Орден слободе
Орден слободе (мкд. Орден на слободата; словен. Red svobode) био је највише војно одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, као и одликовање Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе, које се додељивало од 1945. до 2006. године.
| ОРДЕН СЛОБОДЕ | |
|---|---|
 Орден слободе на изложби „Одликовања из архива“ у Историјском архиву Београда. | |
Додељује  СФРЈ и  СРЈ | |
| Тип | орден |
| Додељује се | југословенским и страним држављанима |
| Додељује се за | изванредне успехе у руковођењу и командовању војним јединицама |
| Ратни период | Народноослободилачка борба |
| Статус | не додељује се више |
| Трака |  |
| Установљен | 9. јуна 1945. |
| Прво одликовање | 28. новембра 1947. |
| Задње одликовање | 16. јуна 1999. |
| Укупно одликованих | 6 (СФРЈ) 2 (СРЈ) |
| Важносни ред одликовања | |
| Следеће (више) | Орден југословенске велике звезде |
| Следеће (ниже) | Орден народног хероја |
Орден је установило Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) 9. јуна 1945. године. Додељивао се за изванредне успехе у руковођењу и командовању војним јединицама, а њиме су поред домаћих одликовани и страни држављани. Има облик правилне петокраке звезде, а цела површина Ордена је прекривена драгим камењем. Носи се на левој страни груди.[1][2]
Аутор Ордена је југословенски вајар Антун Аугустинчић, који је био аутор већине југословенских одликовања, а због компликоване израде, припреме за израду прва три примерка су трајала три године, па је прва додела уследила тек 1947, односно 1951. године. Орден је пречника 68 милиметара, а израђен је од злата и платине, а у њега су уграђена 45 рубина и 61 брилијант, од кога је средишњи шест милиметара.[3]
До 1955. године Орден је додељивало Председништво АВНОЈ-а, односно Президијум Народне скупштине ФНРЈ, а након тога председник Републике. Предлоге за одликовање Орденом доносили су Савезно извршно веће, републичка Извршна већа, савезни секретар за спољне послове и савезни секретар за народну одбрану. Орденом је одликовано свега деветоро особа, а први одликовани је био Јосип Броз Тито, Врховни командант Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ) у току Другог светског рата. Поред њега, у време СФРЈ су одликована још тројица истакнутих партизанских команданата и генерала ЈНА.
Године 1956. Орденом слободе је одликован совјетски маршал и истакнути војсковођа Георгиј Жуков, а поред њега Орденом је мимо статута одликован и совјетски лидер Леонид Брежњев. Наиме приликом посете Југославији, новембра 1976. године, Брежњев је видео Орден слободе и пошто му се свидео, сам је инсистирао да му буде додељен. Како би испунио жељу свом госту, али и личном пријатељу, председник Тито га је одликовао овим Орденом. Пошто у том тренутку није било готових примерака Ордена, позајмљен је Орден генерала Косте Нађа, који је додељен Брежњеву, а Нађу је накнадно уручен нови примерка Ордена.[3]
Након распада СФР Југославије, 1992. године одликовање се није додељивало све до 4. децембра 1998. године, када је доношењем Закона о одликовањима СР Југославије, поново уврштено у одликовања Савезне Републике Југославије, а касније и Државне заједнице СЦГ. У овом периоду Орден је додељен једини пут након НАТО бомбардовања СРЈ, 1999. године, када су њиме одликовани генерали Драгољуб Ојданић, начелник Генералшатаб ВЈ и Небојша Павковић, командант Треће армије.[4] Орден слободе и у СРЈ је имао један cтепен и додељивао се за изванредне успехе у руковођењу и командовању највећим војним јединицама, односно војним установама у рату.[5]
Изглед ордена уреди
СРЈ уреди
Орден слободе израђен је од злата у облику правилне петокраке звезде, прчника 68мм. У средини звезде налази се, као најузвишенији део ордена, брилијант, пречника 6мм, оивичен једним кругом рубина. Испод брилијанта, у средини, укршта се пет златних мачева, чији се врхови пружају у правцу крака звезде. Површина звезде је испуњена рубинима, а краци звезде оивичени су низом брилијаната у ширини од 3мм. Између крака звезде извирују врхови друге, мање звезде, који су обележени рубинима. Врпца ордена израђена је од црвене ребрасте свиле, ширине 36мм, са утканим златним ивицама, широким по 2мм. На средини врпце налази се минијатурни знак ордена, пpeчника 10мм, израђен од злата. Орден Слободе носи се на левој страни груди.[6]
Носиоци овог одликовања уреди
- Јосип Броз Тито, одликован 28. новембра 1947. године.
- Иван Гошњак, одликован 20. децембра 1951. године.
- Коча Поповић, одликован 20. децембра 1951. године.
- Коста Нађ, одликован 22. децембра 1973. године.
- Георгиј Жуков, одликован 1956. године.
- Леонид Брежњев, одликован 1976. године.
- Драгољуб Ојданић, одликован 16. јуна 1999. године.
- Небојша Павковић, одликован 16. јуна 1999. године.
Референце уреди
- ^ Историјски архив 2015, стр. 20.
- ^ Војни лексикон 1981, стр. 369.
- ^ а б Историјски архив 2015, стр. 21.
- ^ Сјај ордена 2001.
- ^ „Закон о одликовањима Савезне Републике Југославије”. Службени лист СРЈ. 59: 33. 4. 12. 1998.
- ^ „Одлука о опису знакова одликовања Савезне Републике Југославије и њихових минијатура, као и начину њиховог ношења”. Службени лист Савезне Републике Југославије. 36: 2. 4. 8. 2000.
Литература уреди
- Војна енциклопедија том VI. Београд: Редакција Војне енциклопедије. 1973. ISBN.
- Опћа енциклопедија Југославенског лексикографског завода том VI. Београд: Југославенског лексикографског завода. 1980. ISBN.
- Војни лексикон. Београд: Војно издавачки завод. 1981. ISBN.
- Сјај ордена — Одликовања Савезне Републике Југославије. Београд: Војни информатор. 2001. ISBN.
- Каталог изложбе: Одликовања из легата Историјског архива Београда (PDF). Београд: Историјски архив Београда. 2015. ISBN.
