Споменик природе Платан на Врачару
Споменик природе Платан на Врачару налази се у улици Макензијевој 73, у башти ресторана „Трандафиловић“. По лепоти и димензијама, једно је од најлепших и највећих на простору општине.
Природни споменик Платан на Врачару | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Градска општина Врачар |
Држава | Србија |
Година заштите | 2002 |
Степен заштите | III |
Старатељ | Завод за заштиту природе Србије |
Званични веб-сајт |
Историја
уредиПри подизању кафане Милан Трандафиловић је око 1890. године изабрао локацију у близини Каленићеве пијаце на скверу где се рачвало пет путних праваца, а којом доминира стабло платана. У време процвата друштвеног живота у Београду кафана је избором локације и баштом у којој платан ствара дубоки хлад играла важну улогу као значајно састајалиште. Платан својим прелепим хабитусом и импозантним димензијама и данас оплемењује простор у коме доминира бетон и представља његов украс.
Карактеристике
уредиПлатан је брзорастућа врста дрвета. Отпоран је на гасове и прашину и често се гаји у градовима, посебно у парковима и дрворедима. Дрво Платан на Врачару је старо око 150 година, високо око 25 метара а обим дебла је око 3,67 метара.[1]
Jаворолисни платан (Platanus acerifolia Wild) представља врсту дрвећа која се лако прилагођавају различитим условима средине, те се гаји на разним просторима.[2]
Заштићено природно добро
уредиПриродно добро „Платан на Врачару ” проглашено је заштићеним као споменик природе решењем Скупштине града Београда од 29.03. 2002. године („Сл.лист града Београда бр. 5/2002). Укупна површина заштићеног природног добра износи 485 м². Заштићено природно добро категорисано је као заштићено природно добро локалног значаја III категорије, поверено на управљање Јавном комуналном предузећу „Зеленило – Београд”.[3]
Светлописи
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ „Заштићена природна добра-појединачна стабла”. zelenilo.rs. Приступљено 7. 3. 2020.
- ^ „PLATAN NA VRAČARU”. turistickiklub.com. Приступљено 7. 3. 2020.
- ^ „ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ СИСТЕМА ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА БЕОГРАДА” (PDF). mapa.urbel.com. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 01. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2020.