Приморска бановина
управна јединица Краљевине Југославије
Приморска бановина је била управна јединица у Краљевини Југославији. Успостављена је 1929, и постојала је све до 1939. године, када је преорганизовањем темељем споразума Цветковић-Мачек, спојена са Савском бановином и још неколико мањих подручја у Бановину Хрватску.
| Приморска бановина | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1929.—1939. | |||||||||||||||
 Положај Приморске бановине | |||||||||||||||
| Главни град | Сплит | ||||||||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||||||||
| Земља |  Краљевина Југославија | ||||||||||||||
| Становништво | 901.660 (1931) | ||||||||||||||
| Догађаји | |||||||||||||||
| Статус | бивша покрајина | ||||||||||||||
| Владавина | |||||||||||||||
| • Облик | бановина | ||||||||||||||
| Бан | |||||||||||||||
• | Иво Тартаља | ||||||||||||||
| Историја | |||||||||||||||
• Успостављено | 1929. | ||||||||||||||
• Укинуто | 1939. | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Географија уреди
Приморска Бановина је обухватала највећи део јужне Хрватске, конкретно Далмације (осим дубровачког подручја, које се нашло у Зетској бановини, али и Задра, који је био под италијанском влашћу), као и западне Херцеговине, средишње Босне, те ливањски и дувањски крај.
Име је добила по томе што је укључивала највећи део морске обале тадашње Краљевине Југославије.
Главни град Приморске бановине је био Сплит.
Демографија уреди
| Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести) | |||
|---|---|---|---|
| вера | број верника | ||
Банови уреди
Банови Приморске бановине у периоду 1929—1939. су били:[2]
| Портрет | Ред | Име и презиме (Датум рођења и смрти) |
Почетак мандата | Крај мандата | Странка |
|---|---|---|---|---|---|
|
1. | Иво Тартаља | 9. октобар 1929 |
1932 | |
| 2. | Јосип Јаблановић | 1932 | 1938 | ||
|
3. | Мирко Буић | 1938 | 26. август 1939 |
Извори уреди
Референце уреди
- ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ World Statesmen: Croatia (језик: енглески)
Литература уреди
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
- Радојевић, Мира (1995). „Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 123—133.