Пјер Тридо

15. премијер Канаде (1968-1979) и (1980-1984))
(преусмерено са Пјер Трудо)

Жозеф Филип Пјер Ив Елиот Тридо (франц. Joseph Philippe Pierre Yves Elliott Trudeau; Монтреал, 18. октобар 1919Монтреал, 28. септембар 2000), такође називан иницијалима ПЕТ,[1][2][3] био је 15. премијер Канаде од 20. априла 1968. до 4. јуна 1979. и од 3. марта 1980. до 30. јуна 1984.

Пјер Тридо
Пјер Тридо 1980.
Лични подаци
Пуно имеЖозеф Филип Пјер Ив Елиот Тридо
Датум рођења(1919-10-18)18. октобар 1919.
Место рођењаМонтреал, Канада
Датум смрти28. септембар 2000.(2000-09-28) (80 год.)
Место смртиМонтреал, Канада
ДржављанствоКанада
УниверзитетUniversité de Montréal, Економски факултет Универзитета у Лондону, Универзитет Харвард, Harvard Kennedy School, Париски институт политичких наука
Породица
СупружникМаргарет Тридо (рођ. Синклер) (в. 1971 —  р. 1984)
Деца4, међу којима и Џастин Тридо
Политичка каријера
Политичка
странка
Либерална партија Канаде
20. април 1968 — 4. јун 1979.
МонархЕлизабета II
ПретходникЛестер Б. Пирсон
НаследникЏо Кларк

3. март 1980 — 30. јун 1984.
МонархЕлизабета II
ПретходникЏо Кларк
НаследникЏон Тарнер

Потпис

У почетку политичке каријере био је социјалиста, али је ступио у Либералну партију Канаде када је почео да се бави политиком на савезном нивоу. Именован је за парламентарног секретара Лестера Пирсона, а касније је постао министар правде у његовој влади. Од краја 1960—их па до половине 1980—их, Тридо је доминирао политичком сценом Канаде. Повукао се из политике 1984, а на месту премијера наследио га је Џон Тарнер.

Поштоваоци Пјера Тридоа га цене због очувања националног јединства и става против квебешких сепаратиста, сузбијања насилних протеста и увођења Повеље о правима и слободама у оквиру устава Канаде.[4] Критичари га оптужују за лошу економску политику и фаворизовање савезне владе у односу на покрајинске, нарочито због покушаја да контролише нафтне резерве у Канадској прерији.[5]

Његов син је премијер Канаде Џастин Тридо. Поред њега из свог брака је имао још двојицу синова, Александра и Мишела; Мишел је 1998. године погинуо у лавини на скијалишту Кокани на крајњем западу Канаде. Из ванбрачног односа са адвокатом Дебором Којн има ћерку Сару Којн-Тридо, која се родила 1991. године; Пјер је тако са 72 године постао један од најстаријих очева на свету.

Референце уреди

  1. ^ Collison, Robert (20. 11. 2016). „New books put Trudeaumania in fresh perspective”. Toronto Star. Архивирано из оригинала 7. 8. 2017. г. Приступљено 7. 8. 2017. 
  2. ^ „Deborah Coyne, mère de l'enfant illégitime de PET, sera candidate”. TVA Nouvelles. Montreal. 27. 6. 2012. Приступљено 7. 8. 2017. 
  3. ^ Cauchy, Clairandrée (23. 8. 2003). „L'aéroport de Dorval devient l'aéroport PET”. Le Devoir. Montreal. Приступљено 7. 8. 2017. 
  4. ^ The Globe and Mail (2000-09-29), стр. A20.
  5. ^ Fortin (2000-10-09), стр. A17.

Литература уреди

Књиге уреди

Новински медији уреди

Други онлајн извори уреди

Архиве уреди

  • Pierre Elliott Trudeau fonds. Ottawa, Ontario: Library and Archives Canada.
  • Pierre Elliott Trudeau (1967—1970). Trudeau's Omnibus Bill: Challenging Canadian Taboos (.wmv) (news clips). CBC Archives. Приступљено 5. 12. 2006. 
  • Pierre Elliott Trudeau (1957—2005). Pierre Elliott Trudeau: Philosopher and Prime Minister (.wmv) (news clips). CBC Archives. Приступљено 5. 12. 2006. 

Спољашње везе уреди