Избори за Скупштину Црне Горе 2016.
Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2016. одржани су 16. октобра. Заједно са парламентарним одржани су и локални избори и то у Будви, Котору, Андријевици и Гусињу.[1]
 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Ово је списак странака које су освојиле мандате. Погледајте потпуне резултате испод. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Грађани су на овим изборима бирали 81 посланика у 10. сазив Скупштине Црне Горе. Ово су били десети парламентарни избори од увођења вишестраначја и четврти од независности Црне Горе.
19. маја 2016. представници дела опозиције су ушли у реконструисану владу Мила Ђукановића, ради спровођења фер избора.
На дан одржавања ових избора, 20 држављана Србије је ухапшено због сумње да припремају терористички напад у Црној Гори, укључујући бившег команданта Жандармерије Србије Братислава Дикића.
Изборне листе уреди
Предато је 17 изборних листа. Жријебом утврђени редосљед изборних листа на збирној изборној листи.
1. Албанци одлучно Форца-ДУА-ААM
2. СДП – Ранко Кривокапић – Држава свима
3. Албанска коалиција – са једним циљем - ДП, ГИ, ДСУЦГ и ПерспективаM
5. Позитивна Црна Гора – Дарко Пајовић – Јер волим Црну Гору
6. Сигурним кораком! ДПС - Мило Ђукановић (Либерална партија Црне Горе)
7. Хрватска грађанска иницијатива – ХГИ Од СрцаM
8. мр Алекса Бечић – Демократска Црна Гора - Побједе, а не подјеле
9. ВЕЛИКА КОАЛИЦИЈА КЉУЧ - ДЕМОС, СНП, УРА - НАЈБОЉЕ ЗА ЦРНУ ГОРУ
10. Српска странка – проф др Милован Живковић
11. Странка пензионера, инвалида и социјалне правде Црне Горе - др Смајо Шаботић - За бољи стандард пензионера и развој сјевера Црне Горе
12. Листа Демократског савеза Албанаца (Демократски савез у Малесији, Централна албанска партија за интеграције)M
13. Демократски фронт - МИ ИЛИ ОН - (Нова српска демократија, Покрет за промјене, Демократска народна партија Црне Горе, Радничка партија, Демократска српска странка, Покрет за Пљевља, Српска радикална странка, Југословенска комунистичка партија Црне Горе, Партија удружених пензионера и инвалида Црне Горе и Група бирача − Отпор безнађу)
14. Бошњачка странка – Рафет Хусовић – Наша снагаM
15. Бошњачка демократска заједница у Црној Гори – Хазбија КалачM
16. Социјалдемократе Црне Горе - Иван Брајовић - Досљедно
17. Странка српских радикала - Црну Гору у сигурне руке
M — имају статус политичке странке националних мањина.
Странке и коалиције уреди
Демократска партија социјалиста уреди
ДПС се након разлаза са СДП-ом и формирања прелазне владе одлучио за самосталан наступ на изборима (по први пут од 1996. и краја коалиције Европска Црна Гора). Носилац листе је дугогодишњи црногорски премијер и лидер странке Мило Ђукановић. Либерална партија Црне Горе је истакла два кандидата на листи ДПС-а. Базирана је на јакој суверенистичкој платформи и снажном залагању за НАТО интеграције.[2] Слоган ове листе гласи Сигурним кораком![3]
Демократски фронт уреди
ДФ је након прошлих избора постао највећа опозициона снага. Током 2015. године иницирао је серију протеста против Ђукановићеве владавине и НАТО интеграција. Чланови ове коалиције су Нова српска демократија, Покрет за промјене, Демократска народна партија Црне Горе, Радничка партија, Демократска српска странка, Покрет за Пљевља, Српска радикална странка, Партија удружених пензионера и инвалида Црне Горе, Југословенска комунистичка партија Црне Горе и покрет Отпор безнађу.
Носилац листе је предсједник НОВЕ Андрија Мандић.[4] Слоган коалиције је Ми или он.[5]
Велика коалиција Кључ уреди
Ову коалицију су основали Демократски савез (настао након раскола у ДФ-у), Социјалистичка народна партија Црне Горе и Уједињена реформска акција. ДЕМОС и УРА су били у прелазној влади изборног повјерења. Носилац ове листе је лидер ДЕМОС-а Миодраг Лекић а слоган гласи Најбоље за Црну Гору![6]
Социјалдемократска партија уреди
СДП је у јануару 2016. прекинуо коалицију са ДПС-ом и напустио већину.[7] Дио СДП-а се претходно одвојио и формирао нову партију Социјалдемократе Црне Горе док је СДП каснио подржао прелазну владу. Странка се залаже за евроатлантске интеграције, носилац листе је предсједник странке Ранко Кривокапић а слоган је Држава свима.[8]
Демократска Црна Гора уреди
Демократе је основао 2015. године бивши члан подгоричког СНП-а Алекса Бечић (који је и носилац листе). Странка има два посланика у Скупштини, слоган је Побједе а не подјеле.[9]
Позитивна Црна Гора уреди
Позитивна је почетком 2016. подржала Ђукановићеву владу а потом и владу изборног повјерења. Лидер ПЦГ-а Дарко Пајовић је изабран за предсједника Скупштине. На изборе наступа самостално са слоганом јер Волим Црну Гору.[10]
Истраживања јавног мњења уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Резултати[11] уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Укупно посланика 81 мандат. Цензус је 3% (не важи за мањинске странке).
| Изборна листа | Гласова | % | Мандата | +/- | |
|---|---|---|---|---|---|
| Сигурним кораком! ДПС — Мило Ђукановић | 158.490 | 41,41 | 36 | +3 | |
| Демократски фронт — МИ ИЛИ ОН - (Нова српска демократија, Покрет за промјене, Демократска народна партија Црне Горе, Радничка партија, Демократска српска странка, Покрет за Пљевља,Демократска странка јединства, Српска радикална странка, Југословенска комунистичка партија Црне Горе, Партија удружених пензионера и инвалида Црне Горе и Група бирача − Отпор безнађу) | 77.784 | 20,32 | 18 | -2 | |
| Велика коалиција Кључ — ДЕМОС, СНП, УРА - Најбоље за Црну Гору | 42.295 | 11,05 | 9 | = | |
| Мр Алекса Бечић — Демократска Црна Гора — Побједе, а не подјеле | 38.327 | 10,01 | 8 | нова странка | |
| СДП — Ранко Кривокапић — Држава свима | 20.011 | 5,23 | 4 | -2 | |
| Социјалдемократе Црне Горе — Иван Брајовић — Досљедно | 12.472 | 3,26 | 2 | нова странка | |
 |
Бошњачка странка—Рафет Хусовић—Наша снага | 12.089 | 3,16 | 2 | -1 |
| |
Албанци одлучно ФОРЦА-ДУА-АА SHQIPTARËT TË VENDOSUR FORCA-UDSH-ASH |
4.854 | 1,27 | 1 | = |
| |
Хрватска грађанска иницијатива — ХГИ од срца | 1.802 | 0,47 | 1 | = |
| Позитивна Црна Гора — Дарко Пајовић — јер волим Црну Гору | 5.062 | 1,32 | 0 | -7 | |
| |
Албанска коалиција "Са једним циљем" ДП, ГИ, ДСУЦГ и Перспектива Koalicioni Shqiptar „ME NJË QËLLIM“ DP-IQ-LD në MZ dhe Perspektiva |
3.394 | 0,89 | 0 | -1 |
| |
Листа Демократског савеза Албанаца Lista e Lidhjes Demokratike të Shqiptarëve |
1.542 | 0,40 | 0 | нова партија |
| Српска странка — проф др Милован Живковић | 1.201 | 0,31 | 0 | нова партија | |
| |
Бошњачка демократска заједница у Црној Гори — Хазбија Калач | 1.140 | 0,30 | 0 | нова партија |
| Алтернатива Црна Гора | 878 | 0,23 | 0 | нова партија | |
| Странка српских радикала — Црну Гору у сигурне руке | 693 | 0,18 | 0 | = | |
| Странка пензионера, инвалида и социјалне правде Црне Горе — др Смајо Шаботић "За бољи стандард пензионера и развој сјевера Црне Горе" | 672 | 0,18 | 0 | = | |
Спољашње везе уреди
- Црна Гора, да ли је Ђукановићева власт уздрмана, РТС, 4. октобар 2015.
- Парламентарни избори у Црној Гори 16. октобра, РТС, 11. јул 2016.
- Đeljošaj u zagrljaju Cungua i Zenke: Nimanbegu nosilac liste, Vijesti
- Фронт се шири: Српска радикална странка и Покрет за Пљевља подржали ДФ, in4s.net, 19. септембар 2016.
Референце уреди
- ^ Парламентарни избори у Црној Гори, РТС, 16. октобар 2016.
- ^ http://www.rtcg.me/vijesti/politika/80975/dps-posvecen-eu-i-nato-integracijama.html
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2016. г. Приступљено 24. 09. 2016.
- ^ Andrija Mandić nosilac liste DF-a na izborima – Volim Podgoricu
- ^ DF počeo kampanju: Mi ili on (VIDEO)
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2016. г. Приступљено 24. 09. 2016.
- ^ РТС :: Коњевић: Коалиција ДПС–СДП суштински више не постоји
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2016. г. Приступљено 24. 09. 2016.
- ^ Демократе предале изборну листу
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2016. г. Приступљено 24. 09. 2016.
- ^ „Државна изборна комисија Црне Горе” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 31. 10. 2016. г. Приступљено 04. 11. 2016.
Литература уреди
- Суботић, Момчило (2017). „Избори у Црној Гори 2016. и положај Срба” (PDF). Политичка ревија. 51 (1): 99—135.
