Википедија

Портал:Грчка
Добродошли на


Положај Грчке
Положај Грчке

Грчка (грч. Ελλάδα [e̞ˈlaða] или грч. Ελλάς [e̞ˈlas]), званично Хеленска Република (грч. Ελληνική Δημοκρατία) је држава у југоисточној Европи, која се налази на јужном делу Балканског полуострва. Граничи се са Албанијом, Бугарском и Македонијом на северу и Турском на истоку. Егејско море лежи источно и јужно од континенталног дела Грчке, док се Јонско море налази на западу. У оба ова мора се налази велики број острва. Главни град је Атина, а већи градови су Солун, Патрас, Ираклион, Волос, Јањина, Лариса и Кавала.

Грчка се налази на раскршћу Европе, Азије и Африке. Грчка историја обухвата период Античке Грчке, Римског и Византијског царства и четири века османске владавине. Грчка је колевка демократије, западњачке филозофије, Олимпијских игара, западне књижевности и историографије, политичких наука, важних научних и математичких принципа и западњачке драме, укључујући ту и комедију и трагедију.


уреди  

Изабрани чланак

Западна фасада Партенона
Западна фасада Партенона

Партенон, (стгрч. Παρθενών, грч. Παρθενώνας) је храм посвећен грчкој богињи Атини, заштитници града Атине, изграђен у 5. веку п. н. е. на Акропољу. То је најзначајнија сачувана грађевина класичног стила, која се сматра врхунцем развоја дорског стила. Његове декоративне скулптуре убрајају се у најважнија дела старогрчке уметности. Партенон се сматра трајним симболом античке Грчке и атинске демократије, и спада у највеће светске културне споменике. Грчко министарство културе тренутно спроводи пројекат рестаурације и реконструкције.

Партенон је изграђен уместо старијег храма посвећеног Атини, познатог под називом Пре-Партенон или Старији Партенон који је уништен у инвазији Персијанаца из 480. године п. н. е. Као и већина грчких храмова, Партенон је коришћен каo трезор, а једно време је био трезор Делског савеза. У 6. веку Партенон је коришћен као хришћанска црква посвећена Богородици. Након што су Турци освојили Грчку, коришћен је као џамија почетком друге половине петнаестог века, око 1460. године и у то време је имао и минарет.

Пред крај седамнаестог века, 28. септембра 1687. године, турско складиште муниције које се налазило унутар зграде је било погођено млетачким гранатама. Резултујућа експлозија је у знатној мери оштетила Партенон и његове скулптуре, а заповедник млетачке војске, Венецијанац Франческо Моросини је постао познат као човек који је тешко оштетио Партенон.


...даље...

Антички амфитеатар у Епидауру.
Антички амфитеатар у Епидауру.
Антички амфитеатар у Епидауру.
Микис Теодоракис
Микис Теодоракис

Микис Теодоракис (грч. Μίκης Θεοδωράκης) је савремени грчки композитор и вођа покрета отпора против профашистичке војне хунте у Грчкој током друге половине двадесетог века. Светску славу је стекао радећи музику за филмове „Грк Зорба“ (1964), „З“ (1969) и „Серпико“ (1973). У политици заступа левичарске ставове и био је противник војне хунте. Године 1990. изабран је за посланика грчког парламента на листи Нове демократије, странке умерене деснице, а касније и министар (1990-1992) у влади Константиноса Мицотакиса.

...даље...

  • Чланци без слика:
Остали портали на Википедији на српском језику
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Портал:Грчка&oldid=24382903”