Сечаница

Сечаница
Сечаница;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Град	Ниш
Градска општина	Црвени Крст
Становништво
— 2022.	651
Географске карактеристике
Координате	43° 22′ 14″ С; 21° 44′ 33″ И / 43.370666° С; 21.7425° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	201 m
	Сечаница Сечаница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	18203
Позивни број	018
Регистарска ознака	NI

Сечаница је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Смештено је у подгорини Малог Јастрепца, пред улазом у суповачки пролаз, на око 14 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 872 становника (према попису из 1991. било је 1058 становника).

Историја

Сечаница је старо, још у средњем веку формирано село. Турски попис 1444/46. године га је затекао као спахилук (тимар) кадије из Ниша са 16 домова, 1 удовицом и са дажбинама у износу 1.400 акчи. Уз горњи податак дата је напомена да је извршена „замена“ за села Доњи Кључ и Пијушерицу (Горњи и Доњи Кључ су данас локалитети у подручју ушћа Нишаве у Јужну Мораву). Сечаница се помиње и у попису 1498. године као село са 38 домова, 12 неожењених, 1 удовицом и са дажбином у износу 4.615 акчи. Већина села припадала је спахији Касиму, а мањи део спахији Јовану Пребегу. Уз горњи податак стоји напомена да „у селу станују и Власи и дају одсеком.“

Након престанка мутних времена каснијег турског периода, Сечаница је дочекала ослобођење као прилично развијено село са око 90 кућа, већином задржних домаћинстава. Постављена уз котлински руб Сечаница је развијала разноврсну пољопривреду: шумско-сточарску на Малом Јастрепцу и ратарску, воћарско-виноградарску и повртарску на котлинском дну и поред Јужне Мораве.

После Другог светског рата, нарочито од 1960. године, Сечаницу је захватила постепена оријентација на мешовиту привреду, као и делимично исељавање радно способног становништва (пре свега у Ниш). Године 1971. у њој је живело 81 пољопривредно, 161 мешовито и 25 непољопривредних домаћинстава.

Између назива Селичевица (планина) и Сечаница постоји етимолошка веза, утолико пре што је Сечаница у свим раним турским документима уписана као Селчаница. Оба назива упућују на порекло од селиште (место где су се налазила сточарска или друга станишта), или од основе сеч (сечиште, сечена гора) и наставка.

Саобраћај

До Сечанице се може доћи приградским линијама 33 ПАС Ниш - Насеље 9.Мај - Мрамор - Крушце - Лалинске Појате - Сечаница и линијом 39 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Суповац - Сечаница.

Демографија

Крајем 19. века (1895) село је имало 103 домаћинства и 762 становника, а 1930. у њему је живело 148 домаћинстава и 900 становника.

У насељу Сечаница живи 680 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,7 година (47,5 код мушкараца и 47,9 код жена). У насељу има 220 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.180
1953.	1.242
1961.	1.272
1971.	1.124
1981.	1.057
1991.	1.058	1.021
2002.	872	903
2011.	768
2022.	651

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	869	99,65%
Хрвати	1	0,11%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	5	2
80+	9	15
75—79	20	25
70—74	25	40
65—69	35	39
60—64	30	32
55—59	21	17
50—54	37	25
45—49	43	30
40—44	36	35
35—39	29	30
30—34	24	20
25—29	22	17
20—24	23	17
15—19	33	30
10—14	34	23
5—9	15	14
0—4	8	12
Просек :	43,3	46,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	223	237	262	267	279	270	259

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	37	64	42	43	39	27	5	1	1	0	3,37

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	392	97	254	36	5
Женски	374	47	257	64	6
УКУПНО	766	144	511	100	11

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	187	32	0	2	55
Женски	93	37	0	0	29
УКУПНО	280	69	0	2	84
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	29	9	1	18
Женски	0	1	7	1	0
УКУПНО	5	30	16	2	18
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	5	17	1	7
Женски	1	2	2	3	8
УКУПНО	1	7	19	4	15
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	6
Женски	1	0	0	1
УКУПНО	1	0	0	7

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 193–194.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]