Тома Архиђакон
Тома Архиђакон (лат. Thomas Archidiaconus; око 1200 - 8. мај, 1268) је био далматински хроничар и католички свештеник из Сплита. Његово најзначајније историографско дело, под насловом „Historia Salonitana“, обухвата прошлост античке Салоне и потоњег Сплита, од римског доба до 1266. године, са нагласком на историји древне Салонитанске митрополије и касније Сплитске надбискупије.[1]
| Тома Архиђакон | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 1200. |
| Место рођења | Сплит, Угарска |
| Датум смрти | 15. мај 1268. |
| Место смрти | Сплит, Угарска |
| Образовање | Универзитет у Болоњи |
| Научни рад | |
| Поље | Историографија |
Биографија уреди
Рођен је око 1200. године у Сплиту, који се у то време налазио под угарском влашћу. Припадао је романској породици Де Алберти. После завршених студија теологије и права у Болоњи, вратио се у родни град. Сплитски нотар и каноник градске цркве постао је 1227. године, а од 1230. године обавља дужност архиђакона. Био је значајна личност у тадашњем политичком и црквеном животу Сплита и настојао је да се очува сплитска аутономија, у односу на угарског краља и великаше из хрватског залеђа. Поред тога, залагао се за право свештенства да самостално бира свог бискупа, без утицаја световних фактора. Преминуо је 8. маја 1268. године у Сплиту.
Historia Salonitana уреди
Тома Архиђакон је своје дело написао на латинској језику и оно представља значајан историјски извор за локалну историју Сплита и регионалну прошлост Далмације, а од посебне је важности и за познавање националних историја Хрвата и Срба. Као рођени Сплићанин и архиђакон Сплитске надбискупије, имао је приступ изворима који су били похрањени у сплитским црквеним установама. Такође се ослањао и на локална предања, поготово када је реч о старијој прошлости, док је касније доба приказивао и на основу личног искуства, као особа која је била очевидац и учесник тих догађаја.[2]
У једном (трогирском) од рукописних издања његове историје, налази се најстарији пронађени препис наводног историјског документа из 1102. године, познатог као Pacta Conventa. Његова аутентичност је данас предмет научног спорења, а овај препис је Томином делу придодат у XIV веку.
Тома Архиђакон, као Латин, у овом дјелу исказује своју нетрпељивост према Словенима, приказујући их као дивље варваре.
Historia Salonitana Maior уреди
Томино дело Historia Salonitana је знатно касније, током прве половине 16. века, послужило као основа за настанак знатно проширене и допуњене компилације, која је у историографији постала позната под називом Historia Salonitana Maior.[3][4] Непознати састављач те позне компилације је Томином делу придодао разне садржаје који се односе на старију прошлост, што је убрзо побудило сумњу у веродостојност тих додатака. Међу првима, сумњу је исказао познати далматински хроничар Иван Лучић (1604-1679), који је неке од тих додатака означио као фалсификате.[5]
Тиме је у историографију уведено једно од најсложенијих питања из области критике извора, првенствено оних који се односе на рану средњовековну прошлост Далмације и Хрватске. О тим питањима су вођене бројне расправе, првенствено у хрватској историографији. Од самог почетка, посебну пажњу истраживача привлачило је питање о аутентичности појединих додатака који се односе на наводно одржавање црквених сабора у Сплиту, који се датују у 925. и 928. годину.[6][7]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Hrvatska enciklopedija: Toma Arhiđakon
- ^ Matijević-Sokol 2002.
- ^ Клаић 1967, стр. 59-64.
- ^ Klaić 1979, стр. 171-198.
- ^ Basić 2019, стр. 655-676.
- ^ Jarak 2003, стр. 543-548.
- ^ Prozorov 2013, стр. 275–287.
Литература уреди
- Basić, Ivan (2019). „Prilog kritici intertekstualnosti kronike Historia Salonitana i kolektaneja Historia Salonitana Maior”. Zbornik Drage Roksandića. Zagreb: Zavod za hrvatsku povijest. стр. 655—676.
- Jarak, Mirja (2003). „Toma Arhiđakon i vrijeme osnutka Splitske metropolije”. Opuscula archaeologica. 27: 543—548.
- Клаић, Нада (1967). Historia Salonitana Maior. Београд: Научно дело.
- Klaić, Nada (1971). Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku (1. изд.). Zagreb: Školska knjiga.
- Klaić, Nada (1979). „Način na koji je nastajalo djelo Historia Salonitana Maior”. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku. 72-73: 171—198.
- Klaić, Nada (1990). Povijest Hrvata u srednjem vijeku. Zagreb: Globus.
- Matijević-Sokol, Mirjana (2002). Toma Arhiđakon i njegovo djelo: Rano doba hrvatske povijesti. Jastrebarsko: Slap.
- Prozorov, Vadim (2013). „The Tenth Century Councils in Split and the Problem of the Reliability of Their Acts”. Црквене студије. 10: 275—287.