Рамон Беренгер III
Рамон-Беренгер III [1], познат и под именом Рамон Беренгер III Велики (кат. Ramon-Berenguer, [1]; 11. новембар 1082, Родез - 19. јула 1131, Барселона) је био гроф Барселоне, тј. кнез Каталоније (1095—1131) из династије Барселоне.
| Рамон Беренгер III | |
|---|---|
.jpg) Замишљен портрет Рамона Беренгера III, сликара Филипа Ариоста, 1587-1588 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. новембар 1082. |
| Место рођења | Родез, Грофовија Родез |
| Датум смрти | 19. јул 1131. (48 год.) |
| Место смрти | Барселона, Грофовија Барселона |
| Породица | |
| Супружник | Марија Родригез, Douce I, Countess of Provence |
| Потомство | Беренгарија од Барселоне, Рамон Беренгер IV, Berenguer Ramon, Count of Provence, Ximena de Barcelona i de Díaz, Stefania di Barcellona |
| Родитељи | Беренгер Рамон II Matilde d'Altavilla |
| Династија | Барселоне |
| Гроф Барселоне | |
| Период | 1095−1131 |
| Претходник | Беренгер Рамон II |
| Наследник | Рамон Беренгер IV, гроф Барселоне |
Био је син претходног грофа Барселоне Беренгера Рамона II Братоубице.
Гроф Барселоне је постао 1095. године и до 1097. године је владао заједно са оцем, а касније самостално.
Приморска Каталонија је представљала тада један од економски најнапреднијих делова Шпаније. У Каталонији су сељаци морали да, поред уобичајених кметовских обавеза, сносе и низ других, рђавих обичаја (malos usos). Сениор би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У рђаве обичаје спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. Феудалци су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт феудалаца, међу којима су се разликовали крупни — рикос омбрес, средњи и ситни — хидалго. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег.
Каталонија је била повезана са средоземном трговином и одржавала живе везе са Италијом и Јужном Француском. Од приморских градова у Каталонији прво је место припадало Барселони. Градови у Каталонији били су не само трговачки центри, у њима је цветало и занатство. Ту се развила металургија и производња коже, бродоградња и сл. Поморско право, разрађено у каталонским градовима, постало је право великог дела средоземних лука. У Каталонији су градови имали велики политички утицај [2].
Он је, потпомогнут једном пизанском ескадром, проширио своју власт дуж обале и опљачкао Мајорку [1].
Умро је 19. јула 1131. године у Барселони, а на престолу га је наследио син Рамон Беренгер IV Светац.
Породично стабло уреди
| 2. Беренгер Рамон II | ||||||||||||||||
| 1. Рамон Беренгер III | ||||||||||||||||
| 3. Matilde d'Altavilla | ||||||||||||||||
Извори уреди
- ^ а б в Пејнтер 1997, стр. 225.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 311.
Литература уреди
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.
