Тиринт
Тиринт (старогрчки језик: Τίρυνς, Tiryns) је грчки археолошки локалитет на Пелопонезу, округ Арголида, у близини града Науплиона. Град се протезао на кречњачкој литици високој 30 m, дугој 300 и широкој 40-100 m, у близини морске обале која је сада стотинама метара далеко. Половином другог миленијума пре Христа, Тиринт је постао једно од главних средишта Микенске културе.
| Тиринт Τίρυνθα | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Археолошка налазишта у Тиринту и Микени |
| Место | , , Tiryntha, Грчка |
| Координате | 37° 35′ 58″ С; 22° 47′ 59″ И / 37.599444444444° С; 22.799722222222° И |
| Критеријум | Културно добро: i, ii, iii, iv, vii |
| Упис | 1999. (23. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/941 |
Историја уреди
Локалитет је био насељен од неолита, али је у бронзаном добу, око 3 миленијума п. н. е. постало важно културно средиште. Према грчком миту, Тиринт је основао митски краљ Прет (Proetus), а његов унук, грчки херој Персеј, је владао градом. Такође је овде Херакле служио краља Еуристеја извршивши његових дванаест задатака.[1]
Током каснохеладске фазе (Микенска култура), око 1.600-1050. п. н. е., уз градове Микена, Теба, Пyлос и Кносос, Тиринт је био један од најважнијих средишта Критско-Микенске културе.
Током геометријског периода (1050—700. п. н. е.) у граду је остало тек неколико кућа у доњем дворцу, што се наставилио до архајског раздобља. У архајском добу су се поштовали грчки богови Зевс и Атина, а насеље је наставило преживљавати све до хеленизма, током римске окупације и византије, до 14. века. Херодот је у 5. веку п. н. е. споменуо како је Тиринт учествовао у бици за Платеју (480. п. н. е.) са 400 копљаника (хоплити) .[2]
Између 1876. до 1885. године, немачки аматер археолог и велики истраживач, Хајнрих Шлиман, је извршио прва ископавања. На највишој стени је пронашао микенску палату. Касније су археолози Виљием Дорпфелд, Курт Милер и Георг Каро, од 1905—1929. године наставивши ископавања открили град велике важности у праисторијској Грчкој. Од 1976, локалитет детаљно истражују немачки археолози, од 1986. под водством Немачког археолошког института и Клауса Килиана из универзитета у Хајделбергу.
Одлике уреди
Дугаљаста насеобина на природној стрмој литици из раног бронзаног доба (рана хеленска култура) је подељена на три дела: горња тврђава, средишња палата и зидине са рововима. Оне потичу из око 2.500-2000. п. н. е. и једне су од најстаријих на свету. Испод се налазио доњи град који се протезао све до околних брда.
Важност града се огледа у величини и сјају горњег града, тј. дворца, који је имао фрескама осликане зидове мегарона са сјајним скулптуралним украсима и киклопским зидинама. Краљевски мегарон је имао четири снажна висока дрвена стуба, а три од четири зида су били уклопљени у грчки храм богиње Хере. Камење зидина било је до 3 м високо и метар дебело, спојено малтером у три наврата: најпре око горње тврђаве (око 14. века п. н. е.), око средњег дворца (око 13. века п. н. е.) и на крају око целог града око 1200. п. н. е. Упркос овим неосвојивим зидинама, Тиринт је спаљен у 12. веку п. н. е., након катастрофалног земљотреса који је уништио целу Арголиду. Цели град је након тога делимично обновљен, а доњи град се наставио ширити и развијати, за разлику од других средишта микенске културе који су након ове катастрофе пропали.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 07. 08. 2002. г. Приступљено 29. 12. 2015.
- ^ Herodotus Book 9, 28
Спољашње везе уреди
- Грчко министарство културе: Тирyнт Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2016)
- Микенск акропољ у Тиринту