Папа Фабијан
Свети Фабијан био је 20-ти римски папа, од 236 до 250.[1]
| Фавије (Фавијан) | |
|---|---|
 Свети Фабијан и Свети Севастијан | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 200 |
| Датум смрти | 20. јануар 250 |
| Место смрти | Рим, Римско царство |
| Народност | Римљанин |
| Папа | |
| Редослед | 20. |
| Понтификат | 10. јануар 236 — 20. јануар 250. |
| Претходник | Антир |
| Наследник | Корнелије |
Према легенди потицао је из околине Рима. По записима Јевсевија из Цезарије наводно је пошао у Рим да присуствује избору новог епископа, али док је скуп спроводио процедуру избора на раме му је слетела голубица што је окупљенима био знак да је у божја воља те је Фабијан одмах изабран за епископа. Посвећен је 10. јануара 236. године. Одмах се показао као добар организатор и администратор. Поделио је Рим на седам квартова или ђаконата и овластио је сваког од ђакона да обавезно штити и води администрацију у својој болници, одржава капеле и гради нове сакралне објекте уз обавезу да му у договорене дане шаљу извештаје о стању у кварту. Утврдио је дефинитивна звања у цркви. Први именовани клерици звали су се инкардинати од чега ће касније настати назив кардинали. Њих седморица чинили су први савет епископата – Sacro Collegio. Овај орган ће временом прерасти у кардиналски колегијум.[2]
Своју службу Фабијан је обављао током владавине цара Филипа Арабљанина (244—249) кога је Свети Јероним век и по касније оценио као добронамерног и наклоњеног хришћанима. Наредни цар Деције Трајан сматрао је да је сваки хришћанин опасан за његово царство и наредио је репресије према хришћанима. Издао је едикт према коме су се сви грађани морали јавити петочланим комисијама које су се налазиле у сваком месту. При појављивању сви су били обавезни да искажу покорност према паганским боговима.[3] Многи хришћани одрекли су се своје вере а такве су називали лапси или цадути што значи посрнули. Ипак већи део хришћана остао је веран својој вери чак и по цену мучеништва. Клер и епископи држали су се храбро и достојанствено што је било веома важно јер је циљ власти био да обезглави хришћанство. Жртве овога таласа били су епископи Јерусалима и Александрије, као и патријарх Антиохије Бабила. Сам епископ Фабијан страдао је по смртној пресуди 20. јануара 250. године и сахрањен је у крипти за римске епископе калистовог гробља.[4]
Српска православна црква прославља Светог Фавија (Фавијана) 5. августа по Јулијанском календару (18. августа по Грегоријанском календару).
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Sveti Fabijan i Sebastijan”. www.zupaporec.com. Приступљено 31. 8. 2020.
- ^ Poirier, Michel (2008). „L'évêque, les clercs, le peuple. La structure d'une communauté chrétienne au milieu du nie siècle en Occident, d'après les œuvres de saint Cyprien”. Bulletin de la Société nationale des Antiquaires de France (на језику: фр). стр. 54—78. doi:10.3406/bsnaf.2008.10579. Приступљено 31. 8. 2020.
- ^ Bose, K. S.; Sarma, R. H. Delineation of the intimate details of the backbone conformation of pyridine nucleotide coenzymes in aqueous solution. ISBN 2-213-618577.
- ^ PITTORESQUE, LA FRANCE (1. 1. 1970). „Pape Fabien (236 - 250)”. La France pittoresque. Histoire de France, Patrimoine, Tourisme, Gastronomie (на језику: француски). Приступљено 31. 8. 2020.
