Таково

Таково
Таково;
	Музеј 2. српског устанка (некадашња школа)
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	458
Географске карактеристике
Координате	44° 02′ 20″ С; 20° 23′ 09″ И / 44.039° С; 20.385833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	472 m
	Таково Таково на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	32304
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Таково је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 458 становника. Удаљено је 10 км од Горњег Милановца. Налази се на путу за Пожегу, на надморској висини од 350 до 530 м и на површини од 1.153 ха.^[1]

Географија уреди

Заселак Селиште

Таково је смештено између Дичине и Клатичевачке реке, на падинама које су благо нагнуте ка југу па су стога присојне. На овом месту је настала мала котлина, односно ерозивно-акумулативно проширење. У једном делу котлина је широка до 2 km. Узводно, уз Дичину, шири се алувијална раван, али је она широка само до 500 m. Ова раван простире се и уз Клатичевску реку, али два километра источно од Такова. Таково представља локално саобраћајно раскршће, јер је повезано асфалтним путем са Горњим Милановцем на једној, Прањанима на другој, Бершићима и Рајцем на трећој страни. Поред тога, од ње се одваја асфалтни пут ка Савинцу, који преко тог места пут опет води ка Горњем Милановцу.

Атар Такова је брдско-планинске природе, куће су разбацане и развучене дуж главног пута ка Горњем Милановцу и на благим падинама око колтлине. Село Таково често се придаје значај као варошице, али то оно није, јер се није урбанизовало и куће ушориле, ово је уједно и кључни разлог због чега се село није даље развијало, поред свог саобраћајног чворишта и делом благог терена на коме се налази. У средишту села налази саобраћајна раскрсница, месна канцеларија, две продавнице, кафана, аутобуска станица, пошта, здравствена амбуланта, а нешто даље фабрика вотке и безалокохолног пића. Испод средишта села, у равници лево од Дичине, налази се велики и осушени Таковски грм, који још увек пркоси времену, поред кога се налази стари споменик Другог српског устанка, који је подигнут 1887. године за време владе краља Милана Обреновића.

Црква у Такову слави Ђурђевдан, а литија у селу је држана на други дан Тројица. На Пантелијевдан се одржава велики вашар под варошицом.

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Такову (општина Горњи Милановац) и Крајпуташ Добросаву Пауновићу у Такову.

Историја уреди

Таково је постојало још у средњовековној Србији, а било је расељено доласком Турака. Наново је насељено у 18. веку када су стигли досељеници из Старог Влаха, Црне Горе и Метохије. Ово село се први пут помиње у турском попису 1525. године. Тада је имало 12 домова. Име Таково настало је у давним временима, а данас нема тумачења настанка његовог имена. У Такову је пронађен непознат минерал који је стручно назван „таковит”.^[1]

Црква брвнара у Такову је подигнута 1724.

Дана 23. априла 1815. (по старом календару) се у Такову скупише устаници да устану против Турака испод храста познатог под називом „таковски грм“. Но, њега једног дана удари гром и расцепи на пола, те сад на његовом месту стоји спомен Кнезу Милошу и ове речи уклесане:

Овај грм ће време да осуши

И камени стуб ће да поруши

Али Србија вечито стајаће

И Милоша име спомињаће

Дворац Обреновића

У Такову је 7. септембра 1902. године, дан уочи Мале госпојине, освештан и свечано предат новосаграђени двор саграђен поред Таковског грма, краљу Александру Обреновићу и краљици Драги, као поклон народа Рудничког округа.^[2] Овај дворац је изгорео 1916. године за време Првог светског рата.^[3] У данашње време постоји иницијатива да се овај дворац поново сагради, а на основу пројектне документације која је пронађена у Бечу.^[3]

Основна школа Таковски устанак

Зидање школе (две) отпочело је 1888. и завршено 1890. Школа је почела са радом школске 1891/92. па све до 29. марта 1981. када је једна зграда изгорела, а друга након тога претворена у Музеј. Захваљујући солидарности Републике, Милановачке привреде, месне заједнице и ђачких родитеља, 15. јула почиње изградња нове школе у монтажном систему градње, која је 26.12.1981. била усељена и почела са радом. Данас је то матична школа која носи назив „Таковски устанак“.^[4]

Крајем 20. века, поводом прославе 175. годишњице устанка, подигнут је споменик кнезу Милошу Обреновићу, који је постављен на ивици падине и око 200 m је удаљен од старог споменика. Таковски грм, како се верује у народу, је израстао на месту и из корена оног грма под којим је кнез Милош подигао устанак. На прилазу споменику пише „Просторно - меморијални комплекс Таковски грм под заштитом закона“.^{[тражи се извор]}

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 116 ратника. Погинуло их је 72 а 44 је преживело.^[1]

Демографија уреди

У пописима село је 1910. године имало 641 становника, 1921. године 589, а 2002. године тај број је спао на 496.^[1]

У насељу Таково живи 419 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (45,3 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 156 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	822
1953.	795
1961.	699
1971.	636
1981.	620
1991.	541	538
2002.	493	498
2011.	458

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	487	98,78%
Македонци	1	0,20%
непознато	5	1,01%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	16	9
80+	3	9
75—79	15	11
70—74	20	15
65—69	15	20
60—64	21	16
55—59	12	12
50—54	17	18
45—49	20	23
40—44	14	16
35—39	16	18
30—34	15	8
25—29	15	8
20—24	18	11
15—19	9	21
10—14	10	11
5—9	6	12
0—4	8	5
Просек :	45,3	44,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	158	161	168	167	169	154	156

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	35	43	24	19	9	14	8	2	0	2	3,16

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	226	67	135	18	3	3
Женски	215	36	138	38	2	1
УКУПНО	441	103	273	56	5	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	127	42	0	0	41
Женски	89	28	0	0	38
УКУПНО	216	70	0	0	79
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	3	8	2	10
Женски	0	0	6	2	3
УКУПНО	2	3	14	4	13
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	4	5	1
Женски	0	0	0	4	3
УКУПНО	0	2	4	9	4
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	5
Женски	1	0	0	4
УКУПНО	3	0	0	9

Галерија уреди

Камен са кога је кнез Милош објавио почетак Другог српског устанка
Спомен плоча 2. српског устанка
Куће у Такову
Црква брвнара у Такову
Таковски грм
Споменик и млади храст
Другом српском устанку (Кнез Милош и архимандрит Мелентије)
Споменик кнезу Милошу Обреновићу
Основна школа Таковски устанак
Музеј Другог српског устанка
Дом здравља и пошта
Таково, пут
Фабрика водке ПИК Таково
„Таковски крст”, дрво, позлаћено сребро, полу драго камење зелене и црвене боје, дуборезбарење, ливење, искуцавање, инкрустација, 9×16×2,5 цм, укупна висина 33 цм, 19. век. Овај предмет се налази у збирци манастира Враћевшница. Верује се да је у питању крст који је припадао архимандриту Мелентију Павловићу и над којим су Милош Обреновић и устаници положили заклетву верности приликом објаве Другог српског устанка. Ради се о дуборезном ручном крсту окованом у позлаћени сребрни оков, а могуће да је у питању и ставротека. Дуборезни део крста садржи представу Распећа Христовог у свом централном делу а јеванђелисте у крацима, док стопа није сачувана
Знаменито место „Таковски грм”