Сирил Норман Хиншелвуд
Сер Сирил Норман Хиншелвуд OM (19. јун 1897 – 9. октобар 1967) био је британски физички хемичар и добитник Нобелове награде.[1][2][3]
| Сирил Норман Хиншелвуд | |
|---|---|
 Сирил Норман Хиншелвуд | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. јун 1897. |
| Место рођења | Лондон, Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 9. октобар 1967. (70 год.) |
| Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
| Образовање | Универзитет Оксфорд |
| Научни рад | |
| Поље | физичка хемија |
| Институција | Универзитет Оксфорд Империјал Колеџ Лондон |
| Познат по | механизам хемијских реакција |
| Награде | Нобелова награда за хемију (1956) |
Образовање уреди
Рођен је у Лондону, родитељи су му били Норман Макмилан Хиншелвуд, овлашћени књиговођа и Етел Френсис рођена Смит. Прво се школовао у Канади, вративши се 1905. године после смрти оца у мали стан у Челсију, где је живео до краја живота. Потом је студирао у Вестминстерској градској школи и на колеџу Балиол, Оксфорд.
Каријера уреди
Током Првог светског рата, Хиншелвуд је био хемичар у фабрици експлозива. Био је наставник на Тринити Колеџу, Оксфорд од 1921. до 1937. године, и професор хемије на Универзитету у Оксфорду од 1937. године. Био је члан неколико саветодавних одбора за научна питања британске владе.
Његова рана проучавања молекуларне кинетике довела су до објављивања Термодинамике за студенте хемије и Кинетике хемијских промена 1926. године. Са Харолдом Ворисом Томпсоном проучавао је експлозивну реакцију водоника и кисеоника и описао феномен ланчане реакције. Његов каснији рад на хемијским променама у бактеријској ћелији показао се од велике важности у каснијим истраживачким радовима на антибиотицима и терапијским агенсима; његова књига, Хемијска кинетика бактеријске ћелије објављена је 1946, праћена Растом, функцијом и регулацијом у бактеријским ћелијама 1966. 1951. објавио је Структуру физичке хемије.
По њему је назван Лангмјур-Хиншелвуд процес у хетерогеној катализи, у коме је адсорпција реактаната на површини корак који ограничава брзину. Био је старији истраживач на Империјал Колеџу Лондон у периоду од 1964. до 1967. године.
Награде и почасти уреди
Хиншелвуд је изабран за члана Краљевског друштва 1929. године, [1] обављајући функцију председника од 1955. до 1960. Витешким редом проглашен је 1948. године, а у Ред за заслуге именован је 1960. године. Са Николајем Семјеновом из Совјетског Савеза, Хиншелвуд је 1956. године заједно добио Нобелову награду за хемију за истраживања механизма хемијских реакција.
Хиншелвуд је био председник Хемијског друштва, Краљевског друштва,[1] Класичног удружења и Фарадејевог друштва и стекао је многе награде и почасне дипломе.
Лични живот уреди
Хиншелвуд се никада није женио. Течно је говорио седам класичних и модерних језика, а главни хоби били су му сликарство, сакупљање кинеске керамике и страна литература.
Умро је код куће 9. октобра 1967. Године 1968. његово имање је продато колекционару, који га је затим продао 1976. за 15.000 америчких долара[4]. 2017. његова медаља за Нобелову награду продата је на аукцији за 128.000 америчких долара[5].
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в Thompson, H. (1973). „Cyril Norman Hinshelwood 1897–1967”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 19: 375—431. PMID 11615727. doi:10.1098/rsbm.1973.0015.
- ^ Cullis, C. F. (1945). „Obituary: Cyril Norman Hinshelwood, Kt., O.M., M.A., D.Sc., F.R.S., 1897?1967”. Journal of the Chemical Society (Resumed): X001—X002. doi:10.1039/JR945000X001.
- ^ Rowlinson, J. S. (2004). „The wartime work of Hinshelwood and his colleagues”. Notes and Records of the Royal Society. 58 (2): 161—175. PMID 15209074. doi:10.1098/rsnr.2004.0050
.
- ^ „Nashua Telegraph”. 8. 3. 1976. стр. 20.
- ^ https://www.thecourier.co.uk/fp/lifestyle/house-home/collectors-corner/555021/scientists-prize-winning-work-revealed-rare-nobel-medal/
Спољашње везе уреди
- Cyril Norman Hinshelwood on Nobelprize.org including the Nobel Lecture on December 11, 1956 Chemical Kinetics in the Past Few Decades