Таково је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 458 становника. Удаљено је 10 км од Горњег Милановца. Налази се на путу за Пожегу, на надморској висини од 350 до 530 м и на површини од 1.153 ха.[1]

Таково
Музеј 2. српског устанка (некадашња школа)
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 458
Географске карактеристике
Координате44° 02′ 20″ С; 20° 23′ 09″ И / 44.039° С; 20.385833° И / 44.039; 20.385833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина472 m
Таково на карти Србије
Таково
Таково
Таково на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32304
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Географија уреди

 
Заселак Селиште

Таково је смештено између Дичине и Клатичевачке реке, на падинама које су благо нагнуте ка југу па су стога присојне. На овом месту је настала мала котлина, односно ерозивно-акумулативно проширење. У једном делу котлина је широка до 2 km. Узводно, уз Дичину, шири се алувијална раван, али је она широка само до 500 m. Ова раван простире се и уз Клатичевску реку, али два километра источно од Такова. Таково представља локално саобраћајно раскршће, јер је повезано асфалтним путем са Горњим Милановцем на једној, Прањанима на другој, Бершићима и Рајцем на трећој страни. Поред тога, од ње се одваја асфалтни пут ка Савинцу, који преко тог места пут опет води ка Горњем Милановцу.

Атар Такова је брдско-планинске природе, куће су разбацане и развучене дуж главног пута ка Горњем Милановцу и на благим падинама око колтлине. Село Таково често се придаје значај као варошице, али то оно није, јер се није урбанизовало и куће ушориле, ово је уједно и кључни разлог због чега се село није даље развијало, поред свог саобраћајног чворишта и делом благог терена на коме се налази. У средишту села налази саобраћајна раскрсница, месна канцеларија, две продавнице, кафана, аутобуска станица, пошта, здравствена амбуланта, а нешто даље фабрика вотке и безалокохолног пића. Испод средишта села, у равници лево од Дичине, налази се велики и осушени Таковски грм, који још увек пркоси времену, поред кога се налази стари споменик Другог српског устанка, који је подигнут 1887. године за време владе краља Милана Обреновића.

Црква у Такову слави Ђурђевдан, а литија у селу је држана на други дан Тројица. На Пантелијевдан се одржава велики вашар под варошицом.

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Такову (општина Горњи Милановац) и Крајпуташ Добросаву Пауновићу у Такову.

Историја уреди

Таково је постојало још у средњовековној Србији, а било је расељено доласком Турака. Наново је насељено у 18. веку када су стигли досељеници из Старог Влаха, Црне Горе и Метохије. Ово село се први пут помиње у турском попису 1525. године. Тада је имало 12 домова. Име Таково настало је у давним временима, а данас нема тумачења настанка његовог имена. У Такову је пронађен непознат минерал који је стручно назван „таковит”.[1]

Црква брвнара у Такову је подигнута 1724.

Дана 23. априла 1815. (по старом календару) се у Такову скупише устаници да устану против Турака испод храста познатог под називом „таковски грм“. Но, њега једног дана удари гром и расцепи на пола, те сад на његовом месту стоји спомен Кнезу Милошу и ове речи уклесане:

Овај грм ће време да осуши

И камени стуб ће да поруши

Али Србија вечито стајаће

И Милоша име спомињаће

 
Дворац Обреновића

У Такову је 7. септембра 1902. године, дан уочи Мале госпојине, освештан и свечано предат новосаграђени двор саграђен поред Таковског грма, краљу Александру Обреновићу и краљици Драги, као поклон народа Рудничког округа.[2] Овај дворац је изгорео 1916. године за време Првог светског рата.[3] У данашње време постоји иницијатива да се овај дворац поново сагради, а на основу пројектне документације која је пронађена у Бечу.[3]

 
Основна школа Таковски устанак

Зидање школе (две) отпочело је 1888. и завршено 1890. Школа је почела са радом школске 1891/92. па све до 29. марта 1981. када је једна зграда изгорела, а друга након тога претворена у Музеј. Захваљујући солидарности Републике, Милановачке привреде, месне заједнице и ђачких родитеља, 15. јула почиње изградња нове школе у монтажном систему градње, која је 26.12.1981. била усељена и почела са радом. Данас је то матична школа која носи назив „Таковски устанак“.[4]

Крајем 20. века, поводом прославе 175. годишњице устанка, подигнут је споменик кнезу Милошу Обреновићу, који је постављен на ивици падине и око 200 m је удаљен од старог споменика. Таковски грм, како се верује у народу, је израстао на месту и из корена оног грма под којим је кнез Милош подигао устанак. На прилазу споменику пише „Просторно - меморијални комплекс Таковски грм под заштитом закона“.[тражи се извор]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 116 ратника. Погинуло их је 72 а 44 је преживело.[1]

Демографија уреди

У пописима село је 1910. године имало 641 становника, 1921. године 589, а 2002. године тај број је спао на 496.[1]

У насељу Таково живи 419 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (45,3 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 156 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 822
1953. 795
1961. 699
1971. 636
1981. 620
1991. 541 538
2002. 493 498
2011. 458
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
487 98,78%
Македонци
  
1 0,20%
непознато
  
5 1,01%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 391. 
  2. ^ Поново се гради дворац Обреновића, Вести РТС, 15. мај 2009.
  3. ^ а б Opet SE
  4. ^ Основна кола „Таковски устанак“
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Мапе: