1418. подигао Манастир Манасију. Истовремено, Деспотовац је проглашен за варошицу и седиште новог, Деспотовачког среза.

Образовање уреди

Основним образовањем око 1.600 деце у општини Деспотовац бави се 5 основних школа:

Основна школа „Деспот Стефан Високи” у Деспотовцу

Основна школа „Вук Караџић” у Ресавици

Основна школа „Стефан Немања” у Стењевцу
Основна школа „Стеван Синђелић” у Великом Поповићу
Основна школа „Ђура Јакшић” у Плажану.

Техничка школа Деспотовац је једина установа за средње образовање у Деспотовцу. Има образовне профиле: електротехничар рачунара, туристички техничар, конобар и кувар.

Култура уреди

Центар за културу „Свети Стефан, деспот српски” основан је 1994. године с циљем да својим активностима задовољава интересе грађана Деспотовца у области културе. При Центру ради Театар „Ресава” са сценом за децу и одрасле, а 2004. је формирана и фолклорна секција. У галерији Центра за културу и Манастирској воденици током године се организују бројне изложбе. Од 1986. године активно ради Удружење ликовних уметника „Манасија”,а чији су чланови били и Мирољуб Обрадовић Моб, Војислав Јакић и Драгутин Алексић. Културно-уметничко друштво „Бранислав Нушић” основано је 1945. у Ресавици. Окупља око 150 чланова фолклорне, музичке и драмске секције. Осим редовних наступа широм Србије, КУД је имао велики број запажених гостовања у многим европским земљама.

Ресавска школа уреди

Ресавска школа била је највећа и најбоље организована скрипторија српског средњег века и једна од истакнутих у Европи. Основао ју је деспот Стефан Лазаревић у својој задужбини Манасији,а руковођење поверио Константину Филозофу, свом биографу. Школа је основана с циљем да се изврши исправка погрешно преписаних и превођених текстова црквене књижевности и да се учини измена тадашњег правописа. Иако је постојала свега десетак година (1427. престаје да постоји) била је и остала угледан споменик српске културе.

Библиотека уреди

Народна библиотека Ресавска школа Деспотовац основана је 1966. Библиотека је смештена у најстаријој и најлепшој згради у граду која је грађена од 1901. до 1905. за потребе среског начелства, а током своје историје била је и дом здравља, суд и банка. Библиотека данас има 60.000 књига, богату завичајну збирку и више од стотину књига у сопственом издању.

Манифестације уреди

април - Ресавска џипијада
мај - Мајске аматерске позоришне свечаности (Плажане)
јун - Ликовна колонија „Ресава”
јул - Ресавска моторијада
21. јул - Градски вашар (Свети Прокопије)
јул - Ресава еко фест
6. август - Дан рудара (Ресавица)
19-28. август - Дани српскога духовног преображења
август - Витешки фестивал „Just out”

Привреда уреди

Пољопривреда и шумарство уреди

Пољопривредна делатност се обавља на око 25.000 хектара обрадивог земљишта. У пољопривредној производњи доминантно место заузима сточарство. Последњих година развија се и воћарска и повртарска производња. Скоро половина општине Деспотовац налази се под шумом. Најпространије и најквалитетније су букове шуме, потом храстове, четинарске и др.

Рударство уреди

Рударство је најстарија грана привреде овог краја. Покренуто је одлуком српског Правитељства 1853. године, како би се тополивница у Крагујевцу, иначе једина индустрија тадашње Србије снабдевала „горећим материјалом”. Данас се, под називом Рудник мрког угља „Рембас ” са 1.200 запослених, налази у саставу Јавног предузећа за експлоатацију угља са седиштем у Ресавици. Активне су јаме „Сењски рудник”, „Јеловац” и „Стрмостен”, које годишње дају од 150.000 тона угља, највише за потребе Термоелектране „Морава” у Свилајнцу.

Знаменитости уреди

Споменик деспоту Стефану Лазаревићи у Деспотовцу
Манастир Манасија
Манастирска воденица
Народна библиотека „Ресавска школа”
Бела црква (Бељајка)
Црква Огњена Марија (Миливска клисура)
Црква Свете Барбаре (Равна река)
Музеј угљарства (Сењски рудник)
Парк макета

Природне лепоте уреди

Хидрокомплекс Лисине
Водопад Велики Бук
Водопад Прскало
Ресавска пећина
Прашума Винатовача
Миливска клисура

Види још уреди

Референце уреди

^ ^а ^б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
^ ^а ^б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 12. 02. 2024.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[Попис2022-1] а ^б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.

[Упоредни_преглед-2] а ^б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.

[Старост_и_пол_2022-3] „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 12. 02. 2024.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]