Сребреничка бановина
Сребреничка бановина је била једна од управних области Краљевине Угарске са крајишком, односно војничком организацијом, у функцији одбране јужних угарских граница. Постојала је од 1464. до 1512. године.
| Сребреничка бановина | |
|---|---|
| 1464.—1512. | |
| Регија | Југоисточна Европа |
| Земља | Краљевина Угарска |
| Догађаји | |
| Статус | Бивша покрајина |
| Владавина | |
| • Облик | бановина |
| Историја | |
• Успостављено | 1464. |
• Укинуто | 1512. |
После разбијања турске опсаде Јајца, у јесен 1464. Матија Корвин је продирући из Славоније заузео северну Босну и у Сребренику основао Сребреничку бановину, која је имала задатак да штити јужне угарске области и оближњу Бановину Славонију од Турака. За то заслужан Влатко Херцеговић није добио ништа, већ је за бана постављен сремски великаш Никола V Илочки.[1]
Пад Сребреничке бановине уреди
Иза Угарско-турског мира 1512. године Турци су изненада напали и заузели Сребреничку бановину. Угрозили су Јајачку бановину са истока и опсели Јајце. Иза тога провалила је огромна турска војска до Скадрина и безуспешно га опседала. Попалили су Цазин, Корлаковић и продрли до Ловрана. Хрватском бану веспремском бискупу Петру Бериславићу Трогиранину папа Лав X платио је 50.000 дуката да се супротстави Турцима и 16. августа 1513. године поразио их је код Дубице.
Банови уреди
- Никола Илочки (октобар 1464 — 1477)
- Ловро Илочки (1477—1494)
- Јурај Стражемански (1494—1495)
- Иваниш Бериславић (1494—1512)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Јелена Мргић (2008). Северна Босна: 13-16. век. Историјски институт
Литература уреди
- Мргић, Јелена (2002). Доњи Краји: Крајина средњовековне Босне. Београд: Филозофски факултет.
- Мргић, Јелена (2008). Северна Босна: 13-16. век. Београд: Историјски институт.
- Ћирковић, Сима (1964). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија.
- Михаило Динић, Државни сабор средњовековне Босне, Београд САН, 1955.