Парк Чангхи
Парк Чангхи, (кореј. 박정희; 14. новембар 1917 — 26. октобар 1979) био је корејски политичар и председник Јужне Кореје од 1962. до 1979. године, до његовог убиства 1979. године, владајући као неизабрани војни моћник од 1961. до 1963. и као трећи председник земље од 1963. до 1979. године.
| Парк Чангхи | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 14. новембар 1917. | ||||||||||||
| Место рођења | Гуми-си, Кореја | ||||||||||||
| Датум смрти | 26. октобар 1979. (61 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Сеул, Јужна Кореја | ||||||||||||
| Народност | Корејац | ||||||||||||
| Религија | Будизам[1] | ||||||||||||
| Професија | Политичар | ||||||||||||
| Породица | |||||||||||||
| Супружник | Јук Јунг-су | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Демократска републиканска странка, Јужнокорејска радничка партија (1946–1948)[2] | ||||||||||||
| |||||||||||||
Пре него што је постао председник, био је војсковођа у Јужнокорејској војсци и био је други највиши официр у војсци. Први пут је дошао на власт након што је предводио војни удар 1961. године, чиме је привремена влада Друге републике окончана. Након што је две године служио као председник војне хунте, Врховног савета за националну обнову, изабран је за председника 1963. године, улазећи у Трећу републику. У настојању да уведе Јужну Кореју у развијени свет, Парк је започео низ економских политика које су донеле брз економски раст и индустријализацију нацији која је на крају постала позната као Чудо на реци Хан. Као резултат тога, Јужна Кореја је током 1960-их и 1970-их имала једну од најбрже растућих националних економија.
Иако је био популаран током 1960-их, до 1970-их, како је раст почео да се успорава, Паркова популарност је почела да опада. Ово је резултирало ужим победама него што се очекивало током Јужнокорејских председничких избора 1971. и накнадних парламентарних избора. Након тога, 1972. Парк је прогласио ванредно стање и изменио устав у високо ауторитарни документ, назван Јушински устав, којим је уведена Четврта република. За то време, политичка опозиција и неслагање су стално потискивани, а Парк је имао потпуну контролу над медијима и војском.
Парк је преживео неколико покушаја атентата, укључујући две операције повезане са Северном Корејом. Након студентског устанка касније познатог као Бу-Ма демократски протести, Парка је 26. октобра 1979. године убио његов блиски пријатељ Ким Јеј-гју, директор Централне обавјештајне агенције Кореје, у безбедној кући у Сеулу.[3] Кима је смртоносно упуцао и Ча Ји-чул, начелник Председничке службе безбедности. Ким и његови саучесници били су мучени, осуђивани и погубљени због атентата, док је Чој Кју-хах постао вршилац дужности председника у складу са чланом 48 Јушинског устава. Генерал-мајор Чун Ду-хван брзо је стекао огромна овлашћења након што је његова Команда за одбрану безбедности била задужена да истражи атентат, прво преузимајући контролу над војском и KCIA пре него што је упоставила још једну војну хунту и коначно преузела председничку дужност 1980. Да ли је атентат био спонтан или смишљен је питање које и данас остаје нејасно, те се о мотивацијама Ким Јеј-гјуа још увек расправља.
Економски раст настављен је и након Паркове смрти и након значајних политичких превирања након његовог убиства и војног удара 12. децембра, након чега је дошло до демократизације земље. Каснији председници били су политички активиста Ким Деџунг, који је ухапшен под Парковим режимом и касније осуђен на смртну казну која је брзо укинута, делимично захваљујући наговарању званичника Сједињених Држава.[4] Парк је контроверзна личност у модерном јужнокорејском политичком дискурсу и међу јужнокорејским становништвом генерално због своје диктатуре и недемократских начина. Док му неки приписују заслуге за одржавање Чуда на реци Хан, које је преобликовало и модернизовало Јужну Кореју, други критикују његов ауторитарни начин управљања земљом (посебно после 1971. године), као и давање приоритета економском расту и измишљеном друштвеном поретку на рачун грађанских слобода.
Године 2012, отворена је Председничка библиотека и музеј Парк Чунг Џиа.[5] Његова најстарија кћерка, Парк Гун-хје постала је 25. фебруара 2013. прва жена председник Јужне Кореје. Она је опозвана и смењена са функције 10. марта 2017. године због скандала злоупотребе утицаја. Она је осуђена је на 24 године затвора у априлу 2018.[6][7]
Биографија уреди
Рођен је 1917. године месту Гуми-си, близу Тегуа. Корејом је тада владао Јапан. Био је пето дете у сиромашној породици.
Завршио је учитељску школу, те се једно време бавио тим послом. Касније је отишао у војску, а школовао се на војним школама, које је Јапан тада основао. Служио је и у јапанској марионетској држави Манџукуо. Из војске је нечасно отпуштен са чином поручника.
Касније је поновно враћен у војну службу, те се притом истакао. Након завршетка Другог светског рата, Кореја је подељена, а на југу је као први председник независне Јужне Кореје био изабран Сингман Ри. Његових 12 година обележиле су корупција и репресија.
Коначно су студенти подигли устанак и Ри је дао оставку и напустио земљу. Наступио је период ослабљене власти. Био је устоличен привремени председник, али је стварну власт држао премијер. Премијер и председник су били у сукобу, а кабинет је био мењан три пута у пет месеци.
Незадовољство стањем је расло, да би коначно генерал Парк извео 15. јуна 1961. ненасилни војни удар и преузео власт. Првобитно је такав потез био прихваћен с одушевљењем, а страним војницима је речено да се не мешају. Идуће године је Парк преузео функцију председника Јужне Кореје.
Ускоро је била основана јужнокорејска ЦИА, КЦИА, која је имала веома велике овласти кад се радило о обрачуну с противницима власти.[8] Међу главним противницима против Паркове власти били су каснији председници Ким Дај-јунг и Ли Мјанг-бак. Велики су протести избили када је Парк нормализовао односе с Јапаном, бившим окупатором.
БДП Јужне Кореје био је само 72 долара по глави становника. Парк је повећао тај износ 20 пута и увео индустријализацију. Првобитно слављен као спасилац државе, постао је диктатор. Променио је устав Јужне Кореје и продужио мандат председника.
Покушана су два атентата на њега. Први покушај десио се 21. јануара 1968. године. При другом покушају, 15. августа 1974, атентатор му је убио жену. Дана 26. октобра 1979, хицима из пиштоља убио га је тадашњи шеф КЦИА-е, Ким Јај-кју. Касније се оправдавао да је Парк био претња за развој демократије у Јужној Кореји.
Као предани будиста[9], Парк Чангхи је сахрањен на Националном гробљу у Сеулу. Његова кћерка Парк Геун Хје, бивша председница Јужне Кореје (2013—2017), у затвору је и служи 25 година робије на основу корупције.
Извори уреди
- ^ Chambers, John H. (2008). Everyone's History. United States of America: Author Solutions. стр. 698. ISBN 978-1436347136.
- ^ Han, Yong-sup (2011). „The May Sixteenth Military Coup”. The Park Chung-hee Era: The Transformation of South Korea. Harvard University Press. стр. 36. ISBN 9780674058200.
- ^ „BBC News' 'On this day'”. BBC News. 26. 10. 1994. Приступљено 18. 2. 2013.
- ^ „Brzezinski-Kim Memorandum: 'Summary of Dr. Brzezinski's Meeting with Kim Kyong Won'”. 8. 11. 1979.
- ^ „President Parkjunghee Memorial Foundation”. presidentparkchunghee.org. Архивирано из оригинала 21. 2. 2019. г. Приступљено 26. 7. 2017.
- ^ „Park Geun-hye: South Korea's ex-leader jailed for 24 years for corruption”. BBC News. 6. 4. 2018.
- ^ Choe, Sang-hun (31. 3. 2017). „Park Geun-hye's Life in Jail: Cheap Meals and a Mattress on the Floor”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 13. 5. 2017.
- ^ See Korea Week May 10, 1977, page 2 and C.I. Eugene Kim, 'Emergency, Development, and Human Rights: South Korea,' Asian Survey 18/4 (April 1978): 363–378.
- ^ „World: A Very Tough Peasant”. TIME. 5. 11. 1979. Архивирано из оригинала 17. 09. 2012. г. Приступљено 25. 2. 2012.
Литература уреди
- Clifford, Mark L. (1993). Troubled Tiger: Businessmen, Bureaucrats and Generals in South Korea. Armonk, New York: M. E. Sharpe. ISBN 978-0765601414.
- Kim, Byung-kook and Ezra F. Vogel, ур. (2011). The Park Chung Hee Era: The Transformation of South Korea. Harvard University Press. ISBN 978-0674058200.
- Kim, Hyung-A (2003). Korea's Development Under Park Chung Hee (annotated изд.). Routledge. ISBN 978-0415323291.
- Kim, Hyung-A and Clark W. Sorensen, ур. (2011). Reassessing the Park Chung Hee Era, 1961–1979. Center for Korea Studies, University of Washington. ISBN 978-0295991405.
- Lee, Byeong-cheon (2005). Developmental Dictatorship and The Park Chung-Hee Era: The Shaping of Modernity in the Republic of Korea. Paramus, New Jersey: Homa & Sekey Books. ISBN 978-1931907354.
- Lee, Chong-sik (2012). Park Chung-Hee: From Poverty to Power. The KHU Press. ISBN 978-0615560281.
- Park, Chung-hee (1970). Our Nation's Path: Ideology of Social Reconstruction. Hollym Publishers.
- Yi, Pyŏng-chʻŏn (2006). Developmental Dictatorship and the Park Chung Hee Era: The Shaping of Modernity in the Republic of Korea. Homa & Sekey Books. ISBN 978-1-9319-0728-6.
- Lee, Min-Yong (2013). The Park Chung Hee Era: The Transformation of South Korea. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674072312.
- Korea's Amazing Century: From Kings to Satellites (на језику: енглески). James F. Larson.
- Kimiya, Tadashi (2011). Reassessing the Park Chung Hee Era, 1961-1979: Development, Political Thought, Democracy & Cultural Influence. Seattle, Washington: University of Washington Press. ISBN 9780295991405.
- Lee, Min-Yong (2013). The Park Chung Hee Era: The Transformation of South Korea. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674072312.
- Blackburn, Robert M. (1994). Mercenaries and Lyndon Johnson's "more flags": the hiring of Korean, Filipino, and Thai soldiers in the Vietnam War. Jefferson, N.C.: McFarland Publishing. ISBN 9780899509310.
- Benjamin Engel (лето 2016). „Viewing Seoul from Saigon: Withdrawal from the Vietnam War and the Yushin Regime”. The Journal of Northeast Asian History. 13 (1).
- Hunt, Richard A. (2015). Melvin Laird and the Foundation of the Post-Vietnam Military, 1969–1973 (на језику: енглески). Government Printing Office. ISBN 9780160927577.
- Kwon, Heonik (2017-07-10). „Opinion – Vietnam's South Korean Ghosts”. The New York Times.
- Larsen, Stanley (1975). Vietnam Studies – Allied Participation in Vietnam. U.S. Army center of Military History. ISBN 9781782893714.
- Lee, Jin-kyung (2010). Service Economies: Militarism, Sex Work, and Migrant Labor in South Korea (на језику: енглески). U of Minnesota Press. стр. 37. ISBN 9780816651252.
- Kwon, Heonik; Kwŏn, Hŏn-ik (2006). After the Massacre: Commemoration and Consolation in Ha My and My Lai (на језику: енглески). University of California Press. стр. 42—46. ISBN 9780520247963.
- „Apocalypse Now—Reliving the Vietnam War Decades Later”. 9. 6. 2018.
- Elliott, Mai (8. 2. 2010). RAND in Southeast Asia: A History of the Vietnam War Era (на језику: енглески). Rand Corporation. стр. 187—193. ISBN 9780833049155.
- Goure, Leon; Russo, A.J. (1966). „Some Findings of the Viet Cong Motivation and Morale Study: June–December 1965” (PDF). RAND Corporation.
- Shulimson, Jack (1997). U.S. Marines in Vietnam: The Defining Year, 1968. History and Museums Division, Headquarters United States Marine Corps. ISBN 9781786256331.
- „A Perspective on Korea's Participation in the Vietnam War”. The Asian Institute for Policy Studies. 9. 4. 2013. Приступљено 14. 5. 2018.
- Sheehan, Neil (20. 10. 2009). A Bright Shining Lie: John Paul Vann and America in Vietnam (на језику: енглески). Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 9780679603801.
- Foreign Relations of the United States, 1969–1976, Volume XIX, Pt. 1, Korea, 1969–1972 (на језику: енглески). Government Printing Office. ISBN 9780160876424.
- Neale, Jonathan (2. 7. 2018). „The American War: Vietnam 1960–1975”. Bookmarks — преко National Library of Australia (new catalog).
- kleiner, Juergen (28. 11. 2001). Korea: A Century Of Change. ISBN 9789814490801.
- Eckhardt, Fuchs (4. 12. 2017). A New Modern History of East Asia (на језику: енглески). стр. 334. ISBN 9783737007085.
- Baldwin, Frank; Jones, Diane; Jones, Michael (1970). America's rented troops: South Koreans in Vietnam. American Friends Service Committee.
Спољашње везе уреди
- Bertolin, Paolo (мај 2005). „An Interview with Im Sang-soo”. koreanfilm.org. Приступљено 12. 5. 2018.
- Herald, The Korea (12. 12. 2019). „'The Man Standing Next' a film about final weeks leading to dictator's death”. www.koreaherald.com.
