Петар II Алексејевич
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Петар II Алексејевич (рус. Пётр II Алексеевич; Санкт Петербург, 12. октобар 1715 — Москва, 19. јануар 1730)[1] био је руски император од 17. маја 1727. па све до своје смрти 1730. године.
| Петар II Алексејевич | |
|---|---|
.jpg) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. октобар 1715. |
| Место рођења | Санкт Петербург, Руско царство |
| Датум смрти | 19. јануар 1730. (14 год.) |
| Место смрти | Москва, Руска Империја |
| Породица | |
| Родитељи | Алексеј Петрович Charlotte Christine of Brunswick-Lüneburg |
| Династија | Романов |
| Претходник | Катарина I Алексејевна |
| Наследник | Ана I Ивановна |
Детињство уреди
Рођен је 12. октобра 1715. године у Санкт Петербургу као син царевића Алексеја, сина цара Петра Великог. Иако је био унук Петра Великог, деда га је за живота игнорисао и није му посвећивао пажњу. Њихови односи су се погоршали када је Петров отац, Алексеј, починио издају против свога оца Петра Великог. Алексеј Петрович убијен је 1718. године, те је млади Петар II остао сам на свету, будући да му је мајка преминула на порођају. Након очеве смрти, Петар је предат у руке царевој сестри, која га је одгајала. Његовог деду није занимао његов одгој с обзиром да га је подсећао на свог сина Алексеја.
Након смрти цара Петра Великог и доласка његове жене, Катарине I на престо, млади Петар постаје престолонаследник и то право није никако могло да му буде оспорено. Право на престо потврдила му је царица Катарина лично, у оквиру свог тестамента. Он није имао интереса за науку и образовање, већ су га занимали само лов и забава. Једини кога је имао у животу и ко му је желео добро била је његова сестра Наталија. Када је она преминула од туберкулозе, Петар II је био потпуно ван сваке контроле.[тражи се извор]
Владавина уреди
Након смрти царице Катарине I, млади Петар II долази на престо. Петар II био је потпуно незаинтересован за владање државом, те је Александар Меншиков имао потпуну контролу над њим и над државом.
Све реформе из времена Петра Великог биле су обустављене. Млади цар је отежао већ тежак положај кметова забранивши им да врше војну обавезу и бег од господара. Петар II се у међувремену верио са ћерком Александра Меншикова. На његово инсистирање, Петар II прешао је да живи на његовом двору.
Меншиков се толико осилио да су о њему говорили: ,, Чак се ни Петар Велики није толико слушао, нити су га се толико бојали." У налету беса, млади Петар II рекао је Меншикову следеће: ,, Видећемо ко је заиста цар, ти или ја!" Уз подршку Алексеја Долгурукова он смењује Меншикова и шаље га на прогон у Сибир, при чему му је од велике помоћи била болест Александра Меншикова. Тада цар Петар II потпуно потпада под утицај Долгорукова.
Петар II је, уистину, био веома налик своме деди, Петру Великом, али њега управљање државом уопште није занимало. То је довело до незадовољства у државној администрацији и запуштања руске морнарице.
Млади цар требало је да се ожени Долгорукововом ћерком Екатарином.
Позног децембра 1729. Петар се озбиљно разболео. Већ у јануару 1730. константоване су му мале богиње. Иако је Долгоруков желео да пред смрт присили младог цара да потпише тестамент у коме ће прогласити његову кћи наследницом, није успео у томе јер је цару на самрти био строго забрањен приступ. Млади цар Петар II умро је дан пре свог венчања са Екатарином Долгоруковом, у коју је био лудо заљубљен.
Петар II је једини цар из династије Романов који није сахрањен у катедрали Петра и Павла, већ у Кремљу, те је тиме, такође, био једини цар коме је указана таква привилегија. Иако је кратко владао, многи историчари тврде како би он био јако добар владар, због свог доброг срца и природне интелигенције, али му његово раскалашно понашање и прерана смрт није дозволила тако нешто, као и чињеница да је стално био под нечијим утицајем.
На престолу га је наследила царица Ана I Ивановна, ћерка слепог брата Петра Великог, Ивана V.
Смрћу Петра II дошао је крај директној мушкој линији породице Романов.
Породично стабло уреди
Референце уреди
- ^ По грегоријанском календару.
Литература уреди
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
