Печењевце

насеље у граду Лесковац, Јабланички округ, Србија

Печењевце је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 1.203 становника.

Печењевце
Главна улица у Печењевцу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.1.203
Географске карактеристике
Координате43° 06′ 01″ С; 21° 55′ 00″ И / 43.100333° С; 21.916666° И / 43.100333; 21.916666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина215 m
Печењевце на карти Србије
Печењевце
Печењевце
Печењевце на карти Србије
Остали подаци
Поштански број16251
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Село је познато по производњи кромпира, а у њему се сваке године организује и кромпиријада.[1] Поред тога, Печењевце је познато и као родно место певача Томе и Новице Здравковића. Данас се у центру села налази ресторан Томина прича.

Печењевце је било седиште општине до 1956. године. У саставу општине Печењевце налазила су се следећа насеља: Бабичко, Брејановце, Грданица, Душаново, Живково, Залужње, Каштавар, Горња Локошница, Доња Локошница, Печењевце, Подримце, Прибој, Разгојна, Смрдан, Црковница, Голема Њива, Ораовица, Чекмин и Чифлук Разгојнски.

Географија

уреди

Положај

уреди
 
Река Јабланица протиче кроз Печењевце

Село лежи у крајњем јужном делу Брестовачког проширења. У овом проширењу, које чини северни део Лесковачке котлине, насеље је непосредно на излазу из Печењевачког сужења.

Горње Печењевце, виши део насеља, смештено је у долини Шаранице, а нижи пољски крајеви на излазу тог водотока у дно проширења. Неки од нижих делова насеља локализовани су теменом распљоштене плавине Шаранице, док су остали на обалама реке Јабланице. Претежни део пољског насеља је на левој страни Јабланице, између њеног тока и наткрилних висова Ваноса и Беле главе. Лежећи на уздигнутом плавинском земљишту и вишој обали Јабланице, најнижи крајеви имају релативно оцедан топографски положај. Они не страдају од поплава које су честе у најнижем делу атара.

 
Скелет одрасле жене са накитом из периода XI-XII века. Потиче са локалитета Тапана у Печењевцу. Налази се у Народном музеју у Лесковцу.

Налазећи се умногоме на котлинској морфолошкој граници, насеље искоришћава две различите морфолошке и привредне целине: раван за ратарство, а побрђе, сем тога, и за гајење винове лозе, испашу стоке и искоришћавање шума.[2]

Историја

уреди

Судећи по пореклу и старини данашњег становништва, чији се најстарији слој населио у потезу Зелени Вир у последњој четвртини 18. века, Печењевце је насеље новијег постанка. Међутим, бројни остаци старина и трагова претходних насеља у данашњем атару, као и само име села несумњиво потврђују да је постојало и средњовековно насеље. Оно је вероватно запустело крајем 15. века, те се није одржао континуитет насељености.[2]

По школском извештају из 1878. године ту је постојала мушка школа. Импровизована је у једној малој собици црквене куће. Издржавала се из црквених прихода и добровољних прилога. Ради се по "црквенски" без разреда, а чест ђака учи кратки катихизис и кратку црквену историју. Ту долази 25 ђака из више села, а учитељска плата је годишње 1700 гроша.[3]

Демографија

уреди

У насељу Печењевце живи 1.439 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (41,6 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 526 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.846
1953. 1.981
1961. 2.136
1971. 2.088
1981. 2.078
1991. 1.930 1.820
2002. 1.776 1.930
2011. 1.500
2022. 1.203
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.620 91,21%
Роми
  
135 7,60%
Македонци
  
4 0,22%
Црногорци
  
2 0,11%
Немци
  
1 0,05%
Мађари
  
1 0,05%
Бугари
  
1 0,05%
непознато
  
11 0,61%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

уреди

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „РТС: „Живот од кромпира“ (24.12.2011)”. Приступљено 23. 4. 2013. 
  2. ^ а б Хранислав Ракић, Лесковачки зборник 6. (1966), Народни музеј Лесковац.
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди