Радничка класа

Радничка класа је израз који у најширем смислу означава појединце и друштвене групе у савременим друштвима који за живот зарађују првенствено темељем сопственог најамног рада.

Радничка класа, појам од великог значаја у социологији и политици

Израз радничка класа, исто као и израз класа, може имати различита значења с обзиром на географске околности, историјски период и идеолошку подлогу темељем које се врши друштвена категоризација. Међутим, мање-више се створио консензус према коме је радничка класа у ужем смислу феномен који се везује за савремена капиталистичка, социјалистичка и друга друштва која су прошла кроз индустријску револуцију и урбанизацију.

За разврставање радничке класе од других друштвених слојева се користе разни критеријуми. Тако се, с обзиром на формалноправну једнакост радника и капиталиста врло често спомиње материјално богатство, односно припадност нижој класи у капиталистичким друштвима, односно непоседовање властитих средстава за производњу, па дакле и зависност од капиталистичких послодаваца.

Данас се пак под појмом радничка класа често подразумева традиционална радничка класа чији посао подразумева физички рад и за коју није потребно шире образовање, а за коју се често користи израз плави овратник. Насупрот томе су се као нова радничка класа у 20. веку појавили запосленици који за живот зарађују уредским радом који захтијева добро образовање, а за коју се користи израз бели овратник.

Марксистичка доктрина сматра како је радничка класа потлачена класа у капитализму, а како би у социјализму требало да постане владајућа класа и кроз диктатуру пролетаријата постепено створи бескласно друштво.

Марксистичко схватање радничке класе је последњих година изложено жестокој критици, с обзиром на то да многи припадници радничке класе у развијеним западним државама данас уживају животни стандард примеренији средњој класи него нижој класи. Концепт радничке класе је исто тако предмет критике због тога што се сматра непримереним модерним пост-индустријским друштвима.

Дефиниције

Као и код многих термина који описују друштвену класу, радничка класа се дефинише и користи на много различитих начина. Најопштија дефиниција коју користе многи социјалисти је да радничка класа укључује све оне који (мање или више, непоседују фабрику) ништа да продају осим свог рада. Ови људи су се некада називали пролетаријатом, али је та дефиниција изашла из моде. У том смислу, радничка класа данас укључује беле и плаве оковратнике, физичке и обичне раднике свих врста, искључујући само појединце који живе од власништва над предузећима и рада других. Термин, који се првенствено користи ради евоцирања призора радника који пате у „класном хендикепу упркос њиховом индивидуалном напору“, такође може имати расне конотације. Ове расне конотације обухватају различите теме сиромаштва које имплицирају да ли неко заслужује помоћ.

Међутим, када се термин користи у неакадемском контексту у Сједињеним Државама, често се односи на део друштва који зависи од физичког рада, посебно када се надокнађује платом по сату (за одређене врсте науке, као и новинарске или политичке анализе). На пример, радничка класа је лабаво дефинисана као они који немају факултетске дипломе. Занимања радничке класе се затим категоришу у четири групе: неквалификовани радници, занатлије, спољни радници и радници у фабрици.

Историја и раст

Живот радничке класе у Викторијанском Ветербију, Западни Рајдинг у Јоркширу, Енглеска

У феудалној Европи радничка класа као таква није постојала у великом броју. Уместо тога, већина људи је била део радничке класе, групе сачињене од различитих професија, заната и занимања. Адвокат, занатлија и сељак су сви сматрани делом исте друштвене јединице, трећег сталежа људи који нису били ни аристократе ни црквени службеници. Сличне хијерархије постојале су ван Европе у другим прединдустријским друштвима. Друштвени положај ових радничких класа сматран је уређеним природним законом и заједничким верским уверењем. Овај друштвени положај оспоравали су, посебно сељаци, на пример током Немачког сељачког рата.

Крајем 18. века, под утицајем просветитељства, европско друштво је било у стању промене, и ова промена се није могла помирити са идејом непроменљивог богоствореног друштвеног поретка. Богати чланови ових друштава створили су идеологије које су за многе проблеме радничке класе окривиле њихов морал и етику (тј. прекомерно конзумирање алкохола, уочена лењост и немогућност уштеде новца). У Стварању енглеске радничке класе, Е. Ф. Томпсон тврди да је енглеска радничка класа била присутна у свом стварању, и настоји да опише трансформацију предмодерних радничких класа у модерну, политички самосвесну радничку класу.

Неформална радничка класа

Неформална радничка класа је социолошки термин који је сковао Мајк Дејвис, и описује класу од преко милијарду претежно младих урбаних људи који нису ни на који начин формално повезани са глобалном економијом и који покушавају да преживе првенствено у сламовима. Према Дејвису, ова класа више не одговара друштвено-теоријским концептима класе, од Маркса, Макса Вебера или теорије модернизације. Стога ова класа се развила широм света од 1960-их, посебно на јужној хемисфери. За разлику од ранијих схватања класе лумпен пролетаријата или појмова „слам наде“ из 1920-их и 1930-их, припадницима ове класе се једва дају шансе да се учлане у формалне економске структуре.

Литература

• Abendroth, Wolfgang (1973). A Short History of the European Working Class. 
• Doob, Christopher B. (2013). Social Inequality and Social Stratification in US Society. Upper Saddle River, New Jersey: Pearson Education. ISBN 978-0-205-79241-2. 
• Gutkind, Peter C. W., ур. (1988). Third Worlds Workers: Comparative International Labour Studies. International Studies in Sociology and Social Anthropology. 49. Leiden, Netherlands: E.J. Brill. ISBN 978-90-04-08788-0. ISSN 0074-8684. 
• Kuromiya, Hiroaki (1990). Stalin's Industrial Revolution: Politics and Workers, 1928–1931. 
• Lebowitz, Michael A. (2016). Beyond Capital: Marx's Political Economy of the Working Class. 
• Linkon, Sherry Lee (1999). „Introduction”. Ур.: Linkon, Sherry Lee. Teaching Working Class. Amherst, Massachusetts: University of Massachusetts Press. стр. 1ff. ISBN 978-1-55849-188-5. 
• McKibbin, Ross (2000). Classes and Cultures: England, 1918–1951. 
• Rubin, Mark; Denson, Nida; Kilpatrick, Sue; Matthews, Kelly E.; Stehlik, Tom; Zyngier, David (2014). „'I Am Working-Class': Subjective Self-Definition as a Missing Measure of Social Class and Socioeconomic Status in Higher Education Research” (PDF). Educational Researcher. 43 (4): 196—200. ISSN 1935-102X. S2CID 145576929. doi:10.3102/0013189X14528373. 
• Benson, John (2003). The Working Class in Britain, 1850–1939. London: I.B. Tauris. ISBN 978-1-86064-902-8. 
• Blackledge, Paul (2011). „Why Workers Can Change the World”. Socialist Review. бр. 364. London. Архивирано из оригинала 10. 12. 2011. г. Приступљено 20. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Connell, Raewyn; Irving, Terry (1980). Class Structure in Australian History. Melbourne: Longman Cheshire. 
• Engels, Friedrich (1968). The Condition of the Working Class in England. Превод: Henderson, W. O.; Chaloner, W. H. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0634-6. 
• Jakopovich, Daniel (2014), The Concept of Class (PDF), Cambridge Studies in Social Research, No. 14, Social Science Research Group, University of Cambridge. 
• Miles, Andrew; Savage, Mike (1994). The Remaking of the British Working Class, 1840–1940. London: Routledge. ISBN 978-1-134-90681-9. 
• Moran, William (2002). Belles of New England: The Women of the Textile Mills and the Families Whose Wealth They Wove. New York: Thomas Dunne Books. ISBN 978-0-312-30183-5. 
• Raine, April Janise (2011). „Lifestyles of the Not So Rich and Famous: Ideological Shifts in Popular Culture, Reagan-Era Sitcoms and Portrayals of the Working Class”. McNair Scholars Research Journal. 7 (1): 63—78. Приступљено 20. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Rose, Jonathan (2010). The Intellectual Life of the British Working Classes (2nd изд.). New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 978-0-300-15365-1. 
• Rubin, Lillian B. (1976). Worlds of Pain: Life in the Working Class Family. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-09724-1. 
• Rowntree, Seebohm (2000) [1901]. Poverty: A Study of Town Life. Macmillan and Co. ISBN 1-86134-202-0. 
• Sheehan, Steven T. (2010). „'Pow! Right in the Kisser': Ralph Kramden, Jackie Gleason, and the Emergence of the Frustrated Working‐Class Man”. Journal of Popular Culture. 43 (3): 564—582. ISSN 1540-5931. doi:10.1111/j.1540-5931.2010.00758.x. 
• Shipler, David K. (2004). The Working Poor: Invisible in America. New York: Knopf. ISBN 978-0-375-40890-8. 
• Skeggs, Beverley (2004). Class, Self, Culture. London: Routledge. ISBN 978-0-415-30086-5. 
• Thompson, E. P. (1968). The Making of the English Working Class (rev. изд.). Harmondsworth, England: Penguin Books. 
• Turner, Katherine Leonard (2014). How the Other Half Ate: A History of Working-Class Meals at the Turn of the Century. Berkeley, California: University of California Press. ISBN 978-0-520-27758-8. 
• Zweig, Michael (2001). Working Class Majority: America's Best Kept Secret. Ithaca, New York: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8727-9. 

Спољашње везе

• The Center for Working-Class Studies at Youngstown State University
• International Labor and Working-Class History Journal
• Images of the working class between 1840 and 1945 from the McCord Museum's online collection
• BBC Archive collection of TV & Radio programmes about Working Class Britain
• Caring too much. That's the curse of the working classes. David Graeber for The Guardian. March 2014.
• US millennials feel more working class than any other generation. The Guardian. March 2016.