Охридски пролог је једно од најзначајних дела владике Николаја Велимировића.

У њему су описани библијски догађаји за сваки дан у години, описана житија многобројних светаца, догађаји из живота Богородице и Христа.

У Охридском прологу читалац може наћи нову поуку (расуђивање) и побожно размишљање (созерцање) за сваки нови дан.

Понегде се књига може наћи и са поднасловом: Охридски пролог, Житија Светих, песме, поуке, тумачења Светог писма.

Издања уреди

Охридски пролог је настао године 1928. године, за време службе владике Николаја у Охриду, где је обављао функцију епископа охридског.

Реч пролог значи увод, односно предговор.

Прво издање књиге је штампано исте 1928. године у тиражу од 1.200 примерака у Нишу, у штампарији „Цар Константин“. Једна од књига из оригиналног издања чува се у Цркви Светог Пантелејмона у Нишу.[1][2]

До данас је Охридски пролог штампан у преко милион примерака, преведен је на многе светске језике, укључујући руски, енглески, немачки, словачки[3] и друге.

Најновије издање штампано 2008. године има преко 1100 страна у боји.[4]

Постоје онлајн верзије Охридског пролога, као и верзије у виду обичних програма за личне рачунаре.

Пример стране уреди

Ради илустрације стила којим је писан Охридски пролог, ево како изгледа садржај странице за 7. јул по старом календару (20. јул по новом):

  • Житије великомуч. Недеље
  • Житије Преп. Томе Малеина
  • Житије Преп. муч. Епиктета и Астиона
  • песма Јединица света Недељица
  • Расуђивање
  • Созерцање
  • Беседа о словесном млеку

Референце уреди

Спољашње везе уреди

  • Извод из Охридског пролога за данашњи дан на сајту svetosavlje.org (датуми су по старом календару, како је и Охридски пролог написан)
  • Охридски пролог - Програм Верзија Охридског пролога у виду компјутерског програма - Програм је писан у ЈАВА-и и компатибилан са Мајкрософт виндоус, Линукс и Мек оперативним системом