Станислав Стратијев

Бугарски књижевник и сценариста

Станислав Стратијев (буг. Станислав Стратиев; Софија, 9. септембар 1941Софија, 20. септембар 2000) је био бугарски књижевник, драматург и сценариста.

Станислав Стратијев
Лични подаци
Датум рођења(1941-09-09)9. септембар 1941.
Место рођењаСофија, Краљевина Бугарска
Датум смрти20. септембар 2000.(2000-09-20) (59 год.)
Место смртиСофија, Бугарска
ОбразовањеУниверзитет у Софији
Званични веб-сајт
www.stanislavstratiev.org

Биографија уреди

Почео је да ради као новинар студирајући књижевност на Университету у Софиј. Године 1974. је написао своју прву драму Римска купка, која има огроман успех и одиграна је више од десет узастопних сезона у Софијиском сатиричком позоришту. Следи Сако од велура, Рејс и многе друге драме. Драме Станислава Стратијева су приказиване у Белгији, Чешкој, Естонији, Финској, Француској, Немачкој, Грчкој, Мађарској, Ирској, Индији, Италији, Кини, Пољској, Румунији, Русији, Шведској, Словачкој, Сирији, Турској, САД и др. 1990, Живот, макар и кратак освојио је прво место у европској конкуренцији за казалиште у Мобежу, Француској. Драма С друге стране је 1993. финалиста у конкурсу на позорници међународног одељења ББС радиа. Иако је популаран углавном као драматург, Станислав Стратијев пише и прозу у којој вешто спаја социјалну сатиру и танки лиризам. Његове приче и књиге су преведене на више од 30 језика у свету. Сценарији такође носе успехе. Филм Равнотежа добија сребрну медаљу на 13. Интернатионалном филмском фестивалу у Москви 1983. Исте године, Сунце детињства добија посебну награду жирија „Дете нашег времена“ у Милану. Култна комедија Оркестар без имена је проглашена најбољим бугарским филмом од читалаца листа 24 часа у 2006, а 2007. је омиљени бугарски филм слушалаца радиа Атлантик. Од 1975. до своје смрти 2000, Станислав Стратијев ради као драматург у Софијском сатиричком позоришту.[1][2][3]

Драме уреди

  • Римска купка
  • Сако од велура
  • Рејс
  • Максималиста
  • Не потонуће
  • Живот, макар и кратак
  • Балкански синдром
  • Земља ротира
  • Мамут
  • С друге стране
  • Зимске навике зечева
  • Празне собе

Филмографија уреди

  • Гардероба (1974)
  • Надзорник у тврђави (1974)
  • Кратко сунце (1979)
  • Сунце детињства (1981)
  • Оркестар без имена (1982)
  • Равнотежа (1983)
  • И Бог се спусти да нас види (2001)
  • Врапци у октобру (2006)

Проза уреди

  • Сингле вјетрењача (1969)
  • Дивља патка између стабала (1972)
  • Путовање без кофер (1972)
  • Кратко сунце (1977)
  • Дивље пчеле (1977)
  • Крајолик с пасом (1977)
  • Детаљи крајолика (1978)
  • Живот у небу (1983)
  • Бугарски модел (1991)
  • Вежбе за другост (1993)
  • Стојан (1995)
  • Лице од Ел Греко (1997)
  • Мотиви за кларинет (1997)
  • Вавилонска кроника (2000)

Референце уреди

  1. ^ „Римско купатило“, „Мостови“, књ. 2 (66), 1986, 157-180.
  2. ^ „Посетио га Бог“, „Савременик плус“, књ. 41-42-43, 1996, 148-152.
  3. ^ Светлозар Игов „Бугарска књижевност после 1989. године“, „Летопис Матице српске“, год. 186, март 2010, књ. 485, св. 3, 414-439.

Спољашње везе уреди