Стипе Шувар (Загвозд, код Имотског, 17. фебруар 1936Загреб, 29. јун 2004) био је хрватски и југословенски политичар. У периоду од 30. јуна 1988. до 17. маја 1989. године обављао је дужност председника Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије. За члана Председништва СФРЈ изабран је 1989. године. У периоду од 15. маја до 24. августа 1990. године обављао функцију потпредседника Председништва СФРЈ.[1]

стипе шувар
Лични подаци
Датум рођења(1936-02-17)17. фебруар 1936.
Место рођењаЗагвозд, код Имотског, Краљевина Југославија
Датум смрти29. јун 2004.(2004-06-29) (68 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
Професијаправник
Деловање
Члан КПЈ од1955.
председник Председништва ЦК СКЈ
Период30. јун 198817. мај 1989.
ПретходникБошко Крунић
НаследникМилан Панчевски
потпредседник Председништва СФРЈ
Период15. мај 199024. август 1990.
ПретходникБорисав Јовић
НаследникСтипе Месић

Биографија

уреди

Рођен је 17. фебруара 1936. године у селу Загвозду, код Имотског. Потиче из сиромашне земљорадничке породице. Након завршетка гимназије у Имотском, уписао се на Правни факултет Загребачког свеучилишта. Након дипломирања, 1961. године, запослио се у Аграрном институту, истовремено уписавши студије филозофије. Био је сарадник и уредник више марксистичких часописа (најпознатији је „Наше теме“).

У чланство Комунистичке партије Хрвтаске, примљен је још као ученик гимназије, 1955. године. Током студија у Загребу, активније се укључио у политички живот - био је главни и одговорни уредник „Студентског листа“, од 1956. до 1960. године и секретар идеолошко-политичке комисије при Централном комитету Народне омладине Хрватске. Своју политичку афирмацију доживео је после „Хрватског пролећа“, децембра 1971. године, јер се за време Хрватског пролећа и смене руководства Савеза комуниста Хрватске, „сврстао“ уз др Владимира Бакарића и фракцију коју је подржао Јосип Броз Тито после смене врха ЦК СКХ у Карађорђеву.

Године 1974. Стипе Шувар је постао секретар, односно министар за културу, Социјалистичке Републике Хрватске. Током седамдесетих је био протагониста или иницијатор неколико значајних пројеката - оснивање Музеја хрватских археолошких споменика у Сплиту, градње нове зграде Националне и универзитетске библиотеке у Загребу и реформе школства у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији - тзв. „усмерено образовање“.

У периоду после смрти Јосипа Броза Тита, налазио се на савезним партијским функцијама, као члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије, а од 1988. до 1989. године је обављао дужност председника Председништва ЦК СКЈ.

Године 1989. постао је члан Председништва СФРЈ, као представник СР Хрватске, а 15. маја 1990. године изабран је на функцију потпредседника Председништва СФРЈ. У августу 1990. године, режим Фрање Туђмана покушао је да га принуди да поднесе оставку на чланство у Председништву СФРЈ, што је Шувар одбио те је због тога демонстративно смењен на седници Сабора Републике Хрватске која је одржана 24. августа, а на његово место изабран је Стипе Месић.[2]

По повратку у Загреб, повлачи се из политичког живота и почиње да ради на Филозофски факултет у Загребу, као професор Социологије села и демографије. Политички се реактивирао, 1997. године, основавши Социјалистичку радничку партију Хрватске. Преминуо је 29. јуна 2004. године у Загребу.

Објавио је више научних и стручних радова из области политичке социологије и аграрне политике. Носилац је више југословенских одликовања. Познат је по изјави да се за време рата у Југославији Срби нису побунили против своје хрватске домовине, него против усташке власти у Хрватској.

Референце

уреди

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди