Портал:Општина Баточина

Портал је тренутно затворен због неактивности, према консензусу уредника.
Уколико желите да поново покренете овај портал, прво своју наум изложите заједници на ВП:Трг/Википолитика.

Општина Баточина

Општина Баточина је општина у Шумадијском округу у централном делу Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 136 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 10474 ha, а на шумску 27348 ha). Заузима шесто место у округу.

Центар општине је насеље Баточина. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 12220 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,1‰, а број запослених у општини износи 2095 људи. У општини се налази 11 основних и 2 средње школе.

Територија баточинске општине се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје доњег тока Лепенице са делом крајње југозападне стране Доњовеликоморавске котлине.

Варошица Баточина је административно средиште општине, налази се у северном делу општинске територије. Већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице. На левој страни лепенице су осам, а на десној три краја Баточине.

Општина Баточина се граничи са севера и североистока лаповачком, истока свилајначком, југоистока јагодинском, југозапада и запада крагујевачком и са запада с северозапада рачанском општином. Укупна дужина Баточинске грнице износи око 59 km. Најкраћа је источна према општини Свилајнац, а најдужа према крагујевачкој општини 20 km.

Више о општини Баточина ...

Изабрано насеље

Поглед на један део Градца

Градац је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 206 становника (према попису из 2002. било је 245 становника).

Градац се налази на 176 метара надморске висине, и то на координатама 44° 08′ 30" северно и 21° 01′ 22" источно. Налази се на око 5 km од Баточине, 26 km од Крагујевца и 120 km од Београда. Кроз село протиче река Лепеница.

Кроз Градац пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак и железничка пруга Лапово-Крагујевац-Краљево.

Код Граца, у пећини испод Јерининог брда откривено је једно врло значајно палеолитско налазиште. Судећи по костима које су пронађене, као и алаткама од камена, људи овог насеља су били номади и бавили су се ловом на животиње. Такође се мора значајно узети и винчанско насеље такође у Грацу. Откривене су керамика, камене секире и оруђе од камена. У овом селу овог пута на брду Стражевица пронађена је неолитска секира од зеленог камена.

Даље...

Остали изабрани чланци

Песма о бици код Баточине

„

После затим Црни Ђорђе стиже.

И опколи Крагујевац брже;

Па к’ удари брже на Кучук Алију

И учини борбу страшну,

И ту Кучук-Алију разбише,

К Баточини после отидоше,

И на Турке тамо ударише,

У ханове они с’ затворише

после Срби јуриш учинише

и Ханове Турске попалише,

и ту тријест рањених Турака,

изгореше жалосна им мајка,

седамдесет на месту остаде,

друге шпијун одатле изведе,

пак одатле почеше бегати,

к Јагодини што брже градити

Ал’ их срете Ђорђе Петровићу,

И Стефан Баша-Јаковљевићу,

Храбра војска и њ’ удари,

за четри сата их терали,

ту сто тријест Турака падоше,

на путу мртви остадоше,

и убише Хусеин-Ганића,

А и Јусуф-Агу Климентића.

”

Верски објекти

Црква Светог Петра и Павла у Бадњевцу саграђена 1906. године

остале изабране слике

Да ли сте знали

... да је код села Градац, у пећини испод Јерининог брда откривено једно врло значајно палеолитско налазиште?
... да су крајеви у долини Лепенице дошли под српску власт за време владавине Стефана Немање, и да су признате српској држави након Битке на Морави 1190. када је упркос поразу од византисјког цара Исака II Анђела Немања задржао велики број освојених територија, укључујући и област Лепенице?
... да су најстарија српска насеља на данашњој територији општине Баточина према турском попису 1476. године Баточина, Доброводица, Градац и Турчин?
... да је до 1516. године Баточина била влашко село?
... да је Баточину 1593 године за паланку прогласио Синан паша?
... да се Црни Као некада звао Топола?
... да је први назив Брзана био Грабовац?
... да је у Великом турском рату Гроф Лудвиг Баденски 17. јуна 1689. у бици код Баточине савладао војску турског везира Кара Мустафа паше?
... да су устаници предвођени Карађорђем успели да ослободе Баточину 1804. године у Бици код Баточине?
... да је српски кнез Димитрије Парезан из Брзана погинуо у бици на Мозгову 1813. године.
... да се у Брзану налази црква брвнара која је саграђена 1822. године
... да је у Српско-турском рату (1876-1878) учествовало 206 бораца из Баточине?
... да је Баточина 1878. године проглашена за варош?
... да је деведесетих година деветнаестог века у Баточини отварена женска школа?
... да је први доктор у Баточини био Др Павле Туцаковић који је лечио људе од 1924. године?
... да је 14. октобра 1944. Баточина ослобођена уласком Народноослободилачке војске Југославије и Црвена армије у варош?
... да је приликом ослобађања Баточине 1944. године погинуло 28. војника црвене армије?
... да је аутобуска станица у Баточини изграђена 3. септембра 1975. године?
... да је Горња Баточина до 1979. године била самостално насеље?
... да се од Другог светског рата до 1992. године Основна школа „Свети Сава" у Баточини звала „14. октобар"?
... да је фудбалски клуб Бадњевац 1996. године играо полуфинале купа Југославије са Партизаном?

Задаци

Задаци:

Уколико желите да помогнете у одржавању портала о општини Баточина, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области о општини Баточина недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребни чланци: Рафаило Стевановић, ФК ЖСК, Културни центар „Доситеј Обрадовић" у Баточини, Народна библиотека „Вук Караџић" у Баточини,

Проширивање: Манастир Доброводица, Црква Светог Ђорђа у Црном Калу, Слађан Ђорђевић, Драган Владисављевић, Никшић,

Добри чланци

Сјајни чланци:

Општина Баточина

Добри чланци:

Градац (Баточина)

Изабрана слика Баточине

Поглед на један део Баточине

остале изабране слике

Историја

Застава Србије током Првог српског устанка

Битка код Баточине (1804) је вођена између српске устаничке војске под командом Карађорђа и турске војске за ослобођење Баточине од 4. априла до 7. априла (односно од 23. марта до 26. марта по јулијанском календару) 1804. године. Ова битка је једна од првих победа српских устаника за време Првог српског устанка.

Гонећи Кучук Алију устаници су под Карађорђевом командом заузели Крагујевац 23. марта (4. априла по новом календару) одакле је Кучук Алија извео две стотине Турака и повукао се ка Јагодини. И Карађорђе и Кучук Алија добро су схватили значај Баточине и линије до Багрдана према Јагодини. Алији је Баточина била потребна да би обезбедио одступање из Јагодине према Београду, а Карађорђу да спречи Алију да бежи према Дунаву. Обојица су зато одлучили да ојачају своје снаге код Баточине.

Карађорђе је стигао око поднева 23. марта пред Баточину и опколио је. Турска посада је била састављена од Арбанаса у служби дахија. Срби су нападали све до мрака, али Арбанаси нису попуштали. Карађорђе је након што је опколио Баточину, отишао у Левач да диже устанак и у тај део Србије. Кучук Алија је дознао да је Карађорђе отишао, па пошаље Тосун агу са петсто турских коњаника да се ноћу пробију до Баточине.

Даље...

Остали изабрани чланци

Флора и фауна

Срна сликана код Баточине

остале изабране слике

Демографија

Према подацима са последњег пописа 2011. године у општини је живело 11.760 становника. Највећа насеље по броју становника је Баточина са 5.804 а најмање Прњавор са 166 становника.

Општина Баточина — 11760

1. Баточина — 5804 становника
2. Брзан — 1754 становника
3. Бадњевац — 1084 становника
4. Жировница — 742 становника
5. Милатовац — 555 становника
6. Кијево — 482 становника
7. Црни Као — 410 становника
8. Доброводица — 381 становника
9. Градац — 206 становника
10. Никшић — 176 становника
11. Прњавор — 166 становника

Спорт

Урош Николић

Урош Николић је српски кошаркаш. Рођен је 24. априла 1987. у Крагујевцу. Тренутно наступа у пољском прволигашу Вилки Морские Шчећин, а игра на позицији крилног центра. Урош је рођен у Крагујевцу, а одрастао је у Баточини где је завршио основну школу.

Прве кошаркашке кораке направио је у Баточини, у кошаркашком клубу Слога. Потом је прешао у крагујевачку Заставу. Из Заставе, Урош Николић је 2002. године отишао у вршачки Хемофарм. После четири године играња за млађе категорије Хемофарма, прешао је у београдску Мега Исхрану 2006. године.

Након три године проведене у Мега Исхрани отишао је у Словенију, где је наступао за Крку. Са Крком је 2010. године постао шампион Словеније. Након једне сезоне проведене тамо, вратио се у Србију, у екипу Црвене звезде. У првој сезони Николић је добро играо и био међу најбољим играчима, док је друге сезоне углавном провео на клупи.

Са младом Кошаркашком репрезентацијом Србије 2007. године постао је шампион Европе, на првенству одиграном у словеначкој Горици.

Даље...

Остали изабрани чланци

Спорт

Стадион у Бадњевцу је отворен 1995. године. Један од лепших стадиона у Србији. Капацитет му је око 6.000 места и има рефлекторе за одигравање ноћних утакмица.

остале изабране слике

Вести

Вести:

Извори вести

Званични сајт Општине Баточина

Учесници

Ако желите да помогнете у уређивању портала као и писању и сређивању чланака о општини Баточина, допишите своје име.

Марко Станојевић

п р у Општина Баточина
Насељена места	Баточина Бадњевац Брзан Градац Доброводица Жировница Кијево Милатовац Никшић Прњавор Црни Као Горња Баточина (бивше насеље)
Култура	Културни центар „Доситеј Обрадовић” Баточина Народна библиотека „Вук Караџић“ Баточина
Знаменитости	Запис Стојановића дуд Пећина Градац Споменик природе Рогот Специјални резерват природе Брзанско Моравиште
Верски објекти	Црква Светог Петра и Павла Црква Рођења Пресвете Богородице Црква брвнара Црква Светог пророка Илије Црква Сабора српских светитеља Црква Свете Ане Црква Свете Тројице Црква Светог Ђорђа Манастир Доброводица Манастир Грнчарица
Спорт	Стадион Бадњевац ФК Бадњевац ФК Слога Баточина ФК Слога Милатовац ФК Лепеница ФК Шумадинац Брзан

п р у Српске православне цркве и манастири на територији општине Баточина
Манастири	Манастир Доброводица (Доброводица) · Манастир Грнчарица (Прњавор)
Цркве	Црква Светог Петра и Павла (Бадњевац) · Црква Рођења Пресвете Богородице (Баточина) · Црква брвнара (Брзан) · Црква Светог пророка Илије (Брзан) · Црква Сабора српских светитеља (Доброводица) · Црква Свете Ане (Жировница) · Црква Свете Тројице (Кијево) · Црква Светог Ђорђа (Црни Као)

Вики портали

Друштвене науке: Историја
Право
Филозофија

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Портал:Општина_Баточина&oldid=27425292”