Силав или силај[1], силаје је широки кожни појас са преградама и део српске мушке народне ношње, који се носио изнад танког појаса.

Силав
(Музеј примењене уметности).

Изглед

уреди

То је широки појас од коже са преградама у коме су се чувале дуванкеса, лула, кресиво, новац и оружје. Силави богате израде били су извезени кожним каишима разних боја.

Носили су га углавном имућнији људи и трговци, за време празника и путовања.[2] Носио се уз вунене пеленгире и сукнене чакшире.


У Вуковом речнику из 1852. на страни 680 стоји: Силај је двојак: један се опаше, па се пиштољи и ножеви уњ задијевају, а у други се пиштољи метну па се објеси преко рамена као јанџик[н. 1] (и ово се у Хрватској зову свилаји).[1]

Порекло

уреди

По Вуку Караџићу, силав има оријентално порекло и познат је под именом силах, бенсилах и листови.[2]

Познат је у многим ношњама динарских области и у областима које су динарци насељавали, попут Азбуковице, Ваљевске Подгорине, Јадра, рачанског краја, на подручију Ужица, Косјерића и Пожеге. Силав се такође срећеи у Ибарском Колашину, Штабови и новопазарском крају.

У косјерићком крају ова врста појаса носиле је назив силаје, у околини Пожега овај појас називали су свиле, а у ужичком крају листови.

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ јанџик = торба

Референце

уреди
  1. ^ а б Караџић 1852, стр. 680.
  2. ^ а б Бјеладиновић, Јасна (2011). Народне ношње Срба у 19. и 20. веку. Београд. 
  3. ^ Zadrima, Mladen (2019). Crna Gora u prošlosti i sadašnjosti – Pavel Apolonovič Rovinski, у: CRNOGORSKA NARODNA NOŠNJA KROZ OPISE STRANIH PUTOPISACA (PDF). Matica crnogorska. стр. 392. 

Литература

уреди