Покрет слободних грађана

Политичка партија у Србији

Покрет слободних грађана (скраћено ПСГ) либерална је политичка организација у Србији.

Покрет слободних грађана
СкраћеницаПСГ
ПредседникПавле Грбовић
ОснивачСаша Јанковић
Коалиција
Основана21. мај 2017. (2017-05-21)
СедиштеТрг Николе Пашића 9, Београд
Млади огранакПСГ Млади
Идеологија
Политичка позицијацентар
Међународно чланствоЛиберална интернационала
Европска странкаСавез либерала и демократа за Европу
Регионална припадностЛиберална мрежа југоисточне Европе
Боје  цијан
Народна скупштина
3 / 250
Скупштина АП Војводине
0 / 120
Скупштина града Београда
3 / 110
Веб-сајт
pokretslobodnih.rs

Историја уреди

Саша Јанковић је био на функцији државног омбудсмана и као такав је често критиковао праксу власти коју предводе СНС и Александар Вучић. То га је позиционирало међу бирачима као портпарола опозиције и довело до тога да ужива релативно висок рејтинг у односу на актуелне опозиционе вође и политичаре.[1] Пошто му се ближио крај мандата, одлучио је да поднесе оставку и да се кандидује на председничким изборима заказаним за април 2017. године. Његову најзапаженију подршку дала је Демократска странка, која је одлучила да подржи Јанковића, а не да има свог кандидата.[2] То му је помогло да створи релативно јединствен фронт против Вучића на предстојећим изборима.

После избора, Јанковић, који је завршио на другом месту са 16,3% гласова, одлучио је да оснује сопствени политички покрет, уместо да се придружи Демократској странци. Његов покрет „Апел 100”, формиран ради прикупљања подршке интелектуалаца и других угледних грађана за своју председничку кандидатуру, претворен је у политичку организацију, Покрет слободних грађана.[3]

Неки од оснивача Покрета су Горан Марковић, Здравко Шотра, Никола Ђуричко, Сергеј Трифуновић, Србијанка Турајлић, Борка Павићевић и Владо Георгиев. Многи оснивачи су напустили Покрет, оптужујући Јанковића да га води као своје „предузеће” и открили да Јанковићева супруга има огроман утицај на вођење Покрета.[4] После оптужби, Председништво Покрета одржало је хитну седницу на којој је Јанковић понудио оставку, што је Председништво одбило.[5] Ова превирања унутар Покрета навела су политичке аналитичаре и друге опозиционе вође и политичаре да доводе у питање капацитет Јанковића и Покрета да воде опозицију против Вучићеве власти.[6]

Јанковић је 17. децембра поднео оставку.[7] Кандидати за новог председника били су глумац Сергеј Трифуновић и адвокат Александар Оленик. Избори су одржани 26. јануара 2019. године, а Трифуновић је победио са 60% гласова.[8] Оленик и већина других високих функционера напустили су покрет и најавили стварање нове странке, Грађански демократски форум.[9]

Трифуновић је подржао протесте против Вучића. Покрет је 6. фебруара потписао споразум са људима заједно са осталим опозиционим странкама.[10] Након девет месеци протеста и неуспешног окончања преговора уз посредовање Факултета политичких наука и невладиних организација Универзитета у Београду, Трифуновић је августа 2019. године написао отворено писмо Дејвиду Макалистеру, председнику Спољнополитичког одбора Европског парламента, тражећи од њега да размисли о омогућавању међустраначког дијалога.[11] Прва рунда међустраначког дијалога у Србији уз посредовање Европског парламента одржана је два месеца касније.[12]

Дана 17. маја 2022. године, ПСГ је гласао за пријем Демократске партије Косова (ДПК), чији је оснивач Хашим Тачи, у чланство Либералне мреже југоисточне Европе.[13]

Идеологија уреди

Либерална је политичка организација,[14][15] која обухвата и социјални либерализам[16][17][18] и економски либерализам.[19] Такође подржава приступање Србије Европској унији.[19] Члан је Либералне мреже југоисточне Европе и придружени је члан Савеза либерала и демократа за Европу.[20][21]

Председници Покрета слободних грађана уреди

Бр. Председник Рођење—смрт Почетак мандата Завршетак мандата
1. Саша Јанковић   1970— 21. мај 2017. 17. децембар 2018.
2. Сергеј Трифуновић   1972— 26. јануар 2019. 27. септембар 2020.
3. Павле Грбовић   1993— 27. септембар 2020. данас

Вршиоци дужности председника уреди

Резултати на изборима уреди

Парламентарни избори уреди

Народна скупштина Републике Србије
Година Вођа # гласова % од важећих # посланика Промена Коалиција Влада
2020. Сергеј Трифуновић 50.765 1,58%
0 / 250
  0 без посланика
2022. Павле Грбовић 520.469 14,09%
3 / 250
  3 УС опозиција
2023. 902.450 24,32%
2 / 250
  0 СПН опозиција

Председнички избори уреди

Председник Републике Србије
Година Кандидат # 1. круг — гласови % # 2. круг — гласови % Детаљи
2017. Саша Јанковић[nb 1] 2. 597.728 16,35% Н/Д
2022. Здравко Понош кандидат коалиције Уједињена Србија

Покрајински избори уреди

Скупштина Аутономне Покрајине Војводине
Година Вођа # гласова % од важећих # посланика Промена Коалиција Влада
2020. Сергеј Трифуновић није учествовала
0 / 120
  0 опозиција без посланика

Избори за одборнике Скупштине града Београда уреди

Скупштина града Београда
Година Вођа # гласова % од важећих # посланика Промена Коалиција Влада
2018. Саша Јанковић 154.147 18,93%
8 / 110
  8 Листа Драгана Ђиласа опозиција
2022. Павле Грбовић
0 / 110
УС

Види још уреди

Референце уреди

Напомене
  1. ^ „Vlast se plaši rejtinga Saše Jankovića”. 
  2. ^ „Demokratska stranka podržala Sašu Jankovića za predsednika Srbije”. 
  3. ^ „Osnovan pokret Saše Jankovića”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2017. г. Приступљено 27. 12. 2021. 
  4. ^ „Škoro: Da sam znao samo pet odsto svega, nikad ne bih ušao u PSG (In Serbian)”. 
  5. ^ „Janković ponudio ostavku na mesto predsednika PSG, skupština odbila (In Serbian)”. 
  6. ^ „Janković više nije "pouzdanica" opozicije (In Serbian)”. 
  7. ^ „Saša Janković se povlači iz aktivnog političkog života i s mesta predsednika PSG”. N1. 17. 12. 2018. Архивирано из оригинала 18. 12. 2018. г. Приступљено 23. 01. 2019. 
  8. ^ „Sergej Trifunović izabran za predsednika PSG”. Danas. 26. 1. 2019. 
  9. ^ „Osnovan Građanski demokratski forum”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала 25. 02. 2020. г. Приступљено 2020-06-12. 
  10. ^ „Opozicija u Srbiji dogovorila 'Sporazum sa narodom'. RFE/RL. 6. 2. 2019. 
  11. ^ „Leader of Serbia’s opposition party asks for EP’s mediation of cross-party talks in a letter to McAllister”. European Western Balkans. Приступљено 2019-08-26. 
  12. ^ „First EP-mediated dialogue in Serbia: Part of the opposition refuses to participate”. European Western Balkans. Приступљено 2019-10-11. 
  13. ^ „Zašto je PSG glasao za prijem kosovske DPK u Liberale Jugoistočne Evrope, a Nova stranka iz njih izašla - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-05-17. Приступљено 2022-05-17. 
  14. ^ Milovančević, Vojislav (2020-09-17). „Otkrivamo: Detalji sastanka opozicije iza zatvorenih vrata”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-03-10. 
  15. ^ „Serbia | Center for Strategic and International Studies”. www.csis.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-10. 
  16. ^ Tintor, Vladimir (2020-07-09). „Fallout from anti-lockdown protests”. www.euractiv.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-10. 
  17. ^ „Serbia ahead of June 21 parliamentary elections”. seenews.com (на језику: енглески). 2020-06-17. Приступљено 2022-03-10. 
  18. ^ Hungary, About (2019-04-15). „Serbian President apologizes to ethnic Hungarians”. Serbian President apologizes to ethnic Hungarians (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-10. 
  19. ^ а б Cvejić, Slobodan; Spasojević, Dušan; Stanojević, Dragan; Todosijević, Bojan (новембар 2020). „Electoral Compass 2020, analysis of the political landscape in Serbia” (PDF). library.fes.de. Heinrich Böll Foundation. 
  20. ^ „Serbia” (на језику: енглески). Europe Elects. Приступљено 13. 2. 2021. 
  21. ^ „ALDE leaders comment on Serbian election results” (на језику: енглески). ALDE Party. 24. 6. 2020. 
Фусноте
  1. ^ Јанковић је званично био кандидат незваничне групе грађана који после избора постају покрет.