Стеван Шалајић
Стеван Шалајић (Борча, 23. јуни 1929 — Нови Сад, 1. јули 2002) био је српски глумац.
Стеван Шалајић | |
|---|---|
 Стеван Шалајић 2009. године | |
| Датум рођења | 23. јун 1929. |
| Место рођења | Борча Краљевина СХС |
| Датум смрти | 1. јул 2002. (73 год.) |
| Место смрти | Нови Сад СР Југославија |
Биографија уреди
Рођен је 23. јуна 1929. године у Борчи код Београда где је живео само пола године. Рано детињство је провео шумарској кући 7 километара удаљеној од Апатина, где му је отац шумар, био са службом. Одрастао је окружен шумом у близини Дунава, био је треће најмлађе дете у породици Шалајић. Породица Шалајић се због потребе очеве службе често селила 1937. Стапар, 1938. до 1940. године Бездан где је Стеван научио мађарски језик и завршио пети разред основне школе. У Сомбору је од 1941. до 1948. ишао у гимназију где је и матурирао. У току гимназијског школовања Стеван Шалајић се аматерски бавио глумом.[1]
Глумио је у великом броју позоришних представа (око 200 улога). Био је члан ансамбла Народног позоришта у Сомбору од 1946. до 1948. године, када прелази у Српско народно позориште у Новом Саду, где остаје до пензионисања 1990. године. Био је првак драме овог позоришта.
Био је члан Удружења драмских уметника Србије. Играо је и на филму и телевизији.[2]
Преминуо је 1. јула 2002. године у Новом Саду у 73-ој години живота.[3]
Неке од улога у позоришту уреди
- Помет, Марин Држић: „Дундо Мароје“;
- Клеонт, Молијер: „Грађанин племић“;
- Трофимов, Антон Павлович Чехов: „Вишњик“;
- Брут, Вилијам Шекспир: „Јулије Цезар“;
- Јован и Ружичић, Јован Стерија Поповић: „Покондирена тиква“;
- Алваро Манђакавало, Тенеси Вилијамс: „Тетовирана ружа“;
- Тошица, Коста Трифковић: „Избирачица“;
- Џорџ, Едвар Олби: „Ко се боји Вирџиније Вулф“;
- Госер, Ђорђе Лебовић: „Викторија“;
- Ђока Глађеновић, Јаков Игњатовић: „Адам и берберин“;
- Војницки, Антон Павлович Чехов: „Ујка Вања“;
- Хљестаков, Николај Гогољ: „Ревизор“;
- глумац, Максим Горки: „На дну“;
- Ива Николин, Милош Николић: „Светислав и Милева“, режија Воја Солдатовић;
- Константин Грк, Душан Ковачевић: „Свети Георгије убива аждаху“, режија Егон Савин;
- Љубинко, Александар Поповић: „Љубинко и Десанка“;
- Марко Вујић, Јован Стерија Поповић: „Лажа и паралажа“;
- Били Питон, Душан Ковачевић: „Маратонци трче почасни круг“, режија Јагош Марковић;
- Таса, Бранислав Нушић: „Сумњиво лице“, режија Дејан Мијач;
- Василије Шопаловић, Љубомир Симовић: „Путујуће позориште Шопаловић“, режија Егон Савин;
- професор, Душан Ковачевић: „Сабирни центар“, режија Љубослав Мајера;
Телевизија уреди
Филм уреди
- 1959. — Kampo Mamula
- 1961. — Избирачица
- 1970. — Лепа парада
- 1971. — Доручак с ђаволом
- 1979. — Трофеј
- 1982. — Залазак сунца
- 1983. — Тимочка буна
Награде и признања уреди
- 2 Стеријине награде за глумачко остварење 1961. и 1966. године
- бројне награде на Сусретима војвођанских позоришта
- Орден рада са сребрним венцем 1961. године
- златна медаља "Јован Ђорђевић" 1983. године
- Октобарска награда Новог Сада 1970. године
- „Златни смијех“, на IX данима сатире „Јазавац“, Загреб, 1984. године
- Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, 1986. године
- „Искра културе Војводине“, 1989. године
- Статуета Јоаким Вујић, 1998. године
- "Добричин прстен", 1999. године
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Марјановић, Петар (2001.). Стеван Шалајић (на ((sr))). YU-Београд: Савез драмских уметника Србије и Позоришни музеј Војводине
- ^ Znameniti Srbi, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ www.glas-javnosti.co.yu, Приступљено 25. 4. 2013.
Литература уреди
- Марјановић, Петар (2001). Стеван Шалајић (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Савез драмских уметника Србије и Позоришни музеј Војводине. стр. 384 страна.
