Слободан Јанковић
Слободан Бобан Јанковић (Лучани, 15. децембар 1963 — Родос, 28. јун 2006) је бивши српски и југословенски кошаркаш. Најпознатији је као дугогодишњи играч Црвене звезде. Године 1993. је изнервиран судијском одлуком ударио главом о конструкцију коша и задобио повреде због којих је остао непокретан.
| Слободан Јанковић | |||
|---|---|---|---|
 Јанковић у дресу Црвене звезде | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Слободан Јанковић | ||
| Надимак | Бобан, Гуза | ||
| Датум рођења | 15. децембар 1963. | ||
| Место рођења | Лучани, СФРЈ | ||
| Датум смрти | 28. јун 2006. (42 год.) | ||
| Место смрти | Родос, Грчка | ||
| Висина | 2,02 м | ||
| Информације о каријери | |||
| Про каријера | 1980—1993 | ||
| Позиција | крило | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1980—1990 1990—1991 1991—1992 1992—1993 |
Црвена звезда Војводина Црвена звезда Паниониос | ||
КаријераУреди
Црвена звездаУреди
За Црвену звезду дебитовао је са 16 година и у свом најдражем дресу провео је пуних дванаест сезона. По квалитету Бобан је могао да се мери са највећим југословенским играчима свих времена (Петровићем, Кићановићем итд.), међутим у томе су га спречиле физичке предиспозиције, као и не баш сјајна радна етика, па и не чуди надимак који је добио још у млађим категоријама. Ипак, Јанковић је на интелигенцију и таленат досегао највеће кошаркашке висине. Сезону 1990/91 провео је у Војводини из Новог Сада, а у редове црвено-белих вратио се лета 1991. године и одиграо још једну сезону за памћење. У лигашком делу бележио је 25,5 поена по мечу, а био је и најбољи стрелац доигравања са 106 поена на шест утакмица, али црвено-бели су поново заустављени у финалној серији.
За Црвену звезду одиграо је 326 утакмица, забележио 201 победу и постигао 3.481 поена.[1][2]
ПаниониосУреди
Дошао је као велико појачање у Паниониос. Током сезоне пружао је одличне партије за свој клуб. Његова тадашњи саиграч Паниониса и играч који је касније направио добру НБА каријеру, Пи Џеј Браун, рекао је да када Бобан има своје вече то није кошарка, већ вече Бобанове креације. Ипак његова каријера је прерано прекинута исте сезоне. Дана 29. априла 1993, на утакмици грчког шампионата са Панатинаикосом, изнервиран судијском одлуком, ударио је главом у конструкцију коша и том приликом задобио повреде од којих је остао доживотно парализован.
СмртУреди
КарактеристикеУреди
Био је висок 202 cm и играо на позицији крила и био је прави ол раунд играч: поседовао је фантастичан шут, постизао кошеве из немогућих ситуација, а успут био и добар дефанзивац. Када је било потребно, знао је да изнуди или одглуми фаул; умео је да шутира тројке (које су тек уведене у његово време) и са осам-девет метара и да погоди, што је противнике доводило до лудила.
Његов тренер Владе Ђуровић, који га је тренирао две године у Панионису, споменуо је да није тренирао паметнијег играча. Стално је био у разговору са судијом, бунио се, приговарао. Често је био превише нервозан на терену, што га је, нажалост, и коштало каријере. Због свог темперамента није био члан А репрезентације, за репрезентацију Југославије је играо је само на Балканском шампионату 1985 у Скопљу где је освојио златну медаљу. Оно што га је разликовало је огромно срце, фајтерски дух и огромна жеља за победом и надигравањем. Никада пре борбе није признавао да је неко бољи, већ је то на паркету морао да потврди.
ОсталоУреди
Његов син Владимир Јанковић је кренуо очевим стопама и данас је познати кошаркаш.
РеференцеУреди
- ^ Званичан Media Guide КК Црвена звезда - сезоне 2002/2003, , стр. 137
- ^ „Они су стварали кошаркашку секцију: Слободан Јанковић “Гуза“”. redstarbelgrade.rs. 6. 8. 2017. Архивирано из оригинала 13. 02. 2019. г. Приступљено 13. 2. 2019.
- ^ In memoriam:Slobodan Boban Janković Приступљено 22.05.2014.
