Ратина

Ратина
Ратина;
	Црква Рођења Св. Јована Крститеља у Ратини
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки
Град	Краљево
Становништво
— 2022.	3028
Географске карактеристике
Координате	43° 42′ 03″ С; 20° 45′ 02″ И / 43.700833° С; 20.7505° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	184 m
	Ратина Ратина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	36212
Позивни број	036
Регистарска ознака	KV

Ратина је насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2022. било је 3028 становника.

Овде се налази Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Ратини и локалитет Дивље Поље.

По народном предању име долази од „ратара“, јер су у њему некада становали „ратари манастира Жича“.^[1]

Ипак пре ће бити, према мишљењу Проф. Др. Миодрага Петровића, да је име села Ратина, настало од именице рт, који се налази при сливу Ибра у Западну Мораву, где је и Ратина. Од назива Ртина, настао је назив Ратина, а од именице ратари, изведеница би била Ратарина.

Демографија

У насељу Ратина живи 2157 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (38,3 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 859 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16. (према попису становништва из 2011. године)

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису становништва из 2002. године).

Историја

Археолошко налазиште у засеоку ''Дивље поље'' и ископине показују трагове цивилизације још пре 6500 година, који су припадали Винчанској култури.^[2]

Стеван Првовенчани је приложио својој задужбини манастиру Жичи и „Таласко с Ратинов и са Заклопитов Луком'' (мисли се на Ратину и данашњу Заклопачу). На Лангеровој карти ''Ratina'' је означена знаком за воденицу, односно скелу.

Вероватно зато што се Ратина налази покрај слива Ибра у Западну Мораву, на којима је било воденица.

У харачким списковима из 1818. године Ратина има педесет домова и 150 харачких глава.

Године 1844. Ратина је село у Карановачком срезу Чачанског „окружја“, има 97 кућа и 466 становника.

Сеоска заветина је Други дан Св. Тројица – Други дан Духова.^[1]

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.151
1953.	1.239
1961.	1.250
1971.	1.780
1981.	2.364
1991.	2.772	2.664
2002.	2.715	2.939
2011.	3.210
2022.	3.028

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	2.635	97,05%
Црногорци	51	1,87%
Хрвати	7	0,25%
Југословени	5	0,18%
Македонци	3	0,11%
Украјинци	2	0,07%
Бугари	2	0,07%
Словенци	1	0,03%
непознато	7	0,25%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	6	15
80+	18	22
75—79	30	45
70—74	64	79
65—69	58	69
60—64	87	83
55—59	67	65
50—54	88	91
45—49	119	110
40—44	91	101
35—39	88	71
30—34	98	96
25—29	100	89
20—24	108	99
15—19	96	115
10—14	67	95
5—9	75	64
0—4	72	74
Просек :	38,3	39,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	211	249	307	443	624	758	859

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	136	200	147	216	101	45	13	1	0	0	3,16

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.118	340	704	51	20	3
Женски	1.150	236	719	167	25	3
УКУПНО	2.268	576	1.423	218	45	6

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	619	63	0	0	204
Женски	451	145	0	0	104
Укупно	1.070	208	0	0	308

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	11	89	74	19	66
Женски	3	7	63	22	13
Укупно	14	96	137	41	79

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	6	43	11	10
Женски	3	3	14	16	38
Укупно	5	9	57	27	48

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	0	0	8
Женски	12	1	0	7
Укупно	25	1	0	15

Види још

Референце

^ ^а ^б „Порекло презимена, село Ратина (Краљево) - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). 2015-06-30. Приступљено 2023-08-28.
^ „ТАЈНЕ НАРОДА КОЈИ ЈЕ У РАТИНИ ЖИВЕО ПРЕ 6.500 ГОДИНА! – СИЏА” (на језику: српски). Приступљено 2023-08-28.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[poreklo.rs-1] а ^б „Порекло презимена, село Ратина (Краљево) - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). 2015-06-30. Приступљено 2023-08-28.

[2] „ТАЈНЕ НАРОДА КОЈИ ЈЕ У РАТИНИ ЖИВЕО ПРЕ 6.500 ГОДИНА! – СИЏА” (на језику: српски). Приступљено 2023-08-28.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]