Википедија

Падина (Ковачица)

насељено место у општини Ковачица, Србија
За другу употребу, погледајте страницу Падина.

Падина (слч. Padina) је насеље у општини Ковачица, у Јужнобанатском округу, у Србији. Налази се на ширем ободу Делиблатске пешчаре. Према попису из 2022. било је 4774 становника.

Падина
Словачка евангелистичка црква
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаКовачица
Становништво
 — 2011.Пад 4.774
 — густина88,2/km2
Географске карактеристике
Координате45° 07′ 05″ С; 20° 43′ 35″ И / 45.1181° С; 20.7265° И / 45.1181; 20.7265
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина105 m
Површина54,1 km2
Падина на карти Србије
Падина
Падина
Падина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26215
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

Историја уреди

Падина је основана 1806. године, а основале су је словачке породице из централне Словачке.

 
Мапа општине Ковачица

Пре него што су Словаци населили Падину 1806. године, на овом простору се налазило насеље са истим именом “Падина”. У овом насељу су најпре кратко живели Румуни насељеници сточари, а потом Словаци граничари. Још раније Падина је била пустара, на којој је стока пасла. И само име “Падина” је српског порекла, означава косину узвишења (дине). Али живот на овом простору није био лак, због дубоко постаљене подземне воде, и зато су се становници одселили.

У том периоду Војводина је припадала Аустрији и на том простору се налазила војна граница према Османском царству. Падина је била основана као граничарско насеље са циљем да се ојача војна граница. Ситуација се на овом простору кроз Први српски устанак против Османског царства 1804. године дестабилизовала. Војне власти Хабсбуршке монархије су морале брзо да реагују и одлучиле су да ојачају границу. Да би границу могли боље да контролишу одлучили су да Падину населе словачким, а Самош српским становништвом.

Војне власти су измериле 83 земљишта и саградиле мале куће од блата, како би ново становништво могло да се насели. Саграђене су биле и општинске зграде од квалитетног материјала. Тек после две године, Падина је могла да прими ново становништво, али под веома тешким условима. Словаци у Падину долазе у две групе. Прва група је дошла кад је Падина била основана, 1806. године, а друга 1808. године. Свака група се састојала од 80 породица. То су биле породице из жупанија Новохрадскеј, Пештианскеј и Гемерскеј. Само мањи број породица дошло је из жупанија Липтовскеј и Нитранскеј.

За другу групу Словака одговоран је био Мартин Хамалиар (први свештеник). Мартин Хамалиар је овај предлог дао надвојводи Лудвигу, који је био управник војне границе. Број становника није одговарао величини атара, те је било потребно населити још више становника. Надвојвода Лудвиг је обећао да ће ископати и саградити нове бунаре. Због тога је Хамалиар предложио да село добије име по надвојводи Лудвигу „Ludwigsdorf“ (Лудвигово село). Касније је то на мађарском језику било Лајошфалва. Ипак, становници су село звали Падина.

 
Учитељ Јозеф Шифел у учионици Словачке народне школе у Падини (1932)

Живот првих словачких породица није био нимало лак. Борили су се против недостатка воде и против пешчаних ветрова. На овом простору се налазила Делиблатска пешчара и због тога је било много пешчаних ветрова. У првим годинама од основања, становници Падине су стално имали проблема са недостатком воде. Један бунар није био довољан за пијаћу воду, те су становници морали да одлазе у Ковачицу по воду. Због тога су Падинци воду ценили и штедели. Како 1814. године још увек нису саграђени нови бунари, становници одлучују да напусте Падину. Власти војне границе то нису дозволиле. Захваљујући молби свештеника Јана Стехла, Падина је 1817. године добила пет бунара. Још и 1930-тих они без коња и бурета су морали куповати воду.[1]

Када је укинута банатска војна граница пописано је 1873. године становништво. Тада је у "Лудвигсдорфу" (немачки назив за Падину) било 30 Шваба, три Србина и 3722 Словака. Укупно је у то време било у месту 3755 становника.[2]

Демографија уреди

У насељу Падина живе 4442 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,8 година (36,9 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 2048 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.

Ово насеље је претежно насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 5.309
1953. 5.654
1961. 6.197
1971. 6.362
1981. 6.367
1991. 6.076 5.941
2002. 5.760 6.009
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Словаци
  
 5.575 96,78%
Срби
  
 55 0,95%
Југословени
  
 26 0,45%
Роми
  
 11 0,19%
Чеси
  
 4 0,06%
Украјинци
  
 3 0,05%
Румуни
  
 3 0,05%
Македонци
  
 3 0,05%
Хрвати
  
 2 0,03%
Руси
  
 2 0,03%
Мађари
  
 2 0,03%
Црногорци
  
 1 0,01%
Муслимани
  
 1 0,01%
Бошњаци
  
 1 0,01%
непознато
  
 9 0,15%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 8
  
  
 5
80+ 34
  
  
 44
75—79 56
  
  
 105
70—74 124
  
  
 145
65—69 139
  
  
 164
60—64 120
  
  
 158
55—59 164
  
  
 163
50—54 204
  
  
 186
45—49 224
  
  
 216
40—44 220
  
  
 199
35—39 212
  
  
 170
30—34 233
  
  
 203
25—29 208
  
  
 177
20—24 225
  
  
 184
15—19 183
  
  
 187
10—14 168
  
  
 196
5—9 182
  
  
 182
0—4 193
  
  
 179
Просек : 36,9 38,7
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.380 1.573 1.837 1.862 2.038 2.093 2.048
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 411 550 408 475 138 45 14 3 1 3 2,81
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.354 652 1.519 115 56 12
Женски 2.306 335 1.529 351 76 15
УКУПНО 4.660 987 3.048 466 132 27
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.538 750 0 0 160
Женски 695 409 0 0 24
УКУПНО 2.233 1.159 0 0 184
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 4 347 112 12 47
Женски 0 3 72 9 3
УКУПНО 4 350 184 21 50
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 11 25 20 9
Женски 0 11 9 38 27
УКУПНО 2 22 34 58 36
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 21 3 0 15
Женски 8 70 0 12
УКУПНО 29 73 0 27

Знамените личности уреди

Галерија уреди

  •  
    Улаз у Падину
  •  
    Јаношикова улица
  •  
    Улица Бранка Радичевића
  •  
    Парк
  •  
    Споменик палим борцима НОБ
  •  
    Парк
  •  
    Словачка евангелистичка црква
  •  
    Биста Јосипа Броза Тита
  •  
    Биста Мартина Лутера
  •  
    Најстарији Бунар
  •  
    Најстарији Бунар
  •  
    Црквени дом словачке евангелистичке цркве
  •  
    Дом културе
  •  
    Етно кућа
  •  
    Христова духовна црква
  •  
    Месна заједница
  •  
    ОШ Маршал Тито
  •  
    Ватрогасни дом
  •  
    Гробље
  •  
    Гробље

Референце уреди

  1. ^ "Време", 21. август 1935.
  2. ^ "Застава", Нови Сад 1873. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Падина_(Ковачица)&oldid=27348910”