Политичка социологија
Политичка социологија је научна дисциплина чији је предмет однос политике, државе и друштва.
Поље изучавања уреди
Четири основна поља традиционалне политичке социологије су:
- друштвено политички развој модерне државе;
- Питање "Ко влада?" Како друштвене неједнакости између група (класа, раса, род итд.) детерминишу или утичу на политику;[1]
- Како јавно мњење, идеологија, личности, друштвени покрети и ванинституционалн политички токови утичу на формалну политику;
- Односи моћи између и унутар друштвених група (нпр. породица, радног места, организација, бирократије, медија).[2]
Другим речима, политичка социологија се традиционално бавила тиме како друштвени токови, друштвена динамика и структуре доминација утичу на формално политичке процесе као и тиме како различите друштвене снаге утичу на формирање политике.[3]
Основни теоријски приступи уреди
У политичкој социологији можемо разликовати три основна теоријска приступа: плурализам, теорију елита и класну анализу (која се поклапа са марксистичком анализом).[4]
Плурализам види политику најпре као поље надметања мноштва интересних група.
Теорија елита се понекад назива и државо-центрични приступ. Она објашњава шта држава чини узимајућу у обзир ограничења која постављају формалне организације, полу-аутономни државни службеници, и интересе који произилазе из државе као јединствене организације која концентрише моћ. Водећа представница оваквог схватања државе је Теда Скопол (Theda Skocpol).
Класна теорија у политичкој социологији наглашава политичку моћ капиталистичке класе.[5] IМОже се поделити у два дела. Један је "инструменталистички" или приступ "структура моћи", а други је структурално-функционалистички приступ. Приступ структура моћи се фокусира на питање "Ко влада?" а познат представник је Вилијем Домхоф (G. William Domhoff). Структурални приступ нагалашава начин на који капиталистичка економија фунционише; допуштајући држава да утиче само на одређен начин и у одређеној количини. Представници оваквог схватања су Никос Пуланцас и Боб Јесоп (Nicos Poulantzas, Bob Jessop).
Историја политичке социологије и савремена политичка социологија уреди
Теоријски темељи политичке социологије настали су у оквиру ренесансне републиканске традиције и теорије друштвеног уговора. Оснивачи модерне политичке социологије су Карл Маркс и Макс Вебер.
Савремени развој политичке социологије изражава се у неколико основних тематских подручја: теорије политичке моћи, теорије интереса и друштвених покрета.
Овакав развој делимично је резултат све веће сложености друштвених односа, организовања друштвених покрета и релативног слабљења државе као последица глобализације. Ипак, највећим делом, то је резултат радикално новог промишљања друштвене теорије уопште. Она је сад подједнако фокусирана и на микропитања (као што су формирање идентитета у социјалној интеракцији, политика знања, и ефекти оспоравања значења структура) и на макро питања (као што су заузимање и контрола државне моћи). Главни утицаји овде су: Стјуарт Хол (Stuart Hall), пост-структурализам (Мишел Фуко, Џудит Батлер), прагматизам (Luc Boltanski), теорија структурације (Anthony Giddens), и културна социологија (Jeffrey C. Alexander).
Литература уреди
- В. Гоати: Политичка социологија, Београд, 1979.
- В. Павловић: Друштвени покрети и промене, Београд, 2003.
- Н. Кејт: Савремене политичка социологија, Београд, 2006.
Референце уреди
- ^ Domhoff G. William. Power Structure Research and the hope for Democracy. Adam Schneider, April 2005. Web Retrieved 29 Sept. 2009. From: <http://www.polycola.com/search.php?stypes=&eng1=yahoo&eng2=google&st=Web&q=three+major+theoretical+frameworks+are+elite+pluralism+and+managerial+theory Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2011).>
- ^ Buzzell,Timothy, Betty A. Dobratz,and Lisa K. Waldner."The Politics of Social Inequality." 14 Mar. 2001. Web. 29 Sept 2009. From: <http://books.emeraldinsight.com/display.asp?K=9780762307562 Архивирано 2012-07-09 на сајту Archive.today>
- ^ Nachtigal M. Paul."Political Trends Affecting Nonmetropolitan America." Journal of Research in Rural Education Vol.10 (1994):161–166. Print. From: <http://www.jrre.psu.edu/articles/v10,n3,p161-166,Nachtigal.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2013)>
- ^ Bentley, Peter, Arnold Rose, Talcott Parsons, and Neil Smelser. "Political Sociological Theories:Theories of the State and Power." 16 Jan. 2003. Web. 28 Sept 2009 from: <http://stmarys.ca/~evanderveen/wvdv/political_sociology/political_sociological_theories.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (12. децембар 2009)>
- ^ Lewis A. Coser. Masters of sociological Thought.Class Theory 1977: 48–50. Web. Retrieved 29 Sept 2009 from <http://www.polycola.com/search.php?stypes=&eng1=yahoo&eng2=google&st=Web&q=social+class+theory+emerged+when Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2011)>