Самобор

Самобор
Самобор;
	Трг у Самобору
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Загребачка
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	15.867
Агломерација (2011.)	37.607
Географске карактеристике
Координате	45° 48′ 04″ С; 15° 42′ 40″ И / 45.80109283537° С; 15.71104815012° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	250,0 km2
	Самобор Самобор на карти Хрватске
Поштански број	10430
Позивни број	+385 1
Регистарска ознака	ZG

Самобор је град у Хрватској, у Загребачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 37.607 становника, а у самом насељу је живело 15.867 становника.^[1]

Самобор се налази на источним обронцима Самоборског побрђа. Самобор је позната излетничка дестинација у Хрватској. Дан града је 26. јул, празник свете Ане.

Географија уреди

Надморска висина на Тргу Краља Томислава: 158,31 m
Највиша тачка: брдо Равнице 860 m (Ново Село Жумберачко)
Најнижа тачка: 127 m (Медсаве)
Највише насеље: Драгонош 742 m
Највиши путни превој: 768 m (пут Ново Село Жумберачко — Будињак)
Географска ширина: северно 45° 48' и 04"
Географска дужина: 15° 42' и 40"
Површина: 250 km²

Око 1/3 површине општине Самобора је покривено шумом. У Самобору и Самоборском побрђу постоји око 200 km обележених планинарских стаза. Самобор је удаљен од града Загреба само 25 километара, а од граничног прелаза са Словенијом у Брегани само четири километра. Израдом ауто-пута Загреб — Љубљана, Самобор је постао још приступачније одредиште многих туриста и излетника. Град Самобор је део Загребачке жупаније.

Клима уреди

Средња температура: 10,9 °C
Најхладнији месец: јануар (просечно 0,2 °C)
Најтоплији месец: јул (просечно 21,1 °C)
Највиша забележена температура: 37 °C (јул 1983. и август 1993)
Најнижа забележена температура: -25,6 °C (јануар 1985)
Годишњи просек падавина: 1078,6 mm/m² (89,88 mm/m² месечно)
Најкишнији дан: у октобру 1993. (84,2 mm/m²)
Највише снега у једном месецу: у марту 1986.
Годишњи просек ведрих дана: 52,8 дана
Просечно најведрији месец: август (8,4 ведрих дана)
Најведрија година: 1992. (85 ведрих дана)
Најведрији месец: август 1992. (20 ведрих дана)
Годишњи просек облачних дана: 113,3 дана
Просечно најоблачнији месец: децембар (16,2 облачна дана)
Најоблачнија година: 1996. (165 облачних дана)
Најоблачнији месец: јануар 1996. и 1997. (28 облачних дана)

Историја уреди

Остаци старог замка

Повељом краља Беле IV из 1242. Самобор постаје слободно краљевско трговиште.
Први организован планинарски излет у Хрватској одржан је 17. маја 1875. године на Оштрц и Плешивицу.

Становништво уреди

Град Самобор уреди

Број становника по пописима уреди

Националност^[2]	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	36.206	35.017	32.887	28.469	27.103	25.451	23.821	21.953	19.806	20.275	18.783	18.607	16.548	15.226	13.690

напомене:

Настао из старе општине Град Загреб.

Самобор (насељено место) уреди

Број становника по пописима уреди

Националност^[2]	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	15.147	14.170	12.404	7.773	5.763	4.665	3.767	2.966	2.848	2.790	2.901	3.228	3.039	3.060	3.186

напомене:

У 1991. повећано припајањем ненасељеног дела подручја насеља Бистрац које је престало да постоји, јер је преостали део подручја насеља припојен насељу Луг Самоборски.

Попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Самобор је имало 14.170 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	13.002	91,75%
Срби	259	1,82%
Југословени	161	1,13%
Словенци	150	1,05%
Муслимани	62	0,43%
Албанци	35	0,24%
Македонци	22	0,15%
Црногорци	22	0,15%
Чеси	13	0,09%
Мађари	11	0,07%
Немци	7	0,04%
Русини	7	0,04%
Аустријанци	4	0,02%
Украјинци	4	0,02%
Пољаци	3	0,02%
Руси	2	0,01%
Италијани	1	0,00%
Словаци	1	0,00%
остали	12	0,08%
неопредељени	233	1,64%
регион. опр.	9	0,06%
непознато	150	1,05%
укупно: 14.170

Управа уреди

У граду Самобору влада градско веће (градска скупштина) од 25 већника (посланика) који бирају 13 чланова градске владе. Градска влада доноси одлуке везане за град Самобор.

Економија уреди

На дан 17. октобра 2004. на подручју града Самобора било је регистровано 1.112 предузећа (према евиденцији Министарства економије), 2001. године (према подацима из Стратегије Града Самобора) било је евидентирано 567 трговачких друштава, а 712 субјеката се бавило пољопривредом.

Спорт уреди

Партнерски градови уреди

Референце уреди

^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 1. 6. 2012. г. Приступљено 28. 8. 2012.
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература уреди

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе уреди

Званични веб-сајт
О Самобору (језик: хрватски)

[1] „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 1. 6. 2012. г. Приступљено 28. 8. 2012.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-2] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]