Скелани су насељено мјесто у општини Сребреница, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељу је живјело 810 становника.

Скелани
Гранични прелаз са Србијом
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаСребреница
Становништво
 — 2013.Пад 810
Географске карактеристике
Координате43° 58′ 15″ С; 19° 31′ 55″ И / 43.9708818° С; 19.5320112° И / 43.9708818; 19.5320112
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина242 m
Скелани на карти Босне и Херцеговине
Скелани
Скелани
Скелани на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број75436
Позивни број056

Географија уреди

Скелани се налазе на самој обали ријеке, а мостом су повезани са Бајином Баштом у Србији.

Историја уреди

Скелани на Дрини се сматрају једним од најстаријих античких локалитета у средњем Подрињу. Овде су научници на прилично великом пространству открили неколико римских објеката из 2. и 3. вијека. Пронађена је римска базилика, храмови, циглана, грађевине и разни споменици римске културе. Владимир Ђурић, професор историје из Бајине Баште је шездесетих година 20. вијека на простору Скелана открио римске мозаике.[1] Године 2008. су откопани остаци римског насеља које је у периоду од од 1. до 4 вијека било центар регије.[1]

Други свјетски рат уреди

У месту Скеланима, срез Сребреница, покољем је убијено 48 Срба.[2]

До 1950-их година, били су и сједиште општине која је тада укинута, а ово подручје припојено Сребреници. Слично се догодило и 1990-их година када је живот изгубило укупно 305 лица српске националности током трајања рата (1992–1995). У ратним збивањима 19921995. Скелани су поново проглашени за општину, а онда су недуго послије рата поново припојени општини Сребреница, крајем 1999. године одлуком високог представника за БиХ Волфганг Петрича.

Археолошки музеј „Римски муниципијум” уреди

У Скеланима се налази Археолошки музеј „Римски муниципијум“.[1] Директор музеја је Драгић Глишић.[1] Овде постоји Археолошко налазиште Скелани.

Становништво уреди

Данас већинско становништво представљају Срби, а дио Муслимана се вратио у скелански крај.

Националност[3] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 605 160 155 115
Муслимани [а] 205 950 761 576
Југословени 7 8 1
Црногорци 5
Словенци 4
Хрвати 1
остали и непознато 6 1 2
Укупно 810 1.123 935 694 '
Демографија[3]
Година Становника
1961. 511
1971. 694
1981. 935
1991. 1.123
2013. 810

Напомене уреди

  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г „Градитељи из Витлејема радили и у Скеланима”. Политика. 14. 12. 2011. Приступљено 18. 12. 2011. 
  2. ^ Николај Ерић, свештеник, остатак среза Сребреница 1947. год.
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе уреди