Ратибор Тривунац

Ратибор Т. Тривунац (Београд, 2. октобар 1981) јесте српски политички активиста, анархиста, издавач.[3][4] Био је члан и један од оснивача Анархосиндикалистичку иницијативу (АСИ). Шест чланова тог синдиката (тзв. „Београдска шесторка”), укључујући Тривунца кога су медији прогласили вођом, ухапшени су и оптужени за кривично дело међународног тероризма 2009. године. Осуђен је на условну казну. Због осталих анархистичких деловања, више пута је осуђиван на краће затворске казне.

Ратибор Тривунац
Тривунац 2023.
Пуно имеРатибор Т. Тривунац
Датум рођења(1981-10-02)2. октобар 1981.(42 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија,, СФР Југославија
ДржављанствоРепублике Србије
Републике Грчке
Занимањеиздаваштво
ОрганизацијаАСИ (20022015)[1][2]
Кривична пријаваоптужен за међународни тероризам
Кривична казнаосам месеци затвора, три године условне казне
Кривични статусна слободи
РодитељиТихомир Р. Тривунац
Косара Бошковић
РођациСоња Дрљевић (тетка)
Олег Новковић (брат од тетке)
Милош Тривунац (прадеда-стриц)
РодбинаСенка Тривунац (сестра)
Ратибор Тривунац (деда)

Породица уреди

Потиче из познате породице Тривунац из Суботинца, код Алексинца.[5]

И с очеве и с мајчине стране, далеки преци су му били свештеници СПЦ веома блиски руском писцу Лаву Толстоју и његовом утицају на православље.

Отац му је српски бизнисмен Тихомир Р. Тривунац, с којим Ратибор није имао добар однос током одрастања, између осталог и због идеолошких ставова јер је Тихомир био богати предузетник и капиталиста, а Ратибор анархиста и левичар. Тривунчев деда који се такође звао Ратибор (шифровано име „Бели”) био је један од најбољих обавештајца (генерал Удбе) свога времена који је био на директној вези с Јосипом Брозом, а на почетку рата је био побратим са Николом Калабићем.[6] Он признаје да му је деда био важна личност у одрастању. Стриц Ратибора Тривунца Старијег је био Милош Тривунац, угледни српски академик и германиста, који је био министар просвете у Влади народнога спаса Милана Недића. Тривунчев деда је волео да каже да је Милош био црна овца његове фамилије, а сам Ратибор за Милоша Тривунца говори да му није жао што је стрељан без суђења као нацистички колаборациониста.[7]

 
Милош Тривунац, Ратиборов прадеда-стриц

Тетка му је Соња Дрљевић, српска феминисткиња и анархиста. Тривунац сведочи да је због ње постао анархиста јер му је она давала анархистичко штиво. Она му је увек држала страну у идеолошкој борби против његовог оца Тихомира (Соњиног брата). Дрљевић га је упознала са Тривом Инђићем, српским академиком, и он се са 15 година придружио њиховој Београдској либертанској групи, која је у то време, према сведочењу Тривунца, била блиска анархизму.[8]

Анархизам и кривично гоњење уреди

Ратибор Тривунац је 2000. године уписао студије социологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Имао је жељу да буде наставник социологије у гимназији. Међутим, већ на првом семестру је правио проблеме на предавањима, а посебно професору Миодрагу Зецу у вези са либералном економијом. После три године школовања је напустио факултет и посветио се чланству у покрету АСИ који је основан 19. октобра 2002. године.[9]

Дана 21. маја 2009. Тривунац је ухапшен и осуђен на 10 дана затвора због паљења заставе САД уочи доласка потпредседника САД Џоа Бајдена у Београд.[10][11]

 
Арахосиндикалистичка застава коју користи и АСИ

Три месеца доцније, 24. августа 2009. група људи је молотовљевим коктелима палила грчку амбасаду у Београду из одмазде зато што је у Грчкој био притворен анархиста Тодорис Илиополус на једном скупу. Чланови АСИ-ја су осумњичени за овај напад, а стављао им се на терет кривично дело међународног тероризма.[12] Медији су тај догађај описали као „суђење десетлећа”, а њих су прозвали „Београдска шесторка” и претило им је од три до 15 година затвора. Сам термин „Београдска шесторка” је алудирао на шесторицу поткултурних револуционара који су ухапшени 1980-их година у СФРЈ јер су одударали од главне идеологије титоизма у то време.[13] Неки од чланова првобитне „Београдска шесторке” су били укључени у одбрану чланова АСИ-ја. Тривунца је бранило пет адвоката, међу којима су Срђа Поповић и Никола Баровић. Тривунац се, између осталог, бранио и тиме да је он и грчки држављанин, пошто му је једна бака била Гркиња и има грчки пасош. Провели су неколико месеци у притвору, а осуђени су на условне казне. Тривунац је добио три године условне казне, односно осам месеци затвора ако прекрши условну.[14]

Године 2011. је Тривунац био ухапшен и прекршајно осуђен на 15 дана затвора у КПЗ Падинска Скела јер је предводио скуп против НАТО-а у Београду, током посете генерала НАТО-а главном граду Србије.[15]

Почетком јануара 2022. године покренуо је свој серијал на јутјубу „Осматрачница” у ком Иван Златић и он коментаришу збивања у свету и Србији кроз два антикапиталистичка става, Златић као социјалдемократа, а Тривунац као анархиста.

Улоге уреди

Филмографија уреди

Год. Назив Улога
2000-те
2009. Стара школа капитализма Анархистички револуционар
2010-те
2010. Тилва Рош Вођа демонстрација (глас)
2018. Међу људима: Живот и глума

Приватни живот уреди

Ратибор Тривунац је вегетаријанац.[тражи се извор]

Српски редитељ Олег Новковић му је брат од тетке.[тражи се извор]

Поред српског пасоша, поседује и грчки.[тражи се извор]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ „Извор: www.nin.co.rs | Огуглао на привођења”. Архивирано из оригинала 24. 06. 2015. г. Приступљено 24. 06. 2015. 
  2. ^ Извор: Јутјуб канал “Happy TV”
  3. ^ Извор: www.baraba.rs
  4. ^ Извор: www.search.bisnode.rs
  5. ^ „Породица Тривунац”. Породично порекло (на језику: српски). 2015-11-01. Приступљено 2022-02-24. 
  6. ^ „Деда радио тајно, унук ради јавно”. Politika Online. Приступљено 2022-02-24. 
  7. ^ RTV Marš HD Valjevo (13. 3. 2019). „Ratibor Trivunac - Nema mesta rehabilitaciji, narod je presudio”. Јутјуб. Приступљено 24. 2. 2022. 
  8. ^ RTV Marš HD Valjevo, 13. 3. 2019. „Ratibor Trivunac - Anarhizam i Anarho sindikalistička inicijativa”. Јутјуб. Приступљено 24. 2. 2022. 
  9. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2022-02-24. 
  10. ^ „Uhapšen jedan anarhista i priveden reditelj Žilnik - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2009-05-21. Приступљено 2022-03-05. 
  11. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Oсуђен анархиста због паљења заставе САД”. www.rts.rs. Приступљено 2022-03-05. 
  12. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Ухапшени београдски анархисти”. www.rts.rs. Приступљено 2022-02-24. 
  13. ^ „Интервју - Борис Миљковић: О Југословенима, носталгији и Марини Абрамовић”. BBC News на српском (на језику: српски). 2020-11-27. Приступљено 2022-03-05. 
  14. ^ „Uslovne kazne za napad na ambasadu Grčke”. N1 (на језику: српски). 2016-07-25. Приступљено 2022-02-24. 
  15. ^ C, V. Z. „Lider srpskih anarhista iza rešetaka”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-03-05. 

Спољашње везе уреди