Стематографија
Стематографија је бакрорезна књига Христофора Жефаровића и Томаса Месмера штампана у Бечу 1741. године.
Историјат уреди
Књигу је изворно објавио хрватски писац Павле Ритер Витезовић на латинском језику под насловом Stemmatographia sive armorum Illyricorum delineatio, descriptio et restitutio (Беч, 1701).[1] Званичној аустријској политици одговарала је Витезовићева Stemmatographia у којој су били заступљени грбови земаља и покрајина - тада једним делом у оквиру Османског царства - које би Аустрија припојила након протеривања Турака са Балкана.[2]
Српском патријарху Арсенију IV Јовановићу Шакабенти била је позната Витезовићева књига и идеја о уједињењу Хрвата, Срба и Словенаца, коју је Витезовић излагао у својим делима. Проблем је представљала чињеница што би такво уједињење ишло на штету српског народа. Стога је патријарх Арсеније IV са својим сарадницима, који су учествовали у вођењу политике Карловачке митрополије, одлучио да Витезовићеву књигу изда у допуњеном облику. Књигу је на рускословенски превео Павле Ненадовић Млађи, секретар патријарха. Исту књигу је у бакру изрезао, за штампу приредио и осмислио Христофор Жефаровић у Бечу 1741. године. Жефаровић се овде истакао пре свега као ликовни уметник, онај који је насликао предлошке и ликовно компоновао целу књигу. Месмерова улога сводила се на занатско-граверски део посла, који је он извео по Жефаровићевим цртежима.
Ово издање превазишло је првобитни концепт хералдичког зборника. Томе је додато двадесет девет ликова јужнословенских владара и светитеља, портрет Арсенија IV са посветном песмом, тријумфални портрет цара Душана на коњу, окруженог грбовима, лик цара Душана између Хроноса и Минерве и, на крају, песма посвећена Христофору Жефаровићу, у којој се велича ово његово дело.[2] Обе посветне песме написао је Павле Ненадовић Млађи.
Књига је била замишљена као политички памфлет урађен са намером да аустријским властима покаже да са самодржавношћу Срба није нестала и њихова национална свест и национални понос. Такође је требало да послужи и као својеврсни историјски албум и приручник који би српском народу пружио одређена знања из националне историје.[3]
Када се појавила Стематографија је била најтраженија и најбоље примљена књига друге половине 18. века.[3] Иако осмишљена од стране духовног лица ова књига је представљала идеје младе српске грађанске класе у Монархији. Њен највећи допринос је свакако очување политичке и националне свести Срба у времену када није постојала национална држава.