Отаџбински фронт (Бугарска)
Отаџбински фронт (ОФ; буг. Отечествен фронт, ОФ) био је бугарски политички покрет отпора током Другог светског рата. Чланови ОФ били су покрет Звено, комунистичка Бугарска радничка партија, део политичара из Аграрног савеза и Бугарска социјалдемократска радничка партија. Иако припадници различитих идеологија, сви чланови ОФ су били уједињени само у пружању отпора пронемачкој, милитаристичко-фашистичкој диктатури у Бугарској. У почетку су све групе добро сарађивале и ниједна од њих није превладавала. Тек је Бугарска комунистичка партија ускоро успоставила доминацију. Када је Совјетски Савез 1944. године објавио рат Бугарској, Отаџбински фронт је извршио државни удар и објавио рат Немачкој и другим члановима Силе Осовине. Влада ОФ, на челу са Кимоном Георгијевим (Звено), одмах је потписала споразум о примирју са Совјетским Савезом. Ускоро је Бугарска комунистичка партија у потпуности постала доминантна у организацији.
Отаџбински фронт Отечествен фронт | |
---|---|
Скраћеница | ОФ |
Основана | 17. јул 1942. |
Распуштена | 1990. |
Наследник | Отаџбинска унија |
Седиште | НР Бугарска |
Идеологија | |
Политичка позиција | Крајња левица |
Застава странке | |
На изборима одржанима 18. новембра 1945, ОФ је освојио велику већину као једина партија или савез наведена на гласачком листићу.[1] Године 1946, Георгијев је поднео оставку, а његов наследник је био Георги Димитров, вођа Комунистичке партије, након чега је Бугарска постала народна република. Отаџбински фронт се на крају трансформисао у широки народни фронт под контролом комуниста, а све странке-чланице осим Бугарског аграрног народног савеза су распуштене. Са укидањем социјализма 1989. године у Бугарској, ОФ је распуштен.
Референце
уредиЛитература
уреди- Jessup, John E. (1989). A Chronology of Conflict and Resolution, 1945-1985. New York: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-24308-0.