Википедија

Регионални музеј у Добоју

музеј који се налази у Добоју

ЈУ Музеј у Добоју[1], пуног назива Јавна установа Музеј у Добоју[2], шире познат под старим називом Регионални музеј у Добоју[3], је матична културна установа од великог регионалног значаја.[4] Музеј у Добоју, према територијалној организацији музеја у Републици Српској, има статус матичног музеја[5]. По оснивачкој структури, типу и матичности у Републици Српској — односно чији су оснивачи јединице локалне самоуправе, Рјешењем министарства утврђен статус матичности — Музеј у Добоју је музеј општег типа, односно комплексног типа са одјељењима археологије, историје, етнологије, природњачких наука и историје умјетности у Републици Српској. Запослених у Музеју у Добоју је шест особа а седам је програма.

ЈУ Музеј у Добоју
Јавна установа Музеј у Добоју
Зграда Музеја
Оснивање8. новембар 1956.
ЛокацијаДобој
Република Српска
Врстамузеј завичајни, комплексног типа
Колекцијаархеологије, историје, природних наука, етнологије и историје умјетности
Посетиоци3.000-4.000
ДиректорНебојша Драгојловић, виши кустос етнолог
АдресаВидовданска бр. 4
Веб-сајтhttp://muzejdoboj.com/
Спољашњи видео-запис
Презентација музејске поставке „Човјек на тлу сјеверне Босне - фрагменти из прошлости” (2013. година)
Јубилеј музеја - 55 година постојања (2011. година)
Изложба у Музеју (2018. година)
Отворење легата Драге Хандановића (2022. година)
Вики амбасадор у Регионалном музеју у Добоју (2022. година)
UNESCO Picking of iva grass on Ozren mountain, Берба траве Иве, енг. језик

Музеј у Добоју посједује велику збирку предмета од великог значаја за регију Добој, али својим дјеловањем покрива простор сјеверо-источног дијела Републике Српске. Од самог оснивања поставке Музеја у Добоју су презентоване на начин да свједочи о животу на овом подручју од палеолита до данас. Музеј посједује око 20000 предмета. Мањи дио збирке је предочен јавности, отприлике петина од укупне колекције. Музеалије су распоређене на два спрата у пет изложбених простора и расположивом простору у ходнику. У плану су опремање још једног спрата и уређење простора који већ постоји, тренутно у фази реализације. У депоу у оквиру Музеја се налази остатак збирке који још није предочен јавности.

ЈУ Музеј у Добоју је основан 8. новембра 1956. године. Од самог оснивања па до ратних дејстава у Босни и Херцеговини Музеј у Добоју је дјеловао на подручју шире добојске регије. ЈУ Музеј у Добоју од 1995. године дјелује на подручју 10 општина који данас припадају регији Добој у Републици Српској: Добој, Дервента, Модрича, Теслић, Брод, Шамац, Петрово, Станари, Вукосавље и Лончари (Доњи Жабар). Дакле, Музеј у Добоју покрива простор са око 600 насеља.[6] Због недефинисане мреже музеја у Републици Српској, простор дјеловања Музеја у Добоју је знатно шири. Музеј у Добоју према потреби дјелује и на подручју Сарајевско-романијске регије али и за шире подручје сјеверне Босне.[7][8]

Правно уређење и финансирање рада ЈУ Музеја у Добоју уреди

У Републици Српској постоји десет музеја који су према територијалној надлежности организовани као централни, матични и локални музеји. Музеј у Добоју има статус матичног музеја, уз Музеј Козаре у Приједору и Музеј Херцеговине у Требињу.

Музеј у Добоју је комплексан и у погледу финансирања па су ту укључена Влада Републике Српске, Министарство просјете и културе Републике Српске и Град Добој[9] а за програмске активности укључени су и фондови или институције које финансирају пројекте из културе. За 2022. годину обезбјеђена су средства за уређење поткровља Музеја, реализација је у току.[10] За пројекат под називом Реализација дијела сталне поставке "Нематеријално културно насљеђе сјеверно-источне Босне" обезбјеђена су средства од 10.000,00 КМ средства из текућег гранта “Суфинансирање пројеката културе у Босни и Херцеговини” за 2022. годину.[11]

Релевантни Закони уреди

  • Закон о музејској дјелатности Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, бр. 112/21)
  • Закон о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине

Положај и смјештај уреди

Музеј је смјештен у адаптираној згради, завршеној 1938. године, у улици Видовданска 4 у ширем централном дијелу Добоја. Зграда је првобитно била Хрватски католички просвјетни дом. Акција изградње зграде започела је још 1935. године[12].

Визуелни идентитет зграде Музеја у Добоју допуњује и пано елипсастог облика, пречника метар и по, израђен у теракоти. Ријеч је о натпису имена музеја и постављен изнад врата. У центру тог натписа уграђен је један музејски експонат који потиче од прије три и по хиљаде година. Пано је израђен 2009. године аутора Драге Хандановића, добојског умјетника.[13][14]

Називи институције уреди

Од свог оснивања па до данас Музеј у Добоју је више пута мијењао своје име. Називи музеја у Добоју, по хронологији на основу података у Музеју, су били:

  1. Завичајни музеј у Добоју (1956-1989);
  2. Регионални музеј у Добоју (1989-2002);
  3. Музеј у Добоју (2002-2012);
  4. ЈУ Музеј у Добоју (2012-...).

Тренутни назив музеја је Јавна установа Музеј у Добоју али, и сада је у широј употреби, ранији назив Регионални музеј у Добоју.

Историјат Музеја у Добоју уреди

Оснивање и рад Музеја у ФНР (1963) Југославији

Музеј у Добоју основан је 8. новембра 1956. године као музеј комплексног типа са одјељењима археологије, историје и етнологије на подручју Народног одбора среза Добој као Завичајни музеј. Завичајни музеј у Добоју је био надлежан за подручје 12 општина која су припадале добојској регији прије територијалног разграничења на два ентинтета: Добој, Тешањ, Дервента, Модрича, Теслић, Брод, Оџак, Завидовићи, Маглај, Жепче, Шамац и Градачац.[15]

Први директор Музеја била је етнолог Оливера Ћулибрк. Oд почетка рада Музеја заступљене су научне дисциплине: археологија, историја и етнологија. У данашњој згради у којој се налази Музеј од 1965. године, основана је прва стална поставка која је била из Народноослободилачка борбе. Три године касније, 1968. године оформљена је и археолошка поставка, која је непрестано допуњавана, да би стални изглед добила 1984. године све до посљедње обнове 2022. године. Првобитни изложбени простор у оквиру зграде износио је око 250 m².

Музеј за време ратних дешавања у Југославији 90-тих година 20. вијека

У ратним дешавањима 1990тих година, музејска поставка је из безбједносних разлога склоњена на сигурно. Овај поступак се показао као оправдан јер је зграда музеја претрпела оштећења током тог периода.

Музеј у Републици Српској

Mузејскa дјелaтнoст је дјелатност од посебног друштвеног значаја и општег интереса за Републику Српску, а односи се на систeмaтскo истраживање, прикупљање, обраду, чување, стручну обраду прoучавање, заштиту, излагање и публиковање музејске грађе. Музејска дјелатност има задатак да музејску грађу, као дио националне и опште људске културне баштине, сачува, проучи и учини да буде доступна јавности.[16]

Послије завршетка рата, Музеј је био у великим проблемима. Била је потребна поправка оштећене зграде, очување музеалија у добром стању, и стручно организовање нове сталне поставке, које без обзира на квалитет у таквим условима нису могле задовољити интерес културне јавности. У то вријеме приоритет је био формирати сталну поставку. Упркос томе, музеј је све вријеме био отворен за јавност путем повремених тематских изложби, учешћем на различитим манифестацијама и скуповима, оглашавањем у средствима информисања, стручним часописима и на друге начине.

Поставка Музеја у Добоју, 2010. године уреди

 
Музеј у Добоју, 2012.

Прва послијератна стална музејска поставка је била комплексног типа, реализована у три изложбене сале и у расположивим просторима ходника. Тематски и хронолошки је била широког оквира. Презентованим музејским материјалом се настојало приказати регионални и локални развој различитих цивилизација и култура регистрованих на овом тлу.

Поставка „Човјек на тлу сјеверне Босне - фрагменти из прошлости” (2010. година) уреди

 
Музеј у Добоју, 2012.

Прва послијератна стална поставка „Човјек на тлу сјеверне Босне - фрагменти из прошлости”[17], отворена је 4. фебруара 2010. године, послије 18. година од посљедње поставке[18], на којој је у три изложбене сале и просторима ходника, на зидним и одговарајућим слободним паноима, изложено око 700 експоната. Музеј је поново имао улогу и значај као некада[19], на којој је приказано око 700 експоната из археологије, историје, геологије и етнологије.

Тематски и хронолошки Музеј у Добоју је широког спектра. Посебан значај те поставке је у томе што је она приказује регионални и локални развој цивилизација и култура које су постојале на овом подручју, као и хронолошки стални развој од најстарије прошлости (средњег палеолита) до друге половине 20. вијека кроз неке значајније догађаје. Она свједочи о животу у римским, византијским, средњовјековним, османлијским, аустроугарском и временима до периода социјалистичке Југославије. Свака просторија је пуна едукативних табли са описима сегмената поставке на коју се односи. Поставка је само мали дио богате колекције Музеја од преко 20000 предмета и документације, већи дио стоји у депоима, али доступан посјетиоцима на упит. Поставка је константно допуњавана, она није статичка категорија.

Аутори сталне поставке из 2009. године били су: виши кустос археолог Ђоко Јовановић, виши кустос историчар Милка Ћосић и виши кустос етнолог Небојша Драгојловић, директор Музеја у Добоју. Стална поставка се финансирала из више извора. Један дио је финансирало Министарство просвјете и културе Репубике Српске а дио град Добој од редовних годишњих прихода[20]

Пригодни водич-каталог „Човјек на тлу сјеверне Босне - фрагменти из прошлости”

Поставка је представљена и пригодним издањем водича-каталога под називом Човјек на тлу сјеверне Босне - фрагменти из прошлости (три верзије: ћирилица, латиница и енглеска верзија).[17][21] Ту на 97 страна текста илустрованог са 82 фотографије музејских експоната и факсимила докумената из разних временских периода, посјетиоцима пружа дио информација о експонатима представљених на сталној музејској поставци.[22] Каталог је је изашао из штампе 2. марта 2010. године. У публикацији су предочене историјско-друштвене теме и догађаји представљени у три цјелине: "Археологија сјеверне Босне, Добоја и добојског региона", "Осмовјековна историја добојског подручја" и "Етнографски записи с добојског региона".

Текстови у публикацији[17] не дају цјеловито и детаљно разрјашњење представљених предмета и друштвено-историјских тема и догађања, него само наговјештавају читаоцу и посјетиоцу Музеја да одговоре на питања о културно-историјској прошлости и баштини добојског подручја могу потражити у музејским фондовима.

Археолошка поставка

Археолошки дио поставке[17] представљен је кроз сљедеће периоде: палеолит, неолит, метално доба, антички и раносредњовјековни. Поставка указује на трагове људског постојања на просторима сјеверне Босне од прије 60.000 до 30.000 година прије нове ере или средњег палеолита. Поставка је обогаћена и керамичким предметима који су једно вријеме чувани у сарајевском Земаљском музеју, али су враћени зато што потичу са ових подручја.[23]

 
Гравура Добоја из 1697.

Представљене су сљедеће збирке:

  • Геолошка прошлост добојске регије (посебан сегмент);
  • Палеолитске и мезолитске културе панонске регије;
  • Неолит;
  • Енолит: бакарно доба, бронзано доба, гвоздено доба;
  • Римљани на Босни, Усори и Спречи;
  • Византија
Историјска поставка
 
Историјско одјељење, 2012. године

Историјски дио сталне поставке Музеја у Добоју[17], са преко 10 000 предмета из праисторијског периода и 4.000 јединица из античког и средњовјековног доба, обухвата период од средњег вијека до 1990-их година, у неколико, хронолошки, тематских увезаних цјелина (из осмовјековне историје добојског подручја):

  • Средњовјековна Усора (13. до 16. вијек) - самостална изложбена цјелина,
  • Стећци - средњовјековни надгробни споменици (унутар Музеја и у припадајућем лапидаријуму),
  • Усорска властела у повељама и писмима,
  • Средњовјековни манастири,
  • Градови – тврђаве,
  • Османско доба (1520. до 1878. године) - самостална изложбена цјелина,
  • Аустроугарска окупација и управа (1878. до 1918. година) - самостална изложбена цјелина,
  • Први и Други свјетски рат,
  • Управа и живот у заједничкој држави Југославији с периодима у Краљевини Југославији, Народно-ослободилачким ратом (НОБ-ом) и социјалистичким периодом (1918. до 1991. године).
Геолошка поставка

Геологија је представљена с петрогеним варијететима и фосилним остацима са простора добојског региона. Од изложених врста стијена наглашена је дијабаз, на чијој подлози је изграђена добојска средњовјековна тврђава. Посебну вриједност представљају фосилни остаци ријетког примјерка морског јежа[17].

Етнографска и етнолошка поставка
 
Етнолошка поставка, 2012. године

Етнографска и етнолошка поставка[17] је представљена у три цјелине на горњем спрату музеја у ходнику и двије просторије. У највећој просторији су експонати који се ту налазе и у најновијој сталној поставки из 2022. године: модел динарске куће, колекција средстава за привређивање и приказ градске куће са краја 19. вијека.

У посебној просторији је приказана нематеријална и културна баштина[17]: народна ношња, одјећа, модели манастира из добојске регија, прикази традиције и обичаја.

Описани су и представљени етнографски записи добојске регије[17] (изложбом у Музеју и у публикацији која прати изложбу из 2009. године[17]):

  • Поријекло становништва и задружни начин живљења;
  • Обичаји (свадба и рођење, погребни обичаји, Слава, саборовање, пољске молитве - масла, коледари, обичаји код Муслимана);
  • Вјеровања;
  • Становање (на селу и у градовима);
  • Привређивање;
  • Одијевање (на селу, распрострањеност ношњи, у градовима).

Музеј у Добоју, током поплава 2014. године уреди

Током катастрофалних поплава које су задесиле сјеверне дјелове Републике Српске 2014. године, нису биле поштеђене ниједна Културна Институција од изузетног значаја. Међу њима је био и Регионални музеј у у Добоју, који је претрпио знатна оштећења на инфраструктури зграде, највећа у 60 година постојања.[24]Комплетна стална поставка музеја је спашена захваљујући директору и радницима институције[25], уз помоћ и колега са стране[26]. Најтеже су били погођени дијелови зграде у подрумским просторима, гдје је услед поплаве која се акумулирала током неколико дана дошло до потпуног уништења пословног простора, главне конференцијске сале, покретног мобилијара и делимично оштећених подова и зидова археолошког депоа.[27] Музејска грађа није погођена поплавама, али је у опасности од високе влажности. Финансирање радова је обезбеђено из фондације Принца Клауса у износу већем од 15.000 евра. Музеј је био привремено затворен и 2015. године због реконструкције и све редовне активности и манифестације су биле отказане[28].

Музеј данас - Музејска поставка из 2022. године уреди

Музеј је обновљен, проширен за додатних 150 квадратних метара. Грађевински радови су трајали двије године. Поново је отворен 11. фебруара 2022. године у сврху излагања умјетничких дела академског вајара Драге Хандановића, које је овај добојски умјетник завјештао граду.[29][30] Средства за проширење музеја је обезбједио Град Добој у вриједности од 224.000 КМ.[31] На овај начин се одужује истакнутом умјетнику за његов труд, рад и допринос Граду.[32]

Зграда у коју је смјештен Музеј у Добоју се након доградње простире на 1100 m², од чега је око 700 m² намјењено као изложбени простор. Тренутни понуђени јавности је на 450 m² а у плану је уредити и остатак.

Поставка "Фрагменти из прошлости, културно-историјско и природно насљеђе сјеверо-источне Републике Српске" (2021. године) је најновија стална поставка.

Музеј у Добоју је матични музеј општег, комплексног типа са више изложбених поставки размјештених у пет одјељења (историјско, археолошко, етнолошко, природњачко и умјетничко). Посљедње, најмлађе одјељење је посвећено легату Драге Хандановића, добојског вајара и керамичара.[33]

Стална поставке је поучног и образовног карактера, те има за циљ подизање свијести грађана о историјском и културном богатству и разноликости, те значају и угрожености биљног и животињског свијета у региону Сјеверне Босне.

Лапидариј и двориште музеја уреди

 
Макете стећака - гроб војводе Момчила
 
Прави стећци

Двориште Музеја није велико и односи се на површину испред Музеја. Главни разлог формирања лапидаријума је заштита средњовјековних споменика културе који се налазе у посједу музеја. У Добоју не постоји Завод за заштиту споменика па тај дио је преузео Музеј у Добоју. Двориште музеја је бетонским прилазом згради и степеницама подијељено на двије површине.

Копије стећака Војводе Момчила

У дворишту Музеја у Добоју су смјештене двије цијелине стећака: два права стећка на његовој лијевој страни и модел Стећци Војводе Момчила на њеној десној страни.[34][35] Укупно је три модела стећака на тој страни.[36] Прва копија једног од три стећка постављена је 6. октобра 2012. године. Копије три стећка израђене су од армираног натур бетона и по изгледу, димензијама и просторном положају одговарају оригиналу. Аутор копије стећака је академски вајар и керамичар Драго Хандановић. Израда је трајала готово годину дана у сарадњи са стручњацима Музеја у Добоју.[37] Раду у музејској радионици претходио је десетодневни боравак на терену гдје су направили 19 отисака од гипсаних негатива са три стећка. Све три копије се састоје од 19 гипсаних и армираних дијелова. Копије су рађене у ситнозрнастој фракцији, тако да мрежа и квалитет бетона гарантују неограничену трајност стећака.[38]

Оригинални стећци

Два оригинална стећка, који се такође могу видети у дворишту Музеја, радили су традиционални сеоски мајстори средњег вијека. Први стећак је постављен у лапидаријуму 19. августа 2010. године. Средњовјековни стећак тежак 6 тона дислоциран је са простора старе, унутрашње некрополе у Шеварлијама[39]. Посљедњи стећак је пронађен у шумском дијелу насеља Какмуж на планини Озрен крајем 2012. године. Тај стећак је тежак неколико тона и потиче из средњег вијека. Један стећак, нађен у селу Осредак (општина Станари) се налази у унутрашњости Музеја као дио сталне поставке.[40]

Организација уреди

У саставу Музеја у Добоју дјелује 5 организационих јединица или одјељења:

  1. Археолошко одјељење,
  2. Историјско одјељење,
  3. Природњачко одјељење,
  4. Етнолошко одјељење и
  5. Умјетничко одјељење (одјељење историје умјетности или легат Драге Хандановића)

Музејски фондови и збирке уреди

Археолошко одјељење уреди

Кроз поставку археолошког одјељења[17] заступљени су налази који прате развој живота људи на овом подручју од најранијег палеолитског периода до османске управе у овој регији. Сталном поставком обухваћен је мањи дио цјелокупног фонда који сведочи о различитим културама и народима који су вјековима насељавали подручје регије Добој.

Први палеолитски локалитет у Босни и Херцеговини откривен је 1949. године у Макљеновцу поред Добоја, са континуитетом насељавања у посљедњих 100.000 година. Станишта средњепалеолитског човјека откривена су на локалитетима: Даниловића брдо и Грабовца брдо у Подновљу, Кадар, Камен, Палеолитски локалитет Лонџа, Хендек и Црквина у Макљеновцу, Марковац, Велики мајдан, Високо брдо у Лупљаници и Зобиште, Кушум у Карушама, Лушчић, Гај и Мала Градина у Кулашима али и много других. До 1984. године откривено је више од 100 палеолитских налазишта у долинама ријека Босне, Усоре, Укрине, Врбаса и Саве. Међу неколико пећинских палеолитских станишта у добојској регији је пећина Растуша[41] код Теслића. Неолитски локалитети на овом подручју су: ушће Усоре, Уларице, Шије, Шеварлије, Кладари, итд. Најзначајнији локалитет старијег гвозденог доба (од VII до IV вијека п. н. е.) је Доња Долина код Градишке.

Највреднији археолошки експонати су палеолитске камене алатке са локалитета Зобиште у Доњем Детлак код Дервенте,затим бронзанодопске сјекире, келтски шљем из Ритешића код Добоја и др.[15] Процјењује се да праисторијска збирка Музеја у Добоју броји око 10.000 јединица археолошке грађе, а античка и средњовјековна збирка око 4.000 јединица.

Посебна пажња је посвећена добојској тврђави Градина.

Главни чланак: Стари град Добој

Тврђава Градина није архитектонски значајна али је значајна за локалну заједницу због своје позиције и континуитета. На основу пронађених ископина процјена је да је тврђава подигнута око средине 14. вијека, највјероватније као утврђен дворац, а најбогатији слојеви археолошких ископавања и налаза везују се за период од краја 16. вијека до почетка 18. вијека, те за период Османског царства, када су Турци вршили и највеће преправке на објекту.[42]Најинтересантнији археолошки налази добојске тврђаве датирају из 16. вијека. Посебно се издваја бронзани свијећњак, риједак налаз у Европи, израђен у облику тулипана. Од осталих налаза из тог периода највише је војног наоружања као што су врхови самострела, дијелови плочастог средњовјековног оклопа, као и дијелови керамике.

Значајан је рестаураторски рад праисторијске керамике, јединствена радионица у Босни и Херцеговини[43]. Послије двије деценије чувања остатака стилизоване керамике, прво у Земаљском музеју у Сарајеву одакле су враћени у Музеј у Добој, приступило се обнови, конзервацији и рестауранији артефаката уз стручну помоћ добојског вајара и керамичара Драге Хандановића током 2013.[44] и2014. године након три године рада са вишим кустосом археологом Александром Јашаревићем.

Налази овог одјељења, преко 20 000 предмета, су распоређене хрононолошки у сљедеће збирке:

Збирке археолошког одељења
Назив Опис Слика
Праисторијска збирка Највећа је археолошка збирка у Музеју. Она броји више од половину укупних предмета археолошког одјељења. Највећи дио налаза долази са археолошких ископавања са простора сјеверне Босне. Хронолошки су заступљени сви периоди од најранијих палеолитских налаза до жељезнодобних налаза. Са истраживања праисторијских насеља на Вису, Крушковом пољу, Добору, Црквини, Брусници потиче разноврстан керамички материјал, док са праисторијских некропола у Грабовици и Липцу потиче богата збирка налаза од бронзе. Посебан дио збирке чине колекције остава бронзаног доба, са бројним и разноврсним предметима бронзанодобне индустрије.
 
Археолошко одјељење - стална поставка у Музеју 2022. године.
Античка збирка Веома је значајна јер највећи дио ове збирке чине налази са простора античког војног логора у Макљеновцу и његове непосредне околине. Поред разноврсних налаза војне опреме ту су и предмети свакодневне употребе од керамике, кости и стакла. Посебан дио чини нумизматичка колекција са простора војног логора и цивилног насеља гдје пратимо оптицај новца од 1-4. вијека. Нешто мањи дио налаза прикупљен је откупом или поклоном.
 
Збирка накита
Средњовјековна збирка Чине је углавном предмети који су пронађени приликом археолошких истраживања тврђава на доњем току Босне а то су: Добор, Добој и Маглај. Поред предмета свакодневне употребе попут разноврсног алата и керамике, збирку чине и богате колекције хладног наоружања и раног ватреног оружја. Са истраживања средњовјековних некропола потичу налази накита, док је иста збирка обогаћена поклонима и откупом.
 
Збирка хладног наоружања
Збирка из османског периода У овој збирци као посебно издвојеном дијелу у оквиру одјељења, фокус је на период од 16. до 18. вијека. Налази потичу са археолошких ископавања на средњовјековним тврђавама на Добору, Добоју и Маглају. Нешто мањи дио налаза, углавном новца и керамичких предмета сакупљени су путем поклона или откупа у последњих више од пола вијека. Највећи дио налаза чини разноврсна кухињска и трпезна керамика, затим налази наоружања, накита, коњске опреме и новца.
 
Дио збирке из османског периода
Остеолошка збирка Ова збирка је посебан дио збирке археолошког одјељења Музеја. Њу чини колекција остеолошких налаза који потичу са археолошких истраживања праисторијских и средњовјековних некропола са подручја сјеверне Босне. Највећи дио чине налази спаљених костију са истраживања некропола културе Барица-Гређани, док остали налази потичу са ископавања средњовјековних некропола.
 
Посуда из Мочила

Историјско одјељење уреди

Историјско одјељење Музеја у Добоју[17] је формирано по оснивању Музеја и првобитно је било Одјељење радничког покрета и НОБ-а. Историјска стална поставка обухвата више тематских цјелина: Средњовјековна Усора, Манастири, Градови-Тврђаве, Османско доба, Аустро-Угарска окупација и управа, Добојски логор, Добојски крај у Краљевини Југославији, у Другом свјетском рату и у послијератној изградњи. Одјељење располаже са 6000 предмета.

Најновијом музејском поставком из 2022. године представљено је богато историјско насљеђе добојског краја кроз седам различитих збирки и посебним фондом Отаџбинског рата:

Збирке историјског одјељење
Назив Опис Слика
Збирка архивске и мемоарске грађе Збирка архивске и мемоарске грађе је најбројнија збирка у историјском одјељењу музеја у Добоју. Закључно са 2021. годином она броји више од 2.500 јединица архивске и мемоарске грађе. Мањи дио је доступан јавности као дио сталне поставке, остало је депоновано и доступно је посјетиоцима на упит. Сва грађа је систематизована хронолошки и временски припада периоду 19. вијека. У збирци се чувају различити документи као што су: извјештаји, рјешења, одлуке, прогласи, наредбе, позивнице, ратни дневници, чланске карте, обвезнице и сл., али и друга документа органа војних и цивилних власти, организација, друштава, институција и слично. Најбројнији су документи који се односе на раднички покрет и народно-ослободилачки рат. Поред документарне, посебну емотивну вриједност имају докумената, као што су: Проглас Покретног пријеког суда о осуђеним устаницима на смрт, спискови ухапшених Срба, Јевреја, неколико опроштајних писама устаника осуђених на смрт од стране усташке власти и други документи. Значајан број архивске грађе у збирци су преписи из других сродних установа. У збирци су и фондови мемоарске грађе учесника НОБ-а са преко 600 и фонд Отаџбинског рата са преко 400 бројева. Архивска грађа у Музеју је кориштена при писању монографија и других публикација, као и при реализацији историјских поставки, које су презентовале културно-историјску прошлост подручја Сјеверне Босне.
 
Историјско одјељење - стална поставка
Збирка фотографија Збирку чини колекција фотографија која је веома значајна за музеј. Састоји се од неколико хиљада фотографија. Основни критеријум за прикупљање истих је била њихова документарност. Фотографијом су овјековјечена значајна историјска збивања, ратна догађања, личности које су обиљежиле историју, науку, културу, спорт, насеља, објекате, народне ношње и др. на простору добојске регије. Фотографијом је забиљежена велика поплава у Добоју јула 1915. године, као и оне из маја 1965. године, (документовано великим бројем фотографија) и маја 2014.године, (електронска форма). У збирци су и фотографије које прате град али и израстање градова у добојској регији (Дервенте, Теслића, Брода…), као и првих жељезничких објеката, индустријских капацитета и сл. Највећи број фотографија је из периода НОБ-е и послијератне изградње добојског подручја. Од 2000. године, када у Музеју почиње употреба дигиталне технике, забиљежено је више хиљада фотографије у електронској форми. Збирка садржи и старе разгледнице градова добојске регије с почетка и друге половине 20. вијека као и двадесетак старих фото-албума. Већина збирке је тренутно у депоу или доступна на упит.
 
Збирка фотографија
 
Презентација креирана по мотивима старих фотографија Добоја
Збирка оружја, опреме и других предмета Збирка поседује примерке ватреног и хладног оружје. Већина њих временски датира од 19. вијека до краја Другог свјетског рата. Посјетиоци ће моћи видјети експонати: пушке Манлихер, француска пушка МАС-36, Маузер-Заставина М – 24, неколико кратежа, пиштоља-револвера; Глисенти, Берета, Раст-Гасер, једнометни ловачки, занатски капислари; митраљези: МАКСИМ, МГ-08, и Мадсен 1924; бајонети, свечане официрске сабље Војске Краљевине Југославије, њемачки СС нож-Солинг, из Другог свјетског рата и сл,). Ту се налазе и дијелови војне опреме и наоружања као што су: војнички шљемови, чутурице, ручне бомбе, војне униформе (официрски шињел ЈНА, официрска униформа ВРС: радно-ратна и свечана, униформа словеначке војне јединице у саставу СФОРА), опрема цивилне заштите из претходне државе, печати војних и цивилних власти…,(око 100 предмета). У збирци је и неколико старих рачунарских и писаћих машина марке: Мигнон, Тип-Тап, Грове, Халда, Андервуд, Топс, Олимпија, Бисер, Виктор.
 
Збирка оружја
Збирка штафета, ордења и плакета Ову збирку која посебно плијени пажњу, садржи: локалне штафете младости, пехари, заставе и заставице које су у послијератним радним акцијама освајале омладинске радне бригаде. Пoсебно је вриједан експонат - олимпијска бакља, која је ношена на добојском подручју приликом одржавања Зимских олимпијских игара 1984. године у Сарајеву. У збирци су чувају и одликовања, ордење и плакете, која су додјељивана појединцима и институцијама у претходној држави за различите заслуге. Збирка тренутно броји преко 250 предмета.
 
Збирка штафета
Збирка штампе и диплома Збирку чине примјерци послијератне штампе добојске регије. Ту се могу пронаћи новине од педесетих година прошлог вијека као што су: Дервентски лист, добојски Глас комуна, бродски Наш лист, Борбино ванредно издање на Омладинској прузи Шамац-Сарајево, 1947. године. Даље, ту су и дипломе додјељиване појединцима, установама и организацијама, а поводом разних јубилеја и посебни примјерци каталога. Збирка садржи и штампу везано за Отаџбински рат и вријеме стварања Републике Српске (Српска војска, Крајишки војник, Српска вила, Видовдански, Петровдански и Илиндански билтен, Тенкист, Возућица, Озренске новине, Глас Требаве, Круна, Глас Озрена, Свитања, Озренски видици, Истина, Удрим…).
 
Збирка диплома
Збирка старих рукописа Ово није велика збирка, броји 25 бројева и чине је фотокопије средњовјековних повеља, дописа, разрјешница из Дубровачког архива, које имају значај за подручје дјеловања Музеја.
 
Историјско одјељење - стална поставка у Музеју 2022. године.
Збирка плаката Ово је најмлађа збирка по времену формирања у Музеју. У њој су плакати, леци, политички и страначки програми, памфлети и други промотивни материјал, од 80-их година прошлог вијека укључујући и период од увођења парламентаризма од (1990). године па до данашњих дана. Плакатом су најављивани политички, привредни, спортски, културно-просвјетни и други догађаји на регији. Одјељење је смјештено у приземљу Музеја, а у виду декорација поједине фотографије су постављене као тапете на ходнику горњег спрата као увод у етнолошку збирку.
 
Плакат, радна акција грађења пруге Шамац-Сарајево

Етнолошко одјељење уреди

Етнолошко одјељење Музеја у Добоју чува етнографске записе добојског краја[17]. Одјељење етнологије броји око 2.000 музејских предмета који су од 2008. године распоређени у седам збирки:

Збирке етнолошког одјељења
Назив Опис Слика
Кућа и елементи архитектуре Етнолошка збирка обухвата предмете који су у вези народног градитељства градске и сеоске архитектуре. У Музеју је постављена Динарска кућа из прве половине 20.тог вијека, пренесена са подручја планине Озрен у околини Добоја која је, због своје величине, скраћена да би се уклопила у простор. Унутар ње су двије просторије и поткровље са карактеристичним намјештајем и употребним предметима.
 
Кућа динарског типа из Бољанића
Покућство Покућство је дио етнолошке збирке коју чине сакупљени предмета које се односе на намјештај, посуђе и текстилно покућство градског и сеоског кућног ентеријера. У збирци се истичу троја врата која су примјер стила.
 
Етнолошко одјељење - Стална поставка у Музеју, 2022. године.
Привређивање Приказано је као дио етнолошке збирке која обухвата предмете примарног (земљорадња и сторчарство) и секундарног (воћарство, пчеларство, саобраћај, лов и риболов и допунско привређивање) привређивања.
 
Збирка традиционалног привређивања
Занати и трговина Ову збирку чине предмети који се односе на све занате којим су се бавили људи на простору који Музеј у Добоју покрива својом дјелатношћу.
 
Стари занати и трговина
Кућна радиност Збирку чине предмети који представљају прибор и процес производње у оквиру кућне радиности, као што су: справе за прераду влакана, ткачке справе и помагала и прибор и мустре за шивење, вез и плетење и сл.
 
Кућна радиност
Одијевање Збирку чине предмети који се односе на сву градску и сеоску одјећу, обућу, накит и украшавање.
 
Накит
Нематеријална баштина Чине је предмети, документи и фоно, аудио-видео и фото записи који се односе на друштвени живот и духовну културу. У претходној сталној поставци музеја под називом "Човјек на тлу Сјеверне Босне" посебна просторија на горњем спрату је била посвећена овој збирци али је дио веће поставке.
 
Екран за посјетиоце, приказ етнолошког филма - Музеј у Добоју, изглед 2022. године

Природњачко одјељење уреди

Богатство биљног и животињског свијета добојског краја, али и шире добојске регије и регије Сјеверне Босне се очитује кроз сталну поставку Музеја из 2022. године. У оквиру ове поставке приказане су већи дио присутних врста биљака и животиња од којих су многе угрожене утицајем човјека на њихово природно станиште.

Богата флора и фауна Сјеверне Босне представљена је у 7 визуелних цјелина у оквиру истог одјељака и на занимљив, живописан начин, приказује биљни и животињски свијет наших крајева с посебан осврт на два карактеристична станишта краја а то су планина Озрен и подручје резервата Тишина у општини Шамац. На малом простору музејски радници су се потрудили да креирају осјећај као да се посјетиоци налазе у шуми или мочвари. На веома лако сагледљив начин, ова поставка приказује богатство природног насљеђа на нашим просторима тако да посјетиоци могу да на једном мјесту виде и упознају се о многим врстама из флоре и фауне добојског краја, које иначе ријетко сусрећу у природи. То је велики образовни потенцијал и значајан је посебно за младе генерације.

На самом улазу у одјељење, са десне стране, је витрина са водоземцима. На пратећој едукативној табли су подаци о гмизавцима и водоземцима. Приказана колекција броји 10 мокрих препарата. У продужетку је низ од 12 мокрих препарата змија уз велике едукативне табле са двојезичним натписом (на српском и енглеском језику) за сваког од њих. Многе експонате је изузетно тешко прикупити јер су неке врсте веома ријетке и ова поставка је у сталном уређењу.

Историјат одјељења

Природњачко одјељење Музеја у Добоју је млађа збирка у Музеју. Збирка је формирана у посљедњих неколико година. Покушаји оснивања природњачког одјељење Музеја у Добоју може се везати за Винка Калиха, који је своју збирку препарираних инсеката, биљака и животиња почетком 70-их година 20. вијека покушао реализовати у нашем музеју али је због промјене посла и селидбе у Тузлу 1974. године са собом понио и ту збирку која је и данас основа природњачког одјељења у Тузли[45]. Пријемом биолога од 2012. године, Музеј у Добоју почиње са формирањем овог одјељења. Врше се истраживања природног насљеђа и пристизање првих експоната у музејске збирке са простора који Музеј својим дјеловањем покрива. У 2022. години реализована је и изложба, која постаје саставни дио сталне музејске поставке. У овом одјелењу се од 2022. године налази преко 200 предмета разврстаних у неколико засебних збирки:

Збирке природњачког одјељење
Назив Опис Слика
Палеонтолошка збирка Палеонтолошка збирка обухвата налазе квартарних бескичмењака, кичмењака и фосилне флоре при чему је подјела базирана на хроностратиграфској класификацији. Збирка остатака кичмењака састоји се од остатака риба и сисара. Палеонтолошки материјал састоји се и од дијелова мамутових костију. Палеоботаничку збирку чине остаци виших и нижих биљака, сачуваних претежно у виду лиснатих отисака и дијелова окамењених стабала и грана. Стијене с фосилним остацима чврст су доказ о геолошкој прошлости и биолошкој еволуцији. Због временског периода настанка и тематски је везана за археолошко одјељење па ту збирку дијеле оба одјељења и просторно је смјештена у централни дио доњег спрата Музеја.
 
Зуб мамута
Петрографско-минералошка збирка Ову збирку чине узорци минерала и стијена са подручја сјеверне Босне и вриједна је презентација цјелокупне геолошке прошлости на простору добојске регије али и цјелокупне регије Сјеверне Босне. Постаљена је у централну салу са археолошким одјелом. Остатак збирке природњачког одјељења Музеја (флора и фауна) постављена је у посебној просторији отвореној након посљедње реконструкције и проширења зграде Музеја.
 
Узорци минерала и стијена са подручја сјеверне Босне
Херпетолошка збирка Чини је збирка водоземаца и гмизаваца и састоји се од влажних и сувих препарата. Сталном поставком из 2022. године презентовано је 14 змија које се налазе у мјестима које припадају добојском крају али и за цијелу сјеверну Босну. Експонати су презентовани у форми влажних препарата уз детаљну едукативну таблу везану за сваки експонат.
 
Водоземци - презентација Музеја. Стална поставка у Музеју, 2022. године.
Ихтиолошка збирка Ова збирке природњачког одјељења Музеја садржи колекцију влажних и сувих препарата риба и водоземаца сакупљених на територији цијеле сјеверне Босне. Сталном поставком из 2022. године презентовано је 12 водоземаца као посебна визуелна цјелина, те 33 рибе у двије визуелне цјелине.
 
Рибе.природњачко одјељење Музеја у Добој, 2022.
Зоолошка збирка Ова збирка природњачког одјељења Музеја броји углавном дермопластичне препарате кичмењака. Колекција сисара је знатно мања, али са репрезентативним примерцима и представља типичну фауну нашег подручја са посебним приказом двије колекције:
  • Ријетке и угрожене врсте мочварно-барског комплекса Тишина и
  • Планина Озрен, односно Ендемске, ријетке, заштићене и угрожене врсте на Озрену.
 
Вук, дио сталне поставке природњачког одјељења, зоолошка збирка

Одјељење историје умјетности уреди

Главни чланак: Драго Хандановић

Најновије одјељење у Музеју, које је званично отворено 11. фебруара 2022. године, чини збирка награђених радова које је добојски вајар Драго Хандановић завјештао Граду Добоју.[46][47] Музеј је обновљен и проширен да би могао прихватити збирку умјетнина. Управо је Гранд-при награда Хандановића 2018. године била подстицај за проширење Музеја у Добоју.[48] Поклоњена збирка броји 100 умјетничких дијела са комплетном пратећом документацијом. Дио је изложен у сталној поставци Музеја. Ријеч је о 38 најљепших дијела израђених у керамици, односно мајорици перфорираног глиненог тијеста и теракоти.[49][50] То су дијела која су била изложена на многим ликовним догађањима и значајним изложбама код нас и у свијету. Сва изложена дјела су потврђена као вриједности многим признањима, укључујући и значајну награду Удружења ликовних умjетника примjењених умjетности и дизајнера Босне и Херцеговине Гранд При награду за керамику[51],[52], највећим признањем у Босни и Херцеговини за 2018. годину.[53],[32] Умјетничка поставка се састоји из два дијела. Овај Хандановићев поклон сматра се зачетком одјељења историје умјетности. Остатак умјетнина је депонован и у плану је да се излаже као мобилна, гостујућа изложба.

  • Скулптуре Драге Хандановића у Музеју у Добоју
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Привремене активности и догађаји уреди

Поред сталне поставке Музеја, периодично се одржавају и разне друге активности или изложбе. Активности се реализују у склопу културног календара Добоја или као независне манифестације.

Манифестације у музеју

Посебан вид дјелатности ове институције представља учешће у организацији и реализацији манифестација фестивалског карактера са међународним учешћем. Посебно се истичу сљедеће активности:

  • Међународни фестивал археолошког филма[54]

Фестивал је реализован у сарадњи са Народним музејем из Београда. Било је три фестивала као годишњи догађај од 2011. до 2013.[55] године.

  • Међународни фестивал етнолошког филма[56]

Фестивал је реализован у сарадњи са Етнографским музејом из Београда.[57]Фестивали су се реаизовали 2011.[58] и 2017.[59] године.

Културни догађаји

У Музеју у Добоју је 2. новембра 2011. године представљена књига "Школска завичајна збирка ' идеја и стварност", аутора Живка Секулића из Бање Луке, у издању Педагошког завода Републике Српске autora.[60]

Музеј је обиљежио важан јубилеј - 60. година постојања 2016. година низом активности. Радно вријеме музеја је у том периоду продужено (понедјељак-петак од 7 до 20 часова, субота од 9 до 14 часова).[61]

Изложбе Музеја у Добоју

Уз сталне поставке Музеј је организовао низ привремених изложби.

Гостујуће изложбе у Музеју у Добоју

Гостовања изложби Музеја у Добоју у другим музејима

Гостовање у Теслићу, јануара 2012. године отворена је изложба макета манастира добојског краја[78].

Гостујућа изложба Музеја у Добоју: „Живот у бронзи – оставе касног бронзаног доба из Музеја у Добоју“[79],аутора MA Александра Јашаревића, у трајању од 3. до 25. фебруара 2016. године (тема: бронзанодобна металургија - остава оружја и оруђа из Мајдан/Риџала, керамичке посуде и накит из Липца, те пољопривредно оруђе из Грапске, тродимензионални предмети).

Изложба "Добојски логор, култура сјећања 1915-2015" гостовала је широм Републике Српске: у Музеју Стара Херцеговина у Фочи на манифестацији Ноћ Музеја отвореној 2016. године[80], онда је отворена 15. јуна у Палама[81], а 12. новембра 2016. године је отворена у Музеју Херцеговине у Требињу[82]. Изложба је креирана уз помоћ Архијерејског намјесништва Српске православне цркве и средњошколаца града Добоја.

У оквиру Међународног сајма књига и 26. изложбе „Арт Експо“ 2022. године представљен је дјелокруг рада Музеја у Добоју на главној бини у организацији Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама[83].

Привремене едукативне активности

У склопу музеја одржавала се и школа грнчарства коју је водио академски вајар Драго Хандановић 2014. године, који је и аутор реплика три стећка постављених у дворишту Музеја. Стећци су посвећени Војводи Момчилу, његовој супрузи и његовој власти. У сарадњи са Народном библиотеком Дервента организована је грнчарска радионица априла 2012. године. Полазници су савладали основе моделирања на грнчарском колу које подразумјевају три основна процеса: центрирање, извлачење и отварање. Радили су отворену и затворену посуду и на крају патинирање.[84]

Стручни рад уреди

Стручни кадар Музеја у Добоју дао је значајан допринос истраживању, очувању и промоцији културно-историјског насљеђа добојског краја. Издвојена су постигнућа у неколико од многих поља дјеловања Музеја у Добоју

Допринос у археологији уреди

Стручњаци музеја радили су на значајним археолошким налазиштима у добојском крају али и шире као самостални пројекти или у склопу већих домаћих и међународних истраживачких пројеката. Испитивање локалитета и систематска истраживања у Макљеновцу спроводио је и финансирао Музеј у Добоју почевши од 1958. године а посебно 1963. и 1964. године. То су само дио истраживања археолошких локалитета добојског краја који има велики потенцијал[85]. У новије вријеме издваја се учешће археолога Музеја у пројекту „Палеолит сјеверне Босне“ од 2006. до 2010. године, заједничком подухвату Музеја Републике Српске, Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске и универзитета у Кембриџу, а касније и Лестер Универзитета. Прикупљени археолошки материјал се истражује и складишти у Музеју у Добоју.[86][87]

Александар Јашаревић, виши кустос-археолог је дао значајан допринос развоју археологије на овом подручју. Током рада у Музеју у Добоју поднио је 22. фебруара 2013. године, петицију/приједлог за проглашење археолошког локалитета: Праповјесно насеље на Вису код Дервенте, националним спомеником Босне и Херцеговине.[88] Такође, истог дана поднио је петицију за палеолитске локалитете у Макљеновцу код Добоја.[89]

Значајан допринос дају и у археолошким истраживањима прошлости добојског краја. Руководио је радовима на локалитету Манастира Удрим који су започели у октобру 2018. године, а трајали и наредне године.[90][91] посебно на раду на добојској тврђави 2016. године[92][93] десетак дана, а онда наредне 2017. године од марта до краја маја.[94]

Значајан допринос археолошком истраживању Манастиру Папраћа 2022. године.[95][96][97][98][99][100]

Учествује у пројекту "Ревитализација средњовјековног насљеђа Сарајевско-романијске регије - фаза један" гдје се три мјесеца радило на резиденцијалном комплексу на подручју Пала који је припадао династији Павловић.[101] Значајни радови су и на археолошким ископавањима на локалитету Грич-Хрватиновићи у општини Тешањ.[102][103] Стручњаци Музеја учествују у бројним активностима, као што је учешће у изради студија о споменицима о народноослободилачком рату у Босни и Херцеговини[104], објављеној јула 2020. године.

Допринос у етнологији уреди

Етнологија је заступљена од самог оснивања Музеја. У новије доба посебно се издваја рад на нематеријалној културној баштини - Берба ивa траве на планини Озрен[105]. Активност је уврштена 2011. године у Службену листу нематеријалне културне баштине (НКБ) Републике Српске и Босне и Херцеговине, а 2018. године уписано је на УНЕСКО-ов[106] Репрезентативни списак нематеријалне културне баштине човјечанства.[107] Номинацију је припремио за Унескову листу нематеријалног културног насљеђа још 2016. године.[108]Чланови Комисије за сарадњу Босне и Херцеговине с Унеском подржали су 31. марта 2016. номинацију елемента „Брање траве иве на Озрену” за упис на листу нематеријалне културне баштине човјечанства[109].

Презентације нематеријалног културног добра добојског краја је дио и изложби музеја и промоције исте на манифестацијама у земљи и иностранству. Изложба “Свјетско нематријално насљеђе са простора Републике Српске на УНЕСКО-вој листи”, отворена 3. јуна 2019. године у изложбеном простору Општине Града Солуна, приређена је уз ангажман Представништва Републике Српске у Грчкој. Изложбу је отворила шеф Представништва Јелена Јовановић Атханасиоу, а свечаном отварању присуствовали су директор Музеја Републике Српске Миладин Савић, музејски савјетник етнолог Владимир Ђукановић и M.Sc. Небојша Драгојловић, виши кустос етнолог и директор Музеја у Добоју.[110][111] Иста изложба је представљена у Бечу током октобра 2019. године, чиме је уједно затворена манифестација "Дани Србије и Српске у Аустрији".[112] Рад на елаборату везаном за бербу траве Иве[113] допринио је и да се децембра 2021. године прогласи Заштићено станиште Гостиљ, које се простире на подручју града Добоја на укупној површини од око 132 хектара, чиме је завршен дванаестогодишњи процес на институционализацији те очувању овог природног и културног насљеђа.[114][115]

Допринос на пољу културе уреди

Добојски умјетник Драго Хандановић је као сарадник обавио и значајан рестаураторски рад у лапидаријуму Музеја - копије стећака војводе Момчила (2013. године) и археолошке збирке - 20 керамичких посуда, односно остатака стилизоване керамике украшених ритуалним формама из периода неолита, енеолита, бронзаног и гвозденог доба, који потичу са локалитета на подручју Добоја, Дервенте (највећа колекција је са подручја Вис Модран), Брода и Модриче (2013. и 2014. године).[116][117][118]. Задатак умјетника је био да на основу керамичких фрагмената направи одговарајућу форму, уз обавезу да сачува разлику између оригиналне ископине и рестаурираног дијела. Рестаурирани дијелови праисторијске керамике су дио сталне поставке.

Сарадња са локалном заједницом уреди

Музеј у Добој је значајан центар културе и носилац очувања културног и историјског наслијеђа и важна је тачка у туристичкој промоцији града Добоја.[119] Посјета Музеју је дио службених протокола званичних посјета Граду Добоју[120][121] али и препорука путника шта видјети у Добоју.[122]

Посјетиоци изложби могу наћи цјеловито и детаљно разјашњење представљених предмета и друштвено-историјских тема и догађаја, као и одговоре на питања о културно-историјској прошлости и баштини подручја који се могу потражити у музејским фондовима.

Музеј има и едукативан карактер и може имати велику улогу у образовном процесу. Стална поставка је дјелимично усклађена са наставним планом и програмом што омогућава реализацију часове историје, биологије, екологије и ликовне умјетности у Музеју доживе на интересантан начин и тако лакше савладају градиво. Организоване су посјете ученика основних[123][124][125] и средњих школа[126] као и званичних посјетилаца града Добоја као и бројних организованих група[127].

Иако Музеј у Добоју нема музејског педагога, сви запослени се надају да ће нова поставка посебно привући младу публику у Музеј, што је са становишта Министарства просвјете и културе посебно значајно, с обзиром да је развој публике један од пет стратешких циљева зацртаних у Стратегији развоја културе Српске.

Промоција дјелокруга рада Музеја у Добоју уреди

Током више деценија рада Музеја у Добоју рад је био комбиновани - од манифестационог рада као што су изложбе, промоције и да буду видљиви на локалној културној и туристичкој сцени до стручног, кустоског рада и рада у депоима те теренско истраживање и сакупљање предмета.

Музеј дјелује и образовно у сарадњи са васпитно-образовним установама на подручју Града Добоја и Туристичком организацијом Добој (ТОД).

Основна намјера нове поставке је подизање свијести посјетилаца о културном и историјском богатсву добојског краја, те разноликости, значају и угрожености живог свијета у домаћим крајевима.

Промоција дјелокруга рада музеје реализује се и кроз многе тематске изложбе и исте су и презентоване и на другим локацијама.

Од 20. јуна 2022. године посјетиоци Музеја могу користити викимедијине вишејезичне кјуар кодове да сазнају више о појединим експонатима.[128][129][130] Тиме је Музеј у Добоју постао други музеј у Босне и Херцеговине који користи наведену технологију, послије Музеја Старе Херцеговине у Фочи, а прије Музеја Херцеговине у Требињу.

Директори институције уреди

Директори Музеја у Добоју, по редосљеду на основу података из Музеја у Добоју, били су:

  1. Оливера Ћулибрк, етнолог (1956-1969);
  2. Бранко Белић, археолог (1959-1972);
  3. Предраг Вучковић (1972-1976);
  4. Бранко Белић, археолог (1976-1980);
  5. Добрила Бјелић, етнолог (1981-1986);
  6. Хаџија Хаџиабдић, историчар (1986-1992);
  7. Добрила Бјелић, етнолог (1992-2000);
  8. Милка Ћосић, виши кустос историчар (2000-2003);
  9. Ђоко Јовановић, археолог (2003-2008);
  10. Небојша Драгојловић, виши кустос етнолог (2008-...)

Информације за посјетиоце уреди

Посјете музеју су омогућене сваког радног дана од 7.00 до 16.00 часова. Улаз је бесплатан за све посјетиоце.

Приземље зграде је високо али је обезбјеђен теретни лифт, који је доступан на упит. Спрат Музеја није лако доступан особама са инвалидима.

Приземље Музеја је посвијећено сталној поставци археолошког, историјског и природњачког одјељења. У великој сали је доступно и ограничено подручје за одмор и интеракцију са посјетиоцима.

Спрат са двије велике просторије и припадајућем ходнику су посвијећено етнолошком одјељењу и одјељењу за историју умјетности (легат Драге Хандановића). Поткровље Музеја је реконструисано и у току је припрема за нову поставку посвећену нематеријалној културној баштини.

На спрату Музеја, у дијелу зграде гдје је смјештено етнолошко одјељење на екрану је могуће одгледати тематски видео на екрану причвшћеним за зид и послушати припадајући звучни запис преко слушалица. Од 20. јуна 2022. године посјетиоци Музеја могу користити викимедијине вишејезичне кјуар кодове да сазнају више о појединим експонатима.

Галерија уреди

Музеј у Добоју уреди

  • Изглед Музеја у Добоју
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Двориште-лапидаријум Музеја у Добоју уреди

Први спрат уреди

  • Археолошко одјељење Музеја у Добоју, 2022. године
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  • Историјско одјељење Музеја у Добоју, 2022. године
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  • Природњачко одјељење Музеја у Добоју, 2022. године
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Други спрат уреди

  • Етнолошко одјељење Музеја у Добоју, 2022. године
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  • Одјељење историје умјетности Музеја у Добоју - Легат Драге Хандановића, 2022. године
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Поткровље Музеја у Добоју уреди

  • Поткровље Музеја у Добоју

У припреми!

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Akta.ba. „JU Muzej u Doboju - Akta.ba”. www.akta.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-03-01. 
  2. ^ „JU Muzej u Doboju - Free Search”. search.bisnode.ba. Приступљено 2024-03-01. 
  3. ^ „Google Travel”. www.google.ba. Приступљено 2024-03-01. 
  4. ^ „Kultura”. Grad Doboj (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-03-01. 
  5. ^ „СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА КУЛТУРЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 2017–2022.” (PDF). 2017. Приступљено 1. 3. 2024. 
  6. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 11. 01. 2023. 
  7. ^ Jašarević, Aleksandar; Antić, Snježana (2017). „Ecclesiam de Glasinac – archaeological Excavations on the Crkvina in Bjelosavljevići”. Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja (на језику: енглески) (46): 225—256. ISSN 2232-7770. doi:10.5644/Godisnjak.CBI.ANUBiH-46.96. 
  8. ^ „Српска Православна Црква - Митрополија Дабробосанска”. www.mitropolijadabrobosanska.org. Приступљено 2024-03-01. 
  9. ^ „КОРИСНИЦИ БУЏЕТА ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА” (PDF). Приступљено 1. 3. 2024. 
  10. ^ „Službeni glasnik BiH” (PDF). 
  11. ^ „ОДЛУКA О РАСПОРЕДУ СРЕДСТАВА ИЗ ТЕКУЋЕГ ГРАНТА ЗА “СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА КУЛТУРЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ” ЗА 2022. ГОДИНУ”. mcp.gov.ba. Приступљено 2024-03-01. 
  12. ^ 110 godina župe Doboj: 1896-2006.: Littera scripta manet! (2009)/ priredio Josip Senjak - Doboj : Rimokatolička župa Presvetog Srca Isusova, ISBN 978-9958-9891-0-0
  13. ^ Puhalo, Slobodan (2009-09-04). „Vajar Drago Handanović stvara jedinstveno umjetničko djelo”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  14. ^ „Otvorena stalna postavka u dobojskom muzeju”. Mondo Bosna (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  15. ^ а б Радојчић, Милица. „Регионални музеј у Добоју” (PDF). У: ВОДИЧ, Милица Радојчић Јанко Врачар Музеј Републике Српске Бања Лука 2012. стр. 59—66. Приступљено 28. 3. 2017. 
  16. ^ https://www.paragraf.ba/nacrti-i-prijedlozi/nacrt-zakona-o-muzejskoj-djelatnosti-republike-srpske.pdf
  17. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Музеј у Добоју - Човјек на тлу сјеверне Босне, фрагменти из прошлости, 2009. године
  18. ^ Пухало, Слободан (2010-03-09). „Баштина доступна посјетиоцима”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  19. ^ https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=17358
  20. ^ Puhalo, Slobodan (2010-03-09). „Baština dostupna posjetiocima”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  21. ^ „Muzej U Doboju | PDF”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  22. ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „ŠTAMPAN KATALOG IZLOŽBENE POSTAVKE MUZEЈA U DOBOЈU”. KULTURA - RTRS. Приступљено 2024-03-01. 
  23. ^ Ћурић, Љ. „Музеј у Добоју: Збирка изнета из таме депоа”. Вечерње новости, Београд, 27. фебруар 2014. Приступљено 28. 3. 2017. 
  24. ^ Jašarević, Aleksandar. „Stanje Regionalnog muzeja u Doboju nakon poplava”. Аrheon.org, 2014. Архивирано из оригинала 29. 03. 2017. г. Приступљено 28. 3. 2017. 
  25. ^ https://www.glassrpske.com/lat/kultura/kultura_vijesti/spasena-postavka-muzeja-u-doboju/154263
  26. ^ „Европска ноћ музеја 2014. године – Дјеловање у ванредној ситуацији – Поплаве у Републици Српској __17. мај 2014. године”. msurs.net. Приступљено 2024-03-01. 
  27. ^ Arheon (2014-11-26). „Reconstruction of the Museum in Doboj”. Archaeon (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  28. ^ https://vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mpk/media/vijesti/Pages/noc-muzeja.aspx
  29. ^ „Otvoren renovirani Regionalni muzej u Doboju”. www.atvbl.rs (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-03-28. 
  30. ^ „Отворен реновирани Регионални музеј”. Град Добој (на језику: српски). 2022-02-11. Приступљено 2022-03-28. 
  31. ^ Fokus.ba (2020-07-10). „Za proširenje muzeja u Doboju 224.000 KM iz gradskog budžeta”. Fokus.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-03-01. 
  32. ^ а б „POSJETA DOBOJU: Predsjednica Srpske obišla radove na izgradnji bolnice i regionalni muzej” (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-06-01. 
  33. ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Skulpture vajara Drage Handanovića u dobojskom Muzeju (VIDEO)”. KULTURA - RTRS. Приступљено 2022-03-28. 
  34. ^ Stjepanović, Ranko (4. 1. 2012). „poljeinfors-bih: Umjetnik Handanović postavlja vjerne kopije tri stećka u Doboju”. poljeinfors-bih. Приступљено 2022-06-11. 
  35. ^ „Doboj: Završena izrada stećaka za lapidarijum”. Mondo Bosna (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  36. ^ https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=71320
  37. ^ https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=68425
  38. ^ Дујић, Дијана (2013-01-16). „Стећци успомена на војводу Момчила”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  39. ^ П, Сл (2010-08-20). „Стећак обогатио сталну поставку”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  40. ^ „Културно-историјска баштина – www.opstinastanari.com” (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  41. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 11. 01. 2023. 
  42. ^ https://dobojski.info/kultura/item/40244-doboj-tvrdjava-gradina-urbani-kic-na-spomeniku-kulture
  43. ^ „Muzej u Doboju: Zbirka izneta iz tame depoa”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  44. ^ https://www.antena-radio.ba/doboj/item/509-doboj-prezervacija-i-konzervacija-praistorijske-keramike
  45. ^ http://muzejibtuzla.podkonac.org/sample-page/prirodnjacko/
  46. ^ „Предсједник Републике у посјети Добоју”. Град Добој (на језику: српски). 2020-12-24. Приступљено 2022-06-01. 
  47. ^ https://www.aa.com.tr/ba/kultura-i-umjetnost/drago-handanovi%C4%87-dobojski-vajar-sva-svoja-djela-ostavljam-gradu-doboju/1654311#
  48. ^ „Otvoren renovirani regionalni muzej: Objekat proširen radi smještanja 100 skulptura Handanovića”. Srpskainfo (на језику: српски). 2022-02-11. Приступљено 2024-03-01. 
  49. ^ https://vecernjenovosti.ba/14495/vijesti/regionalni-muzej-u-doboju-ponovo-otvara-svoja-vrata-posjetiocima/?c=cir
  50. ^ https://federalna.ba/vajar-dragi-handanovic-poklonio-dobojskom-muzeju-brojne-skulpture-u-keramici-i-terakoti-ynjoa
  51. ^ „Collegium artisticum 2018.”. ulupubih (на језику: бошњачки). 2018-04-06. Приступљено 2024-03-01. 
  52. ^ Apr 13; Dešavanja, 2018 | (2018-04-13). „Collegium Artisticum 2018 ⋆ Tristotrojka”. Приступљено 2024-03-01. 
  53. ^ „Grand Prix Colegium artisticum 2018 i nagrade – EFM.BA” (на језику: бошњачки). 2018-04-09. Приступљено 2024-03-01. 
  54. ^ „Počinje festival arheološkog filma u Doboju”. MONDOBA (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-04. 
  55. ^ https://www.nezavisne.com/kultura/film/Poceo-festival-arheoloskog-filma/215804
  56. ^ SRNA. „Dobojski Info - DOBOJ: Večeras počinje "Revija etnološkog filma"”. www.dobojski.info (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 
  57. ^ https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=46993
  58. ^ https://www.vesti.rs/Republika-Srpska/Festival-etnoloskog-filma-Doboj-2011.html
  59. ^ Info, Dobojski. „Dobojski Info - DOBOJSKI INFO NAJAVLJUJE: Revija etnološkog filma”. www.dobojski.info (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 
  60. ^ Srna (2011-11-02). „Predstavljena Školska zavičajna zbirka”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  61. ^ Info, Dobojski (2016-02-26). „Dobojski Info - MUZEJ U DOBOJU ORGANIZUJE IZLOŽBU: “Geodezija - zašto, kako, čime””. www.dobojski.info (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  62. ^ Vojvodiny, Rádiodifúzna ustanovizeň Vojvodiny Rádio-televízia. „Izložba "Krajiški Srbi u Vojvodini u 20. veku"”. Rádio-televízia Vojvodiny (на језику: словачки). Приступљено 2024-03-01. 
  63. ^ d.o.o, OliveBH. „Izložba o krajiškim Srbima u Vojvodini”. infobiro.ba. Приступљено 2024-03-01. 
  64. ^ „- YouTube”. www.youtube.com. Приступљено 2024-03-01. 
  65. ^ https://jadovno.com/arhiva/jadovno-slana-metajna/articles/izlozba-moje-jadovno-u-doboju-video.html
  66. ^ capital (2013-10-16). „Najava događaja za 16. oktobar 2013. godine”. Capital.ba - Informacija je capital (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-03-01. 
  67. ^ Info, Dobojski. „Dobojski Info - DOBOJ: Danas otvaranje izložbe „Tvrđave na Bosni“”. www.dobojski.info (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 
  68. ^ Info, Dobojski. „Dobojski Info - DOBOJ: Muzej organizuje izložbu „Tvrđave na Bosni“”. www.dobojski.info (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 
  69. ^ Arheon (2015-06-24). „Doboj: Poziv na izložbu “Tvrđave u Bosni””. Archaeon (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  70. ^ SRNA. „Dobojski Info - MUZEJ U DOBOJU: Postavka "Geodezija - zašto, kako, čime"”. www.dobojski.info (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 
  71. ^ Srna (2016-03-01). „Doboj: Postavka Geodezija - zašto, kako, čime”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 
  72. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 11. 01. 2023. 
  73. ^ „Muzej nauke i tehnike”. www.muzejnt.rs. Приступљено 2024-03-01. 
  74. ^ SRNA. „Dobojski Info - DOBOJ: Otvorena izložba "Topot keltskih konja"”. www.dobojski.info (на језику: српски). Приступљено 2022-07-09. 
  75. ^ Info, Dobojski. „Dobojski Info - DOBOJSKI INFO NAJAVLJUJE: Izložba „Topot keltskih konja“ slovenačkog Tolminskog muzeja”. www.dobojski.info (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 
  76. ^ http://www.pauza.ba (2018-04-20). „"Topot keltskih konja" gostuje u Muzeju u Doboju”. Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-03-01. 
  77. ^ Info, Dobojski. „Dobojski Info - DOBOJSKI INFO NAJAVLJUJE: Izložba „Nemanjići - rađanje kraljevine“ (FOTO)”. www.dobojski.info (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 
  78. ^ d.o.o, Promotim (2012-01-25). „Представљање манастира добојског краја”. www.frontal.ba (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  79. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Бијељина: Изложба "Живот у бронзи"”. КУЛТУРА - РТРС. Приступљено 2024-03-01. 
  80. ^ „МУЗЕЈ СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА: “НОЋ МУЗЕЈА” КРУНА НА ЈУБИЛЕЈ” (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  81. ^ Palelive.com, Admin (2016-06-14). „Izložba "Dobojski logor, kultura sjećanja 1915 - 2015"”. Palelive.com (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  82. ^ Trebinje, Kulturni centar (2016-11-12). „Otvorena izložba “Dobojski logor, kultura sjećanja 1915-2015” Kulturni centar Trebinje”. Kulturni centar Trebinje (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  83. ^ https://www.kultura.vojvodina.gov.rs/delegacija-regionalnog-muzeja-i-centra-za-kulturu-i-obrazovanje-u-doboju-posetili-medjunarodni-sajam-knjiga/
  84. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 01. 02. 2023. г. Приступљено 01. 02. 2023. 
  85. ^ https://seesrpska.com/na-osami-prica-o-jednoj-od-najstarijh-kuca-dobojske-regije
  86. ^ Neregistrirani (2007-08-18). „Svega pomalo: „Paleolit sjeverne Bosne“”. Svega pomalo. Приступљено 2024-03-01. 
  87. ^ „Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika”. old.kons.gov.ba. Приступљено 2024-03-01. 
  88. ^ „Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika”. old.kons.gov.ba. Приступљено 2022-07-09. 
  89. ^ „Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika”. web.archive.org. 2014-10-06. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 2024-03-01. 
  90. ^ Doboj, R. T. V. (2020-02-03). „ZAVIDOVIĆI: Duhovna središta - Udrim- buđenje nemanjićke zadužbine iz vjekovnog sna”. RTV Doboj (на језику: хрватски). Приступљено 2024-03-01. 
  91. ^ SRNA, Aleksandar LUKIĆ. „Dobojski Info - MUZEJ DOBOJ: Udrim - najbolja lokacija za arheološka istraživanja”. www.dobojski.info (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 
  92. ^ Info, Dobojski. „Dobojski Info - DOBOJ: Muzej počinje sa arheološkim istraživanjima tvrđave”. www.dobojski.info (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 
  93. ^ „Dobojska tvrđava postaje raj za turiste”. BN. Приступљено 2024-03-01. 
  94. ^ „Тврђава у Добоју открива своје тајне, део прошлости ЗАУВЕК ИЗГУБЉЕН – Muzej DOBOJ” (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 
  95. ^ „Prva faza arheoloških istraživanja manastira Papraća: Otkrili nakit, alatke od kosti i novac kraljeva (FOTO) | Katera”. katera.news (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  96. ^ Jašarević, Aleksandar (2022-12-01). „Arheološka istraživanja u manastiru Papraća donela su zanimljiva i neočekivana otkrića”. Sve o arheologiji (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  97. ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Manastir Papraća u srednjem vijeku bio duhovni i ekonomski centar (VIDEO)”. DRUŠTVO - RTRS. Приступљено 2024-03-01. 
  98. ^ „Crkva iz doba Nemanjića otkrivena u Republici Srpskoj”. una.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  99. ^ „Pronađena crkva iz vremena Nemanjića u manastiru Papraća kod Šekovića”. Politika Online. Приступљено 2024-03-01. 
  100. ^ Младеновић, Марко. „Manastir Papraća”. manastirpapraca.com. Приступљено 2024-03-01. 
  101. ^ Palelive.com, Admin (2016-09-22). „Gradina - značajan arheološki lokalitet”. Palelive.com (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  102. ^ Administrator (2017-07-08). „Provedena probna arheološka iskopavanja”. Jelah.info (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-03-01. 
  103. ^ https://muzejtesanj.org/novosti/289-nastavak-arheoloskih-iskopavanja.html
  104. ^ https://www.spomenicinob.info/pdf/report/en/GRAD%20DOBOJ%20FINAL.pdf#page=112
  105. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Берачи љековите траве иве традиционално походили врх Гостиља (ФОТО/ВИДЕО)”. ДРУШТВО - РТРС. Приступљено 2024-03-01. 
  106. ^ „UNESCO - Picking of iva grass on Ozren mountain”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-04. 
  107. ^ „UNESCO - Browse the Lists of Intangible Cultural Heritage and the Register of good safeguarding practices”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-31. 
  108. ^ „Брање траве Иве на листи Унеска”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  109. ^ Кременовић, Младен. „Брање траве иве на Озрену на листи Унеска”. Politika Online. Приступљено 2024-03-01. 
  110. ^ „Делегација Музеја Републике Српске у Грчкој – Музеј Републике Српске” (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  111. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „И станиште траве иве под заштитом (ВИДЕО)”. ДРУШТВО - РТРС. Приступљено 2024-03-01. 
  112. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Изложбом Музеја Српске завршена манифестација у Бечу”. ДРУШТВО - РТРС. Приступљено 2024-03-01. 
  113. ^ „museum in doboj”. UNESCO Multimedia Archives (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  114. ^ Срна (2022-02-03). „Гостиљ проглашен Заштићеним стаништем”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  115. ^ „Contact Support”. nasljedje.org. Приступљено 2024-03-01. 
  116. ^ SRNA (2013-12-13). „Dobojski Info - Restauracija i konzervacija praistorijske keramike”. dobojski.info (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  117. ^ Vrančić, Josip (2018-05-06). „Osnove za jednu moguću koncepciju predmeta kultura oblikovanja”. Radovi. Razdio historije, arheologije i historije umjetnosti. 14 (6). ISSN 1330-4038. doi:10.15291/radovihahu.1940. 
  118. ^ Zlaja (2014-03-10). „Gradina krije tajne stare hiljade godina”. Derventa Cafe (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  119. ^ „Kulturno-istorijsko naslijeđe”. Turistička organizacija grada Doboja (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  120. ^ Metlar, Miloš (2020-12-24). „Протокол предсједнице Републике Српске за четвртак, 24.12.2020. године – посјета граду Добоју”. Republički protokol | Protocol of the Republic of Srpska (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  121. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 27. 05. 2023. г. Приступљено 10. 04. 2023. 
  122. ^ rioprice (2023-01-03). „Šta vidjeti u Doboju?”. RIO priče sa putovanja (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  123. ^ Đermanović, Jelena Đurković (2022-02-26). „Muzej u Doboju- Osnovna škola Vuk Stefanović Karadžić Doboj”. ЈУ ОШ „Вук Стефановић Караџић“ Добој (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  124. ^ Ђекић, Марина (2022-05-18). „МЕЂУНАРОДНИ ДАН МУЗЕЈА – JU OŠ "Sveti Sava" Doboj” (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  125. ^ „UČENICI PRVOG RAZREDA POSJETILI MUZEJ I UMJETNIČKU GALERIJU – JU OŠ "Dositej Obradović" Doboj” (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-03-01. 
  126. ^ „Posjeta učenika Muzeju u Doboju - Gimnazija ,,Jovan Dučić" Doboj” (на језику: бошњачки). 2021-09-15. Приступљено 2024-03-01. 
  127. ^ „Muzej u Doboju”. Penzići Rijeka (на језику: хрватски). 2014-03-21. Приступљено 2024-03-01. 
  128. ^ „DOBOJ: Turistička organizacija grada Doboja na konferenciji za medije povodom završetka projekta Viki ambasador (FOTO)”. RTV Doboj (на језику: бошњачки). 2022-06-21. Приступљено 2022-07-04. 
  129. ^ „Вики амбасадор: Поставке Музеја у Добоју означене QR кодовима”. Блог Викимедијине заједнице Републике Српске (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 
  130. ^ „Вики амбасадор: Поставке Музеја у Добоју означене QR кодовима”. Блог Викимедијине заједнице Републике Српске (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 

Литература уреди

  • Јовановић Ђ., Ћосић М., Драгојловић Н. (2010). Човјек на тлу сјеверне Босне - фрагменти из прошлости - Добој: Музеј у Добоју, (Лозница: Граф), ISBN 978-99955-665-0-0.
  • Шукало Г. (2022). Гмизавци Републике Српске - Бања Лука: Природно-математички факултет, Универзитет у Бањој Луци, (Бања Лука: Vilux), ISBN 978-99976-86-03-9.
  • Каишаревић Љ. (2019). Драго Хандановић: 60 година умјетничког обликовања, (Лакташи: Графомарк), ISBN 978-99976-36-55-3.
  • Заштићено станиште „Тишина” - Студија заштите (2019). Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, Бања Лука
  • Бјелић Д. (2001). Вуна у традиционалној ношњи и покућству из збирке етнолошког одјељења музеја, Регионални музеј Добој, (Добој: ЗЗГР „Графика”)
  • Doboj - Društevno-privredna karta komune, Press- cliping – Beograd, 1977.godine

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Регионални музеј у Добоју на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Регионални_музеј_у_Добоју&oldid=27630311”