Википедија

Споменик природе Тиса у Пожешкој улици

Споменик природе „Тиса у Пожешкој улици” је природни ботанички споменик треће категорије заштићених природних добара Републике Србије.

Споменик природе „Тиса у Пожешкој улици“
IUCN категорија III (споменик природе)
Мјесто Србија
Најближи градБеоград
Површина103m² (1,03 a)
Основано60 год.
Управљачко тијелоЈ.К.П. „Зеленило-Београд“

Основне карактеристике уреди

Заштићено стабло тисе се налази у Београду, на Бановом брду, у Пожешкој улици бр. 28, у дворишту обданишта „Св. Сава“, испред старог здања предшколске установе.

Ово стабло је сађени примерак врсте Taxus baccata, која на нашем простору представља природну реткост. Декоративна вредност четинара даје посебан амбијент околини.

Заштићено стабло се налази на травнатој површини, крај бетонског плочника испред старог здања вртића, у чијој се непосредној близини налази новосаграђена зграда. Уз заштићено стабло се налази жбунаста форма тисе која је такође уживала статус споменика природе до ревизије. До круне заштићене тисе досежу гране дулгазије, а у близини има више врста четинара.

У непосредној близини заштићеног стабла је биста Првоборца из 1943. године, Драгана Маузера, по коме је вртић носио ранији назив.

Висина стабла 11m
Обим дебла 1,18m
Пречник круне 11,45m
Пречник дебла 0,37m
Висина дебла до прве гране 1,55m

Природне карактеристике уреди

Тиса (Taxus baccata L.) је зимзелена четинарска врста дрвета која достиже висину до 20m. Достиже врло велику старост, преко хиљаду година и велику дебљину коре, око једног метра.

Код нас се Тиса углавном јавља у региону букових и буково-јелових шума у виду појединачних ниских стабала. Има је на Штрпцу код Ђердапа, Тари, Проклетијама, Мокрој планини, Шар-планини. Тиса спада у ред дрвенастих врста које подносе јако засењавање а као одрасло стабло подноси и јаку светлост.

Кора на одраслом дрвету подсећа на платан; црвенкасто смеђи перидерм отпада у љуспама. Корен јој је доста разгранат. Круна је густа. Гране на стаблу нису у правилним пршљеновима а покривају стабло до његових ниских делоба.

Четине су спирално распоређене на гранчицама, спљоштене су слично као јелове, али су увек на врху зашиљене и са подужним ребрима на лицу и наличју.

Семе сазрева од августа а отпада од децембра. Семе је прекривено сочним меснатим омотачем црвее боје. Семе тисе посејано у јесен ниче после годину до две, а пањеви дају изданке.

Оцена стања угрожености уреди

У време доношења Решења о заштити стабло тисе је имало висину 8m и распон круне 4,50 х 3,00m, а 2005. године стабло има висину 11m и круну пречника 11,45m, што доказује да се у протеклом времену лепо развијало.

Стабло тисе (женски примерак) је врло лепог хабитуса кога чини здраво, право дебло са израженим, јаким и здравим приданком на површини земље. Дебло се наставља у централну осовину са које полазе моћне, густо, неправилно распоређене гране чинећи купасту круну препуну зелене масе. Унутар круне се не запажају никаква обољења нити физичка оштећења.

Утврђено је добро здравствено стање и димензије стабла тисе, она испуњава критеријуме заштићеног природног добра, плодоноси и представља изузетан генофонд своје врсте, на основу чега је одлучено да ово заштићено стабло и даље има статус Споменика природе.[1]

Историјат заштите уреди

„Тиса у Пожешкој улици“ је по први пут заштићена као Споменик природе 23.03.1981. године на основу Закона о заштити природе, Решењем број 06-90/81, које је донела Скупштина општине Чукарица.

Галерија слика уреди

  •  
    Заштићено стабло (десно) и жбунаста форма, такође тиса (лаво) са које је скинут статус заштите
  •  
    Стара вила, сада стара зграда обданишта "Свети Сава", у чијем се дворишту налази заштићено стабло

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Тиса у Пожешкој улици“, предлог за заштиту. Завод за заштиту природе Србије. Београд, 2005.

Литература уреди

  1. Јовановић, Б. (2000): Дендрологија, Универзитет у Београду, Београд.
  2. Видаковић, М. (1982): Четињаче, морфологија и варијабилност, Југословенска академија знаности и умјетности, Загреб.
  3. Карас, М. (2005): Потенцијали заштићене дендрофлоре Београда у очувању генетичког и специјског диверзитета, Универзитет у Београду - Биолошки факултет, Београд.
  4. Чајкановић, В. (1985): Речник српских народних веровања о биљкама, Српска књижевна задруга и САНУ, Београд.
  5. Flore d'Europe: Arbisseauh et arbres, collection de documents d'historie naturelle, Paris.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Споменик_природе_Тиса_у_Пожешкој_улици&oldid=27013339”