Птице летачице

Птице летачице (лат. Neognathae) су инфракласа птица која заједно са птицама тркачицама, чини поткласу савремене птице (лат. Neornithes). Постоји око 10.000 врста птица летачица које су подељене на два кладуса Galloanserae и Neoaves.

Птице летачице
Црвена дивља кокошка (Gallus gallus)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Инфракласа:	Neognathae Pycraft, 1900
Кладуси
Galloanserae Neoaves

Неке од врста из инфракласе птице летачице (лат. Neognathae) су нелетачи, као што су какапо, кагу или врсте из реда пингвини. Највећа птица летачица је андски кондор, птица из породице америчких стрвинара. Дуга је и до 1,30 метара, а распон крила може бити чак до 3,20 метара.

Настанак и еволуција

Најстарији нађени фосили птица летачица потичу са самог краја периода горње креде, пре око 70 милиона година. Међутим, молекуларни часовник сугерише да су птице летачице настале у првој половини горње креде пре око 90 милиона година.

Од свог настанка птице летачице су доживеле адаптивну радијацију стварајући разноврсност која постоји данас. Ова инфракласа укључује ред птице певачице (лат. Passeriformes), који је највећи кладус копнених кичмењака и који садржи око 60% живућих врста птица. Ред птица певачица је више него дупло већи по броју врста од реда глодара (лат. Rodentia) и пет пута већи по броју врста од реда слепих мишева (лат. Chiroptera), реда који је највећи кладус сисара. Поред птица певачица, инфракласа птица летачица укључује и неколико веома малих редова чија је веза са осталим редовима нејасна, на пример хоацин (лат. Opisthocomiformes).

Кладограм

Кладограм инфракласе птице летачице (лат. Neognathae) према Ричарду Пруму и сарадницима. При чему су за неке кладусе употребљена имена која су користили Јури Т. и сарадници и Кимбал и сарадници.

Neognathae

Galloanserae   Galliformes     Anseriformes     Neoaves   Cypselomorphae     Columbaves Otidimorphae   Musophagiformes       Otidiformes     Cuculiformes       Columbimorphae   Columbiformes       Mesitornithiformes     Pteroclidiformes             Gruiformes     Aequorlitornithes   Mirandornithes   Phoenicopteriformes     Podicipediformes       Charadriiformes       Eurypygimorphae   Phaethontiformes     Eurypygiformes     Aequornithes   Gaviiformes     Austrodyptornithes   Procellariiformes     Sphenisciformes         Ciconiiformes       Suliformes     Pelecaniformes               Inopinaves   Opisthocomiformes   Telluraves Afroaves Accipitrimorphae   Cathartiformes     Accipitriformes         Strigiformes   Coraciimorphae   Coliiformes   Cavitaves   Leptosomatiformes   Eucavitaves   Trogoniformes   Picocoraciae   Bucerotiformes       Coraciiformes     Piciformes                 Australaves   Cariamiformes   Eufalconimorphae   Falconiformes   Psittacopasserae   Psittaciformes     Passeriformes

Литература

• Claramunt, S.; Cracraft, J. (2015). „A new time tree reveals Earth history’s imprint on the evolution of modern birds”. Sci Adv. 1 (11). PMC 4730849 . PMID 26824065. doi:10.1126/sciadv.1501005. 
• Kimball, R.T. (2013). „Identifying localized biases in large datasets: A case study using the Avian Tree of Life”. Mol Phylogenet Evol. doi:10.1016/j.ympev.2013.05.029. 
• Prum, R.O.; et al. (2015). „A comprehensive phylogeny of birds (Aves) using targeted next-generation DNA sequencing”. Nature. 526: 569—573. 
• Yuri, T.; et al. (2013). „Parsimony and Model-Based Analyses of Indels in Avian Nuclear Genes Reveal Congruent and Incongruent Phylogenetic Signals”. Biology. 2 (1): 419—444. PMC 4009869 . PMID 24832669. doi:10.3390/biology2010419.