Портал:Аргентина
 | Уколико желите да поново покренете овај портал, прво своју наум изложите заједници на ВП:Трг/Википолитика. |  |
Портал Аргентина
Аргентина, званично Аргентинска Република (шп. República Argentina, Nación Argentina) је јужноамеричка држава, друга по величини на континенту после Бразила, и осма по величини на свету. Аргентина заузима површину од 2,766,890 km² и протеже се између планинског венца Анди на западу и Атлантског океана на истоку и југу.
Граничи се са Парагвајем и Боливијом на северу, Бразилом и Уругвајем на североистоку, и Чилеом на западу и југу. Аргентина полаже право на прекоокеанске територије Уједињеног Краљевства, Фолкландска Острва или Малвине (шп. Islas Malvinas) и острва Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка острва. Аргентина такође сматра да јој припада 969,464 km² територије на Антарктику, под именом „Аргентина Антартика“.
Реч „Аргентина“ потиче из латинског језика, тачније од латинске речи argentum што значи сребро. Када су први шпански конкистадори открили реку Ла Плата, назвали су рукавац на који су наишли Слатко море (Mar Dulce).
Изабрани чланак
Борба за независност Латинске Америке је процес чији се главни део одиграо између 1810. и 1820. године и представља ослобађање шпанских, португалских и француских колонија од власти метропола и формирање самосталних држава. На овај процес утицај су имала како дешавања унутар колонија тако и међународни догађаји пре свега појава просветитељства и Француска револуција, Рат за независност САД и Наполеонова окупација Шпаније.
Ова борба не може да се пореди са процесом деколонизације који се одвијао средином 20. века у Африци и Азији. Иако је у оба случаја реч о еманципацији народа, ратови за независност у Латинској Америци нису били ратови потлачених и тлачитеља, већ људи истог друштвеног статуса, чија је борба представљала судар владајуће структуре колонија са метрополом. У процесима који су се одиграли у Африци и Азији сукобили су се колонијални господари и потлачено становништво које је устало против таквог система.
Изабрана слика
Категорије
Биографија
Ернесто Сабато (шп. Ernesto Sabato; 24. јуна, 1911 — 30. априла 2011), је био аргентински књижевник. Докторирао је на "Universidad de La Plata" физику и филозофију. Спада међу најзначајније аргентинске писце. Пре књижевне каријере бавио се физиком, најприје у оквиру „Фондације Кири“, а потом и као професор на Универзитету La Plata. Науку оставља 1945. године и започиње књижевни рад.
Иако је велики писац, написао је само три романа, и мношво есеја. Ти романи су трилогија. Баве се проблемом лудила и мрачним стањима ума као што су насиље, родооскрнављење, манија прогањања, а као најбољи пример је део романа „О јунацима и гробовима“ који се зове „Извештај о слепима“. Комбинујући искуства егзистенцијалистичке поетике(роман „Тунел“) са елементима магичног реализма ("О јунацима и гробовима"), те наративним стратегијама карактеристичним за постмодерну(Абадон анђео уништења"), Сабато је створио особен, непоновљив литерарни калеидоскоп и сврстао се у ред најзначајнијих писаца друге половине 20. вијека.
Грб
Занимљивости
Потребно
Уредници
- --Soundwaweserb (разговор) 15:56, 5. март 2014. (CET)
